Veber: Grenelov plan nije dobar, a ni Kurtijeva tužba za genocid neće proći

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber u intervjuu za Kosovo Onlajn izjavio je da veruje da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen kad dođe do ozbiljnog resetovanja procesa i postavljanja pregovaračkog okvira koji će se vratiti prvobitnim principima dijaloga iz perioda od 2012. do 2014. godine.

Veber objašnjava da to znači da treba da bude zaboravljen pristup Federike Mogerini da je „svaki dogovor dobar dogovor“, koji dopušta opasan povratak etnoteritorijalnog koncepta iz ratnih devedesetih godina.

Kad možemo očekivati nastavak pregovora?

Odlaskom Mogerinijeve i dolaskom gospodina Borelja na čelo evropske diplomatije verujem da su stvorene pretpostavke za takvo resetovanje. Očekujem, međutim, da nećemo videti prvu rundu obnovljenih pregovora pre održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji.

Kako komentarišete najavu novog premijera Kurtija da će tužiti Srbiju za genocid?

Haški tribunal je samo u slučaju Srebrenice prihvatio kategorizaciju masovnog zločina kao genocida, tako da sumnjam da bi takva tužba imala izglede za uspeh – ako je ta najava uopšte ozbiljna.

Koliko u ovom trenutku na dijalog u pozitivnom smislu mogu da utiču SAD, a koliko EU?

Ključ rešavanja dijaloga i dalje leži u rukama EU, koja u poslednje vreme nije uspela da iskoristi priliku zbog nejedinstva, prvenstveno zbog uloge koju je igrala visoka predstavnica Mogerini. To se sad menja. SAD tu mogu igrati potpornu ulogu, pod uslovom da prihvate da budu timski igrač. Ako ne prihvate, ostaće na marginama procesa.

Da li očekujete da eventualne optužnice Specijalnog suda za zločine OVK na Kosovu izazovu političku krizu?

Verujem da je prvi put od osnivanja tog suda takav rizik minimalan jer se eventualne optužnice ne tiču novih stranaka na vlasti.

Nakon dogovora o avio-vezi između Prištine i Beograda, kao i pregovora o uspostavljanju železničke linije, šta bi, po vama, trebalo da bude sledeći korak?

Ne verujem da su nedavno potpisana pisma o namerama put do oživljavanja pregovora – više su u duhu prevaziđenog tehničkog dijaloga mimo EU.

Vaše mišljenje o specijalnom izaslaniku Grenelu? Da li Trampova politika od Kosova do Bliskog istoka, kojom se ekonomski interes gura u prvi plan, može da pomiri sukobljene strane?

Naravno da ne može – statusni konflikt između Kosova i Srbije je političke naravi, ekonomija je tu zavisni, a ne nezavisni faktor. Na tom razumevanju počiva politički dijalog, vođen od strane EU, koji je zato ostvario značajne, prvobitne rezultate posle potpisivanja aprilskog sporazuma 2013. godine. A bilateralni sporovi i ekonomska pitanja će jedino moći da budu rešavani u okviru sveobuhvatnog sporazuma.

Da li postoje države kojima nije u interesu da se Priština i Beograd dogovore?

Naravno. Rusiji nije u interesu da dođe do sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova koji će voditi do pune normalizacije bilateralnih odnosa i trajnog mira i do toga da kosovski Srbi konačno prestanu da žive u sivoj zoni između dve države, jer Rusiji najviše koristi nerešeni konflikti i nestabilnost u komšiluku EU. To će se jasno videti čim bude potpisan konačni sporazum.

Izvor Kosovoonline

Comments