Mislim da Aljbin Kurti ima nameru da bude premijer Kosova, on zna da nije izabran da bude premijer Republike Severne Albanije ili Velike Albanije. Kada bude preuzeo kancelariju moraće da pokaže ljudima koje su njegove stvarne namere, rekao je u novogodišnjem intervjuu za “KoSSev” američki ambasador u Prištini, Filip Kosnet.
Uprkos višemesečnim pregovorima o formiranju Vlade Kosova i brojnim najavama o brzoj koaliciji između Samoopredeljenja i LDK, u ponedeljak smo videli neuspeh u formiranju takve vlade. Da li očekujete da će danas biti drugačije? Da li očekujete da će se koalicija finalizovati tokom dana ili u narednim danima?
“Smatram da je jasno da su stanovnici Kosova 6. oktobra glasali za promene, a DSK i Samoopredeljenje posvećeni su stvaranju koalicije koja će doneti promene i napredak za sve stanovnike Kosova. Kao i građani Kosova i ja sa nestrpljenjem čekam da se taj proces završi kako bi nova vlada mogla da se formira i započne sa radom. Ne znam za koliko dana će se to desiti, ali mislim da svi koji su uključeni znaju da je ovo sjajna prilika i da tu priliku neće propustiti”.
Preformulisaću pitanje. Da li isključujete mogućnost iznenađenja povlačenja glasova poslanika manjinskih partija, uprkos brojnim najavama da će to uraditi (glasati za koalicionu vladu, prim.red.)?
“Uveren sam da će ovo uspeti i da će biti formirana vlada koja će obratiti pažnju na glasove svih ljudi na Kosovu”.
Dok čekamo da se formira vlada, da li se slažete sa stavom da, pre svega, strukture PDK-a zapravo nisu spremne da se odreknu velikog dela uticaja koji imaju na institucije?
“Moja Vlada očekuje da će se sve stranke na Kosovu, bilo u vladi ili opoziciji, ponašati na konstruktivan način tako što će interese naroda postaviti ispred”.
Niste mi dali odgovor, preformulisaću pitanje…
“Odgovoriću na drugačiji način. Sve političke stranke naravno traže mogućnost da budu u novoj vladi, jer to rade stranke. Nadam se i očekujem da će PDK i AAK i sve ostale stranke koje se budu našle u opoziciji, ponašati konstruktivno, onako kako to opozicione stranke u jednoj vladi čine – tražeći načine i mogućnosti da sarađuju sa vladom. Razumem Vaše pitanje. Ono što mislim da je važno jeste to da u političkom spektru svi vode račune o interesu zemlje i građana, a građani su jasno rekli svoju želju 6. oktobra”.
Da li ste svesni percepcije šire javnosti da većinska stranka još uvek vrši uticaj? Na primer, kao jedno od objašnjenja zašto vlada do sada nije formirana. Mnogi tvrde da se to nije dogodilo zato što postoji unutrašnja opstrukcija, pre svega zato što strukture PDK-a ne dozvoljavaju da se vlada formira?
“Više me interesuje razgovor o tome šta će sledeća vlada da radi nego što me interesuju ova pitanja o političkim manevrima i o tome kako su izbori prošli i tako dalje. Dakle, hajde da razgovaramo o tome šta očekujemo od sledeće vlade”.
Da li mislite da će nova vlada biti dovoljno stabilna (LDK i Pokret Samoopredeljenje), da povuče teške političke poteze, uključujući suspenziju ili ukidanje taksi koje su na snazi više od godinu dana?
“Uveren sam da će se nova kosovska vlada ponašati odgovorno i napredno, i to po širokom spektru pitanja – od pitanja pravosuđa, ekonomskog razvoja, do odnosa sa susedima. Pozicija SAD-a je da verujemo da Kosovo i Srbija treba da se vrate za pregovarački sto što je pre moguće umesto da na njega bacaju prepreke. Nastavljamo da pozivamo na ukidanje taksi i nastavljamo da pozivamo Srbiju da okonča svoju kampanju otpriznavanja Kosova. Ono što bismo stvarno voleli da vidimo jeste to da se dve vlade takmiče u tome ko će biti kreativniji u stvaranju uslova za poboljšanje odnosa a ne da dobacuju još više prepreka”.
