“Mali Tramp” buldožerskog stila – koja je sledeća stanica Ričarda Grenela

Dugo je bio poznat kao ambasador SAD u Nemačkoj, sa Trampovim stilom komunikacije prema domaćinima u Berlinu, kojima je često upućivao pretnje i ultimatume. U međuvremenu je postao Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, potom vršilac dužnosti koordinatora obaveštajnih službi. Ovih dana napušta funkcije ambasadora i direktora obaveštajnih struktura. Šta je sledeće za Ričarda Grenela?

“Rik Grenel radi fantastično, neverovatan je. Zemlja mu mnogo duguje.”

Ovako Ričarda Grenela opisuje Donald Tramp. U Evropi, tačnije u Nemačkoj, Grenel izaziva drugačije reakcije. Tamo koriste izraz “mali Tramp”, a političar Volfgang Kubicki je čak rekao da se ponaša kao okupacioni komesar. Reklo bi se da odlazećem ambasadoru Amerike u Berlinu jedva čekaju da vide leđa.

Novinar Dojče velea Ivan Đerković kaže da su svojevremeno neki mediji u Nemačkoj pisali da Grenel tvituje kao da puca iz mitraljeza. Prošle nedelje je kao odgovor na komentar da Nemačka može da odahne pošto odlazi napisao: “Pravite veliku grešku ako mislite da je sada sa pritiskom gotovo, ne poznajete Amerikance.”

“Nemačka stvarno u poslednjih tridesetak godina ne poznaje takve Amerikance, ili bar takve američke ambasadore”, kaže Ivan Đerković.

Ovaj neobični Amerikanac koji odlazi iz Berlina gaji nešto što poslednjih godina zovu “buldožerskim” stilom u politici.

“On odražava i suštinu i stil Trampove politike, to je to njihovo saglasje”, smatra Ljiljana Smajlović.

“Grenel ima i po suštini i po stilu nešto što Trampu godi. Drzak prema novinarima, tvrd na Tviteru, sve ono što je Tramp, takav je Grenel u nekoj drugoj oblasti”, zaključuje novinarka Nedeljnika.

Početak njegove karijere treba pratiti od vremena predsednika Džordža Buša Mlađeg. Grenel je osam godina bio portparol američke misije pri UN, a posle dolaska demokrata na vlast, otvorio je konsultantsku kuću u kojoj je radio za brojne republikance.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, podseća i da je bio jedan od redovnih komentatora Foks njuza.

“U visoku politiku ga je vinulo što je među prvima podržao Trampa još 2016. godine, kada nije izgledao kao izvestan kandidat za predsednika i kada su mnogi potcenjivali moć ovog mogula da uđe u Belu kuću”, dodaje Radičević.

Disciplinovanje Nemačke

Pošto je dobio izbore, Tramp Grenela šalje kao ambasadora u Nemačku gde će ubrzo svi znati za njega.

Između ostalog u intervjuu za američki desničarski portal Brajtbart, naveo je da namerava da se umeša u evropsku politiku kako bi “osnažio konzevrativce širom Evrope”.

Takav diskurs problematičan je za Nemačku pošto se u taj Grenelov koncept, u zemlji u kojoj će biti ambasador, uklapa desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). Što se tiče uplitanja u lokalnu politiku, tu je tek bilo iznenađenja.

“Grenel je znao i da pritisne i da zapreti”, podseća Ivan Đerković.

“Pretio je nemačkim firmama na primer, da prestanu da posluju sa Iranom, što su one onda i učinile. Poslao je pretnju nemačkom ministru privrede da će Vašington, ako Nemačka dozvoli ‘Huaveju’ da gradi 5G mrežu, smanjiti razmenu sa tajnim službama Nemačke. Projekat ‘Severni tok 2’ za ruski gas bio je mu je trn u oku i tu se više puta oglašavao, poslednji put pre neki dan. Naravno protiv gasovoda. Možda glavna pretnja bila je da će SAD povući vojnike iz Nemačke zato što Berlin ne izdvaja dva odsto iz budžeta za odbranu”, nabraja Grenelove postupke Đerković.

Trampov čovek za KiM

Grenel, koji je oko godinu i po dana iritirao nemačke političare i javnost odjednom je prošlog oktobra dobio novu ulogu i to kada je kao specijalni izaslanik za Zapadni Balkan već radio Metju Palmer.

Tramp je Grenela imenovao za “specijalnog predsednikovog izaslanika za mirovne pregovore Beograda i Prištine.

Ljiljana Smajlović smatra da je od prvog minuta bilo očigledno da je važniji od Palmera.

“Ne zato što je Palmer nevažan”, kaže, “nego što je u diplomatiji mnogo važnije ko ima uho predsednika i ko može u svako doba da dođe do najviših predsednikovih pomoćnika.”

Mnogo se zatim govorilo o tome da Tramp imenovanjem Grenela želi brzo rešenje za odnose Beograda i Prištine, kako bi to predstavio kao spoljnopolitičku pobedu. Svakako, Grenel jeste bio brz i aktivan. Bio je i u Beogradu i u Prištini.

Tokom Grenelovog posredovanja potpisana je izjava o namerama za obnovu železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i uspostavljanje avio-linije između dva grada. U Beogradu je 24. januara ove godine rekao da je fokusiran na to da kroz političke diskusije pomogne ekonomiji.

“Politiku ostavljam vama”, rekao je Grenel.

Za Ljiljanu Smajlović to je vrsta rešenja po kojoj “mi nećemo da ulazimo u stare priče koliko ste stoleća vi nepoverljivi jedni prema drugima, mi ćemo da kažemo da su ekonomska pitanja važnija. I kad se mi umešamo, život ćemo da vam popravimo”.

