Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže, za “Novosti” da je za sedam godina bezbroj puta propuštena prilika da EU, kao garant primene sporazuma i posle ispunjenja svih obaveza Beograda, izvrši na Prištinu pritisak da bi se dogovoreno i primenilo.
Sedma godišnjica od potpisivanja Briselskog sporazuma (19.aprila) proći će kao i prethodne – bez formirane Zajednice srpskih opština na Kosmetu i uz još jednu potvrdu manira vlasti u Prištini da ne poštuju dogovore postignute sa Beogradom, a koja se ogleda u nedavno zavedenom “principu reciprociteta”, pišu Večernje novosti.
U Prištini su se od 2013. promenila četiri premijera i svaki od njih je izbegao da ispuni tačku sporazuma koja je bila najvažnija za srpsku zajednicu u Pokrajini.
Da ne namerava da osnuje ZSO onako kako je propisala i parafirala trojka Ketrin Ešton – Ivica Dačić – Hašim Tači, premijer privremenih kosovskih institucija u ostavci Aljbin Kurti nije skrivao od početka svog mandata.
Kada mu je u parlamentu već bilo izglasano nepoverenje, Kurti je pod firmom reciprociteta zaveo obavezu da se “ustavno ime Kosova” stavlja u dokumente koji prate robu koja ide na KiM, ili sa KiM u centralnu Srbiju, čime je praktično postavio zahtev za priznavanje nezavisnosti tzv. Republike Kosovo. Time je pogažen princip statusne neutralnosti koji je do sada važio prilikom trgovine, a koji je dogovoren tokom dijaloga. To je samo novi manevar u već podugačkoj nisci – od kršenja slobode kretanja, preko zabrane ulaska na KiM srpskim zvaničnicima, upada paramilitarnih snaga na Sever, otimanja imovine srpskih preduzeća, do gaženja sporazuma CEFTA.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže, za “Novosti” da je za sedam godina bezbroj puta propuštena prilika da EU, kao garant primene sporazuma i posle ispunjenja svih obaveza Beograda, izvrši na Prištinu pritisak da bi se dogovoreno i primenilo.
“Naša očekivanja i strpljenje bili su nebrojeno puta iznevereni. Po završetku krize izazvane pandemijom virusa korona nova administracija EU imaće priliku da okrene novu stranicu i spase svoj ugled tako što će staviti tačku na obesmišljavanje dosadašnjih rezultata, što je očigledno strategija albanskog političkog vođstva na KiM. Sinhronizovan pritisak međunarodne zajednice na Prištinu sasvim sigurno ne bi ostao bez rezultata”, smatra Đurić.
ZSO, kako je 2013. dogovoreno, treba da bude Zajednica sa nadležnostima u nadzoru lokalne privrede, oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, poboljšanja uslova života povratnika na KiM…
Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović kaže da je odavno jasno da u Prištini ne postoji politička volja za sprovođenje ovog sporazuma.
“Odbijanje prištinske strane da ispuni svoje obaveze dovelo je do spoznaje u značajnom delu međunarodne zajednice da su mogućnosti za pregovore iscrpljene i da je dalji napredak moguć jedino otvaranjem ključnog političkog pitanja – statusa KiM. Beograd je iskazao spremnost da se pregovori podignu na viši politički nivo, uz principijelni stav po kojem se o statusu KiM može razgovarati jedino u paketu sa pitanjem teritorije. To je naišlo na razumevanje SAD. Upravo odbijanje Albanaca da formiraju ZSO omogućilo je uvođenje u javnu debatu razgraničenja kao legitimne i za deo međunarodne zajednice prihvatljive teme”, kaže Starović.
Izvor: Novosti/TV Most