Da li ste optimistični da bi to moglo da se dogodi ubrzo nakon formiranja vlade i šta bi to značilo u praksi? Da li bi to trebalo da bude istovremeno potez Beograda i Prištine ili bi prvo jedna strana trebalo da načini potez, a zatim druga?
“Potrebno je da se obe vlade odlučno vrate za sto i nastave razgovore i stvore ekonomske mogućnosti, a tu i mogućnost za ekonomsku saradnju, trgovinu i investicije, kao i o drugom pitanjima – nestalim licima, jačanju vladavine prava, stvaranju prilika za trgovinu i investicije. Smatramo da ekonomski razvoj Kosova značajno zavisi od poboljšanja odnosa sa susedima. Ne samo sa Srbijom. Evo na primer, mini-Šengen”.
„Postavljaju se mnoga pitanja o mini-Šengenu na Kosovu, istaknute su, kako su videli, razne slabe tačke u početnoj formulaciji. Kosovo je kao i ostali u regionu pozvano na ravnopravnim osnovama da učestvuje u mnogim procesima mini-Šengena. Kosovo treba da pošalje svoju delegaciju na sledeće sastanke mini-Šengena i da predstavi svoje ideje. Ako im se ne dopada trenutni oblik mini-Šengena, onda bi oni mogli da rade na tome da ga promene i oblikuju. Mislim da su druge zemlje regiona svesne toga da svaka zemlja u regionu mora da učestvuje, uključujući Kosovo, kako bi se ostvarila jaka regionalna ekonomija. Verujem da će nova kosovska vlada imati samopouzdanja da sedne za sto, na ravnopravnim osnovama i da uverljivo pregovara“.
Šta mislite da je tačnije – da Kosovo nije pozvano za sto mini-Šengena ili da Kosovo ne želi da se pridruži mini-Šengenu?
“Mislim da su Kosovu sada otvorena vrata i da ono treba da zauzme svoje mesto za stolom. Uveren sam da će se Kosovo priključiti Ujedinjenim nacijama, ono će se pridružiti svim međunarodnim organizacijama. Kosovo će biti ravnopravni učesnik sa svim suverenim nacijama”.
Dakle, da li sam tačno razumela da je Kosovo dobilo poziv?
“Da..”
Ipak, Srpska lista igra veoma važnu ulogu u ovom novom tangu koji će čekati novu vladu i aktuelnu vladu u Beogradu. Kurti se snažno protivi pridruživanju Srpske liste vladi. Sa druge strane, u Ustavu Kosova jasno stoji da on mora da dobije pristanak većine poslanika. Da li mislite da će Kurti ipak prihvatiti ministra iz redova Srpske liste u njegovu vladu – i ukoliko do toga dođe, šta tačno znači to što je Kurti rekao da bi on (ministar) bio član opozicije?
“Ne želim da spekulišem o budućnosti. Smatram da je gospodin Kurti upoznat sa odgovornostima premijera i da on razume šta Ustav kaže o manjinskim partijama i on zna da je Srpska lista politička realnost koja se ne može ignorisati. A na koji konkretan način će pokazati to razumevanje, ostaje da se vidi. Verujem da gospodin Kurti razume da je biti premijer države veoma različito od toga da se bude lider opozicione političke stranke i on je posvećen radu sa svim zajednicama na Kosovu. Videćemo kad se bude formirala vlada, ali jeste ponudio korektne garancije za sve”.
Sa jedne strane, imaćemo novu vladu u Prištini, a sa druge strane imamo postojeću vladu u Beogradu, koja se u poslednje vreme suočava sa ogromnim problemima, što podseća na situaciju na Kosovu pre izbora kada je Kosovo optuživano da nije uspelo da obezbedi saglasnost (dijalog sa Beogradom, prim.red.) – kao što sada vidimo u Beogradu. Predviđate li bilo kakve poteškoće nakon što ovaj pregovarački tango počne?
