Đurić: Možda bude novih izbora na KiM

Niko ne zna da li će i kada biti formirana vlada u Prištini, a možda će doći i do novih izbora na KiM, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i istakao da to najviše zavisi od stranog faktora.

Đurić je tako odgovorio na pitanje, gostujući na TV Hepi, kada možemo očekivati formiranje vlade u Prištini i nastavak dijaloga i dodao da svakako formiranje vlade u Prištini ide mnogo teže nego što su oni najavljivali i obećavali.

“Ne bih se iznenadio da bude i novih izbora. Ipak, strani faktor u Prištini ima dominantnu ulogu u tome i u ovom slučaju imaće odlučujuću ulogu da li će oni uspeti da se međusobno dogovore ili ne”.

Đurić je rekao da su na izborima na KiM predstavnici Srbije uspeli da osvoje 10 od 10 mandata u kosovskom parlamentu znači da danas ne mogu bez Srba na KiM da formiraju vladu i diktiraju uslove.

Kako kaže, zato su hteli da uzmu “Rašića ili Rađu Trajković ili neke druge Srbe koji prihvataju nezavisnost Kosova, kako bi onda preostalih osam ili devet srpskih predstavnika od ukupno 10 bili bačeni u stranu bez obzira što oni predstavljaju volju većine Srba na KiM.

Na pitanje kakav je bio razgovor sa Aljbinom Kurtijem na nedavnom skupu u Berlinu, Đurić je rekao da je to bio širi skup i da je u tom trenutku kada je trajala opšta histerija i napad na Srbe i Ivana Todosijevića koji je osuđen na dve godine zatvora samo zato što je rekao da je “Račak” lažni povod za agresiju na našu zemlju, iako on nije rekao da u Račku nije bilo nikakvih ubistava, niti je dao pravnu kvalifikaciju.

“I kada je predsednik Srbije javno rekao – ne to je gaženje ljudskih prava Ivana Todosijevića i pokušaj da se svim Srbima zabrani da iznesu svoj stav o tome, tada kreće simultani napad iz celog regiona, od svih albanskih lidera, kao i Kurtija”, naveo je Đurić.

Dodaje da se na tom sastanku u Berlinu Kurti ponašao vrlo pristojno i korektno, kao i da je na skupu bilo još oko 70 učesnika.

“Moj posao je i da razgovram sa svim liderima separatista”, rekao je Đurić i dodao da je više od 200 puta učestvovao u razgovorima u srpskim delegacijama.

Kaže da u Srbiji predstavnici opozicije glorifikuju Kurtija i pokušavaju da ga predstave kao velikog borca za ljudska prava i da je Vuk Jeremić o njemu govorio kao o intelektualcu i patrioti i čoveku od vrhunskog integriteta. Đurić je zapitao patrioti čije države?

Takođe, Đurić ističe da se predstavnici opozicije neodgovorno ponašaju prema svojoj zemlji i da tako sami sebi čine medveđu uslugu, kao i da zato nemaju podršku naroda, a ne zbog izbornih uslova.

Direktor Kancelarije za KiM navodi da je ova vlast za razliku od prethodne uspela da izdejstvuje 17 povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. “Mi smo izgradili 1.700 stanova i kuća smo izgradili za naše ljude na KiM u prethodnih pet godina”, naglasio je Đurić i zapitao zašto to prethodna vlast nije uradila za Srbe na KiM.

Đurić dodaje u Srbiji ne bi trebalo da se delimo kao društvo i stvaramo tenzije već da počnemo da se okupljamo oko strateških pravaca razvoja koje smo uspeli da definišemo.

Govoreći o “malom Šengenu”, Đurić ističe da te inicijative ne bi bilo da je nije pokrenuo predsednik Srbije Vučić i da je u interesu i Srbije i svih drugih u regionu da postoji sloboda kretanja.

To što Vučića napadaju Boško Obradović i Aljbin Kurtin zbog te inicijative samo pokazuje da radi pravu stvar.

Đurić ističe da Srbija pokušava da reši pitanje KiM i sa predstavnicima SAD, kao i sa Rusije i Kine i drugim zemljama, kako bi iskoristili svaku mogućnost da radeći da izložimo naše argumente.

On je rekao da je na skupu u Berlinu Hašim Tači pokušao da prigovori srpskoj strani i da se javio, Đurić, za reč i snažno sam odgovorio. “Video sam da se Kurti na to smeškao. U nastavku, na popodnevnim sedijama sam takođe energično odgovarao i mislim da mu posle više nije bilo smešno”.

Na komentar da opozicija prigovara je razgovarao sa predstavnicima Samoopredeljenja i na skupu u Tirani, Đurić je rekao da je ispred SNS-a učesvovao na skupu političkih partija sa Balkana.

Dodao je da se na tom skupu nije razgovralo o odnosima Beogada i Prištine.

Izvor: TV Most / Tanjug

Comments