Dačić: Povlačenje priznanja Kosova rezultat spoljne politike

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačićkaže da je Kosovo i Metohija pitanje od najvišeg nacionalnog interesa, prioritetna unutrašnja i spoljnopolitička tema, ali i najveći političko-bezbednosni izazov.

Srpski šef diplomatije je, obraćajući se polaznicima Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova na temu “Bitni ciljevi i osnovni prioriteti spoljne politike Srbije” , rekao i da je povlačenje ili zamrzavanje priznanja Kosova, što je do sada učinilo 18 zemalja, rezultat spoljne politike Srbije.

“Opstanak i zaštita Srba na KiM je naš važan, dugoročni cilj, ali i jedan od osnovih motiva za našu posvećenost dijalogu sa Prištinom.

Postizanje kompromisnog rešenja za kosovsko pitanje vidimo kao jedini ispravni ishod procesa normalizacije odnosa, koji može biti održiv na duži rok”, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, srpska vlast se uvek protivila “politici svršenog čina i nametanja rešenja”, koja, kako kaže, samo mogu da udalje od primenjivih dogovora i koja sa sobom nose potencijal za dodatnu destabilizaciju regiona.

“Želeo bih da istaknem da rezultati koje smo postigli u nastojanju da što većem broju država objasnimo i približimo našu poziciju da pitanje KiM nije definitivno rešeno, predstavljaju jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih uspeha Srbije u prethodnom periodu”, podvukao je ministar spoljnih poslova Srbije.

“Proces povlačenja priznanja neumitan”

Dačić ističe da je proces povlačenja i zamrzavanja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova neumitan, da je do sada 18 zemalja to učinilo, a ključno je što su pojedine države uvažile argumente i podržale stav Beograda da je jedino kompromis pravo rešenje, održivo na duži rok.

Srpski šef diplomatije naglašava i da zbog toga Srbija smatra neprihvatljivim poziv da odustane od kampanje povlačenja priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova, dok se, ističe, istovremeno vrši uticaj na zemlje koje Kosovo nisu priznale da to učine.

“Srbija je danas na dobrom putu, upravo zahvaljujući svojoj aktivnoj spoljnoj politici i strateškim izborima koje je poslednjih godina napravila, uprkos svim problemima sa kojima se i dalje suočava”, rekao je Dačić.

Među ostalim spoljnopolitičkim ciljevima Srbije, navodi ministar, ostaju razvijanje odnosa i intenzivnije ekonomsko povezivanje sa najuticajnijim zemljama, aktivan doprinos radu najznačajnijih međunarodnih organizacija, unapređenje odnosa sa susedima i regionalne saradnje, ali i nastavak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, uprkos okolnostima u kojima se ona nalazi.

Govoreći o zemljama sa kojima Srbija ima odličnu saradnju, Dačić je naveo Rusiju i Kinu, dodajući da je bilateralna i multilateralna podrška tih dveju zemalja teritorijalnom integritetu Srbije, obogaćena saradnjom u privrednoj, energetskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima.

U odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Srbija je pouzdan i odgovoran partner, kaže Dačić, duboko svesna različitosti stavova u rešavanju kosovskog pitanja, sa željom da se odnosi unapređuju u svim oblastima i na svim nivoima.

“Intenziviranje političkog dijaloga već daje određene rezultate, razvijaju se odnosi na ekonomskom polju, ali i vojna saradnja.

Predsednik Vučić je nedavno imao veoma uspešnu bilateralnu posetu Vašingtonu, a i dalje je aktuelan poziv predsedniku Trampu da poseti Srbiju. Takođe, početkom marta ove godine, predsednik Vučić je, kao prvi šef države sa Balkana, učestvovao na godišnjoj konferenciji Američko-izraelskog saveta za javne poslove”, ukazao je Dačić.

Ističe da aktuelna borba za svaki glas podrške našem stanovništvu u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, čini posebno značajnim saradnju sa afričkim, latinoameričkim i azijskim državama, od kojih je, naglašava, većina na istovetnim pozicijama kao i Srbija kada je reč o reafirmaciji značaja međnarodnog prava.

Svoju posvećenost jačanju odnosa sa Afrikom, dodaje Dačić, Srbija je simbolično izrazila zvaničnim određivanjem 25. maja kao “Dana prijateljstva sa narodima Afrike”, koji će se obeležavati svake godine.

“Treći put Jugoslavije – spoljonopolitički kapital Srbije” 

“Važno je imati u vidu da je nekadašnji ‘treći put‘ Jugoslavije i vodeća uloga u Pokretu nesvrstanih zemalja, danas spoljnopolitički kapital Srbije u borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti, jer je većina tih država shvatila pogubnost odustajanja od principijelnosti u međunarodnim odnosima”, ukazao je Dačić.