U Nemačkoj se dosta pratio i Grenelov angažman u dijalogu Beograda i Prištine, naročito u vezi sa padom vlade Aljbina Kurtija.

“Špigl je tada objavio naslov: “Haos u američkom potektoratu”. Tu je pisalo da se o vladi Kosova odlučuje u američkoj ambasadi u Berlinu, da Trampu treba trijumf uoči izbora, da se Vašington meša u zadnje dvorište EU. Dok je Merkelova izrazila solidarnost sa Kurtijem, Grenel je otvoreno slavio zbog Kurtijevog neuspeha”, prenosi pisanje nemačkih medija Ivan Đerković.

Krajem aprila ove godine, Aljbin Kurti je izjavio da je Grenel na strani Srbije i da ima iste stavove kao srpska strana kada je reč o taksama i reciprocitetu. Uz to, da nema neutralan stav prema formiranju nove vlade u Prištini, te da je imao značajnu ulogu u rušenju njegove.

Prema rečima Ljiljane Smajlović, Grenel je “prvo učinio da bude savršeno jasno da ništa drugo sem unilateralnog obaranja taksa i to odmah ne dolazi u obzir”. I to je izdejstvovao.

Veruje da je ima istine u opservaciji Kurtija da se nešto kod Grenela promenilo posle posete Beogradu.

“Više nigde nisam našla da je javno rekao – a Srbija će da prestane da agituje za opoziv priznanja”, kaže Ljiljana Smajlović.

Pre nekoliko dana ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske napisali su otvoreno pismo u kome kažu da se pre postizanja sporazuma moraju rešiti brojna otvorena pitanja, da nema prečica ni brzih rešenja. Ozbiljan pristup, pišu dalje, zahteva temeljite pregovore, i to sa Evropskom unijom kao iskrenim posrednikom.

“Razlika u Grenelovom pristupu nije u tome da on misli da SAD treba da odustanu od nezavisnosti Kosova, nego da Trampova administracija ima mnogo opušteniji odnos o tome kako će se ta nezavisnost realizovati”, kaže Nenad Radičević.

Da li će biti pomeranja granica, razmene stanovništva i raznih drugih kombinacija koje su se očigledno pojavljivale u pregovorima između predstavnika Beograda i Prištine.

Ljiljana Smajlović ne veruje u brza rešenja, posebno ne pre američkih izbora.

“To su potpuno pogrešne teze, pogotovo što videli ste kakva brza rešenja Tramp donosi. On ne donosi rešenja za dve suprotstavljene strane, on donosi rešenje kao u Avganistanu. Kako da se povuku Amerikanci, a ne kako da se pomire zavađene strane. To je opasnost brzog rešenja, kako da se Amerika izvuče svetla obraza za problem za koji je dobrim delom sama kriva”, smatra Ljiljana Smajlović.

Novo imenovanje – obaveštajne službe

U vreme dok se intenzivno bavio dijalogom Beograda i Prištine, Grenel je imenovan na još jednu funkciju, postao je vršilac dužnosti direktora američkih obaveštajnih službi.

Tu je ostao osam nedelja i za to vreme je skinuo oznaku tajnosti s dokumenata koji ukazuju na to da su visokorangirani političari iz redova demokrata uticali na istragu o ruskom mešanju u američke izbore.

“Jedna od važnih osoba na listi demokrata koja je ovih dana dospela u javnost je Bajden, Trampov protivkandidat na predsedničkim izborima”, kaže Nenad Radičević.

“Takva usluga je dovela do toga da Tramp o Grenelu govori kao o superstaru, nekome ko je toliko hrabar da čini neke stvari koje mnogi drugi za dve i po godine nisu uspeli”.

Nebo je granica

Grenelov sve značajniji status u okruženju američkog predsednika sada navodi i Nemce da se zapitaju da li je zaista dobro što jedna ovako važna ličnost, koliko god im bila iritantna, odlazi iz Berlina.

“Navodno će se iseliti sledeće nedelje i mnogi su ovde zabrinuti jer SAD neće imenovati novog ambasadora bar tamo negde do novembra”, objašnjava Ivan Đerković.

“Tako je bilo i na početku Trampovog mandata, prvih 15 meseci nisu imali ambasadora u Berlinu. Drugi problem je što u Berlinu teško razumeju promene u Beloj kući i način na koji stvari funkcionišu. Sa Grenelom su mogli da vide kako u Vašingtonu razmišljaju. Kada on bude otišao to će biti mnogo teže.”

Ambicije Ričarda Grenela su velike, a da bi se ostvarile, Donald Tramp treba da ostane u Beloj kući. Iako više nije v. d. koordinatora tajnih službi, pretpostavke su da će ostati u vrhu američke, pre svega, bezbednosne politike.

“Jasno je da njega čeka državna funkcija”, kaže Ljiljana Smajlović.

“Ako ode Pompeo – CIA, FBI, to su mogućnosti. Dokazao se kao borac protiv duboke države. Trampov prvi vojnik da se osveti onima koji su mu navalili istragu o dosluhu sa Putinom. Ja se nadam da će Grenel dobiti višu funkciju i da se neće nama baviti. Ali on je već u ovome i uvek će to da komenatriše, uvek će biti deo nekog rešenja.”

Grenel je ranije govorio da je zainteresovan za posao savetnika za nacionalnu bezbednost, mesto za koje nije potrebno odobrenje Senata. Posle novembarskih izbora, ako se prognoze o Trampovoj pobedi ostvare, Grenelu će najverovatnije sva vrata biti otvorena. 

Izvor: RTS

Foto: Darko Vojinovic/AP Photo

Comments