“Nisam ambasador u Srbiji ali snažno verujem da su gospodin Vučić i njegova vlada posvećeni poboljšanju odnosa sa Kosovom i posvećeni su da proces dijaloga uspe. To ne znači da će pregovori biti laki iz očiglednih razloga. Postoji puno istorijskog neslaganja. Nivo poverenja dve zemlje je veoma nizak i to svi znaju, ali stvarno verujem da će nova vlada na Kosovu i kakva god se vlada bude formirala nakon izbora u Srbiji nastaviti ovaj proces.”.
Kada smo imali naš prvi intervju krajem decembra prošle godine, kao novi ambasador, rekli ste da očekujete da će dijalog između Beograda i Prištine najverovatnije početi u prvoj polovini 2019. To se nije dogodilo. Dakle, šta ste naučili iz ovoga i šta predviđate za 2020. godinu?
“Mislim da se u 2019. godini mnogo toga pozitivnog dogodilo za Kosovo. Činjenica da su u oktobru bili pošteni i slobodni izbori. Postojala su pitanja koja su nas zabrinjavala, postojali su izveštaji o tome kako se veliki broj stranaka ponaša neprimereno, o zastrašivanju glasača i tako dalje, ali ono što smo videli je da se izbori na Kosovu poboljšavaju kako vreme prolazi. Mnogi ljudi su predviđali nasilje na ulicama na dan izbora. To se nije dogodilo. Ako se sećate, početkom ove godine ljudi su upozoravali da će Srbi masovno napuštati Kosovsku policiju, sudove na Severu, što bi bio strašan korak unazad. To je izbegnuto. Mislim da smo i dalje vidimo napredak u polju pravde, vladavine zakona. Mislim da postoji veoma snažna želja za borbom protiv korupcije. Videli smo sve veće priznavanje činjenice da ljudi na Kosovu neće imati budućnost u kojoj vlada jednakost i pravda ako svaki stanovnik nije jednak po zakonu i ako svaki građanin u zemlji nema ekonomske mogućnosti. Dakle, mislim da su uslovi sada bolji nego što su bili pre godinu dana i da je ostvaren realan napredak”.
S obzirom na to da ste spomenuli i opasnost da Srbi izađu iz institucija, da li je sprečena podela ili razgraničenje?
“Pričao sam o ovome i ranije, ponoviću poziciju SAD-a o tome. Pozicija SAD-a nikada nije bila da aktivno favorizuje neku veću razmenu teritorija, neku veću korekciju granica ili bilo kakvu korekciju. Pozicija administracije SAD-a je da ukoliko se narodi na Kosovu i u Srbiji, dakle ne samo političari, već ljudi, slože o sveobuhvatnom rešenju ovog problema, koji uključuje neko podešavanje teritorije, nećemo odmah to da isključimo”.
Šta vidite kao tendenciju dva naroda?
“Ali smo takođe rekli i to da bilo kakav takav sporazum moraju ljudi da podrže. A očigledno je da postoji tako mala podrška na Kosovu, u bilo kojoj zajednici za bilo kakvu veću razmenu teritorija i stanovništva”.
Među Srbima?
“Ne vidim većinsku podršku za to ni kod srpskog stanovništva, sigurno ne vidim ni kod drugih zajednica. Nakon nastavka dijaloga, ako obe strane, Kosovo i Srbija, budu htele da razgovaraju o nekoj demarkaciji ili podešavanju granica”.
Koje se razlikuju od podele?
“Ako žele da razgovaraju o tome, naš stav je da ne treba im zabraniti da o tome razgovaraju. Međutim, „podela“ – reč koju koristite je veoma dramatična. Jednostavno ne vidim nikakvu podršku za podelu”.
…razmene teritorija…
“…za razmenu teritorija, razmenu stanovništva, za takvu veliku, dalekosežnu promenu, ne vidim da za to postoji ikakva podrška”.