Veoma je važno i da Srbija, dodaje, bude aktivna i u obnavljanju veza i dijaloga sa mnogim zemljama sa kojima u dužem periodu nismo imali kontakte.

“Takođe, Ministarstvo spoljnih poslova kontinuirano preduzima intenzivne i sveobuhvatne diplomatske aktivnosti s ciljem očuvanja i zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, odnosno sprečavanja i osporavanja prijema ‘Kosova‘ u međunarodne organizacije i specijalizovane agencije, kao što su Interpol, Unesko, Svetska carinska organizacija, Evropska radiodifuzna unija, Intra-evropska organizacija poreskih administracija i mnoge druge”, naglasio je ministar spoljnih poslova.

Za Srbiju su, ističe, Ujedinjene nacije posebno važne, gde se na osnovu Rezolucije 1244 održavaju sednice Saveta bezbednosti na kojima Generalni sekretar Ujedinjenih nacija podnosi izveštaj o radu Unmika, a na kojima zvaničnici Srbije aktivno učestvuju.

“Veoma je važno da ovo telo i dalje kontinuirano raspravlja o izveštajima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o situaciji na Kosovu i Metohiji i radu Unmika, kako bi Savet bezbednosti i međunarodna zajednica bili redovno i transparentno informisani o stanju na terenu, posebno u pogledu ljudskih prava u Pokrajini, položaja Srba i drugog nealbanskog stanovništva, vladavine prava, zaštite kulturnog i verskog nasleđa”, rekao je Dačić.

Pored Ujedinjenih nacija, Srbija aktivno učestvuje i radu OEBS-a, dodaje ministar, kojim je, kaže, uspešno predsedavala tokom, 2015. godine.

“Prisutni smo u sve tri dimenzije – vojnopolitičkoj, ekonomsko-ekološkoj i ljudskoj, kao i u Parlamentarnoj skupštini OEBS”, naveo je Dačić.

Takođe, Srbija je aktivna članica Saveta Evrope, a saradnja sa tom organizacijom posebno je značajna u kontekstu evropskih integracija Srbije, kaže Dačić, a imajući u vidu da aktivnosti Saveta Evrope počivaju i na tzv. Kopenhaškim kriterijumima – u pogledu stabilnosti institucija, vladavine prava, ljudskih prava i poštovanja zaštite nacionalnih manjina.

“Naša zemlja se i dalje bavi rešavanjem izbegličkog pitanja u okviru Regionalnog Sarajevskog procesa i Beogradske ministarske deklaracije koji predstavljaju platformu za saradnju Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije po pitanju rešavanja problema izbeglica i raseljenih lica usled rata na prostoru bivše Jugoslavije 1991-1995 godine”, rekao je Dačić.

Šef diplomatije Srbije ističe i da Srbija pruža podršku međunarodnoj zajednici u prevazilaženju posledica migracija stanovništva, kao globalnog humanitarnog problema, dodajući da se procenjuje da je u Srbiji trenutno oko 6.000 migranata i da je mali broj njih tražio azil.

Srbija daje i aktivan doprinos u očuvanju svetskog mira učešćem u međunarodnim misijama, kaže Dačić i dodaje da prema poslednjoj listi Ujedinjenih nacija Srbija se nalazi na 49. mestu od 122 zemlje, odnosno na 9. mestu od svih evropskih zemalja kada su u pitanju kontribucije u UN misijama.

“Ukoliko posmatramo kontribucije u odnosu na broj stanovnika, Srbija je treći najveći kontributor u Evropi i prvi kontributor u regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope.

I na taj način, Srbija pokazuje da se pored snažnog zalaganja za konstruktivan dijalog u rešavanju otvorenih pitanja, pozicionira kao faktor stabilnosti, izvoznik bezbednosti, deo rešenja, a nikako problema”, podvukao je Dačić.

Prioritet je i, dodaje on, očuvanje regionalnog mira i stabilnosti, kao, ističe, osnovne pretpostavke za svaku vrstu napretka i prosperiteta.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Dačić je naveo da odlučnost Srbije da istraje na putu pridruživanja Evropskoj uniji, kao zajednici vrednosti, u velikoj meri je prožeta nadom da će biti očuvane upravo osnovna načela na kojima je ovaj mirovni projekat i formiran.

“Srbija je od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, a dostavila je i pregovaračke pozicije za još pet poglavlja. Poslednje otvoreno poglavlje – broj 4 iz decembra 2019. godine, ohrabrenje je ne samo za Srbiju, već i za čitav region, imajući u vidu postojeću usporenu dinamiku procesa pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana”, zaključio je Dačić.

Izvor: RTS / Tanjug

Comments