Kako vidite Kurtijev pristup prema srpskom narodu? S jedne strane obični Srbi s Kosova pozdravljaju njegova obećanja da će se boriti protiv korupcije i kriminala, ali istovremeno vam moram reći da su se oni veoma uplašili njegove, kako percipiraju, agresivne, čak preteće poruke prema načinu na koji on vidi albanski narod. Srbi ga smatraju vrlo etno-centričnim i takođe prilično nedoslednim u odnosu na sopstvenu tvrdnju o sebi kao socijal-demokrati. Šta biste mu savetovali? Dakle, koje je Vaše mišljenje o ovome i šta biste mu savetovali?
“Nije tajna da ima jaka osećanja o svom albanskom nacionalnom identitetu. Veoma je ponosan na to. U mojoj zemlji, kao i na Kosovu, prirodno je da ljudi osećaju naklonost prema istoriji, kulturi, jeziku sa kojim su odrasli. To nije nužno negativno nasleđe. U Americi ćete videti kako slave italijansku, meksičku kulturu, videćete ljude koji mašu ovim zastavicama po čitav dan, ali videćete takođe kako mašu sa zvezdicama i prugama – dakle, američkom zastavom. Nema sumnje da su na prvom mestu Amerikanci”.
Niko ne pokušava da oduzme srpsku zastavu
„Jedan od ciljeva koje želim da ispunim pre nego što napustim Kosovo jeste to da kada putujem na Sever, zajedno sa srpskom zastavom, vidim i plavo-zlatnu. Nema ničeg lošeg u tome da oni koji imaju srpske korene budu ponosni na srpsku kulturu, na srpsku istoriju itd. Niko ne pokušava da oduzme srpsku zastavu, a bilo bi takođe lepo da se češće pored njih vidi i kosovska zastava“.
Kako vidite ulogu novog Specijalnog izaslanika sa američke strane, a takođe i predstavnika za dijalog kojeg očekujemo sa evropske strane? Koja bi bila njegova konkretna uloga i kako vidite dve strane u sledećem procesu dijaloga? Da li će oni sedeti zajedno u sobi ili će se pregovarati prvo sa jednom stranom, a zatim sa drugom?
“SAD i Evropska unija ostaju posvećene tome da podrže Kosovo i Srbiju u postizanju sveobuhvatnog i održivog sporazuma koji će izgraditi bolju budućnost za sve građane obe zemlje. Pitanja o tome ko će sedeti za stolom, kojim sastancima će specijalni predstavnici prisustvovati, i tako dalje, mislim da će se to razjasniti tokom narednih meseci – ne želim da spekulišem o svemu tome. Ali ću reći da su i specijalni predstavnik SAD, kao i EU veoma posvećeni da ovo uspe”.
Po Vašem mišljenju, kada će se dijalog nastaviti?
“Stvarno ne mogu da predvidim, to je sve hipotetički. Smatram da smo, pored formalnog procesa dijaloga, takođe zainteresovani da vidimo stalne razgovore, kao i za saradnju između institucija, vladinih i nevladinih organizacija na Kosovu i u Srbiji. U ovom intervjuu smo dosta razgovarali o političkoj sceni, ali ne smemo zaboraviti i ulogu privatnog sektora i organizacija civilnog društva u izgradnji prekograničnih veza. Na primer, sastao sam se sa aktivistima koji se bave pitanjem nestalih osoba, a koji vode sopstveni dijalog preko granice, jer su to pitanja koja duboko pogađaju porodice”.
Dakle, želite da oni učestvuju u dijalogu?
“Ovo pitanje je veće nego što su to političari. Nisam zainteresovan za to ko sedi za stolom, već me interesuje to da ljudi razgovaraju jedni sa drugima. Kada govorimo o ekonomskoj budućnosti Kosova najviše me inspirišu sastanci sa mladim, energičnim preduzetnicima. Mnogi od njih rade u tehnološkom sektoru i ne dozvoljavaja politici da im se ispreči u radu. Oni pokušavaju da izgrade bolji život za sebe i Kosovo pretvore u ekonomsku silu”.
Iskoristite ovaj nivo zainteresovanosti SAD za region
„Jasno je da je tekuća američka administracija duboko posvećena miru, pravdi i napretku za svaku državu na Balkanu i postoji mogućnost da to kapitalizujete. EU i SAD duboko su posvećene napretku. Ne mogu da obećam da će isti nivo interesa postojati zauvek. Dakle, ovde postoji mogućnost i ljudi Kosova i Srbije bi sada trebalo da iskoriste tu mogućnost.“
U dijalogu Beograd-Priština, postoji i pitanje ratnih zločina?
“Mislim da bi bilo kojoj zemlji bilo teško da krene ka budućnosti a da iskreno i pošteno ne pogleda svoju prošlost. A postoji puno pitanja koja se odnose na ratne zločine i nestale osobe – seksualno nasilje tokom ratnog perioda, što je pitanje na koje ljudi sve više obraćaju pažnju, nakon višegodišnjeg zaobilaženja ovog pitanja. Mislim da postoji mnogo pitanja o kojima ljudi na Kosovu i ljudi u Srbiji moraju da razgovaraju i reše ako će se zajedno kretati ka budućnosti”.
Da li verujete u Specijalni sud i kako komentarišete nedavno pojačane aktivnosti Specijalizovanih veća? Da li se slažete sa ovom ćutnjom i netransparentnošću Specijalizovanih veća toliko godina nakon što su ona osnovana? Da li verujete u pravedan, fer i dosledan ishod?
“Imam mnogo vere u Specijalni sud kao instituciju i u pojedince koji rade tamo. Prirodno je da se svaki sudski proces koji je u fazi istrage, odvija diskretno, privatno a onda sledi faza suđenja koja je otvorenija za javnost. Tako rade sudovi u demokratijama. Znam da postoji jedno rašireno verovanje da sud postoji mnogo godina i da se nije pokazivao tako puno u javnosti ali će se to ipak desiti. Ipak, želim da dodam da bilo kakav napor da se pokuša da se izbegne njegov mandat, ili da se sud zatvori – bilo bi potpuno neprihvatljivo za SAD. Verujemo da sud igra važnu ulogu u osvetljavanju prošlosti i da donosi pravdu ljudima i nadamo se da će nastaviti u tom pravcu da deluje”.
Da li još uvek vidite neku pretnju? Pošto smo u prvoj fazi videli da je vlada koju je predvodila PDK predstavljala veliku opstrukcija zbog koje su Vaš prethodnik i drugi ambasadori morali da intervenišu. Da li smatrate da bi se opstrukcija mogla nastaviti?
“Mislim da postoje ljudi koji su nezadovoljni sudom i koji smatraju da on ne bi trebalo da postoji. Ali on postoji sa razlogom i bila bi velika nepravda za za ljude na Kosovu, kao i za žrtve svih zajednica, kada bi neko sada predložio da je Kosovu potrebno sada manje pravde umesto više. Verujem da će sud nastaviti sa radom i da će demonstrirati svoju vrednost”.
Specijalno tužilaštvo juče je podiglo grupnu optužnicu u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Ako ne grešim, do ovog trenutka saopštenje Specijalnog tužilaštva nije objavljeno na srpskom jeziku, uprkos velikom interesovanju Srba za ovaj slučaj, i uprkos činjenici da je srpski jezik takođe službeni jezik. Kako to komentarišete i kakvu poruku šalje Tužilaštvo kada i u ovakvom slučaju ne možemo da dobijemo dokumenta na srpskom jeziku?
“To je veoma široko pitanje – odgovoriću na njega u smislu jezičkih prava koja ste pomenuli. Ustav Kosova i kosovski zakoni jasno pokazuju da ovde postoje dva državna jezika, da bi ljudi trebalo da budu u mogućnosti da traže usluge na oba jezika i da ministarstva treba da objavljuju dokumente na oba jezika i tako dalje. Čuo sam puno pritužbi na to da se ovo ne primenjuje dosledno – dokumenti se ne prevode ili se prevode preko Google prevodioca, koji ima svoje mane. Mislim da je ovo problem koje utiče na svakodnevni život građana i nova vlada bi trebalo da se fokusira na rešavanje ovakvih problema, ako želi da pokaže da je ozbiljna u svojoj nameri da poboljšava život svih građana Kosova”.
Izvor: Kossev
