Jedanaesti od ukupno dvanaest razgovora koji se tiču podizanja svesti o gorućem problemu – nasilju u porodici, održan je u Evropskoj kući u Kosovskoj Mitrovici.
Razgovor je realizovan u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici.
“Postoji mnogo aktera na terenu a uloga civilnog društva je ključna. Ljudi moraju imati poverenja u sistem, a to je sistem koji će ih štititi. On im mora pružiti hrabrosti koje oni nemaju kako bi u njemu pronašli podršku. Sigurne kuće i skloništa su sami po sebi veoma važni i mogu pomoći ljudima u njihovim teškim situacijama a takođe mogu pomoći i u programu rehabilitacije” istakao je Bojd Mekeni viši savetnik za politička pitanja.
Šefica Kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je tom prilikom istakla da su institucije odgovorne u pružanju podrške žrtvama nasilja ali da je Civilni sektor taj koji je stručan.
“Ovo je 11 razgovor o nasilju u porodici koji je održan od januara a drugi ove godine u Severnoj Mitrovici. Iako kampanja nije zvanično počela, drago mi je da prvu aktivnost imamo ovde u Severoj Mitrovici. Sigurna sam da ćemo govoriti o drugačijim pogledima na problem, kroz EU standarde, do svih institucija i organzacija. Međutim, ono što je važno je da morate da kažete žrtvama nasilja da nisu sami i da mogu da računaju na sve nas. Institucije imaju odgovornost ali Civilni sektor ima stručnost. Imaju dosta toga da kažu i imaju samopouzdanja. Institucije imaju odgovornost da zaštite svoje građane” rekla je Apostolova.
Ministarka administracije lokalne samouprave Adrijana Hodžić je istakla da je moralna obaveza da žene budu jednako zastupljene u svim sferama društva.
“Ispred Ministarstva administracije lokalne samouprave mogu odgovorno da podelim lepe vesti sa vama da kada je u pitanju izgradnja Sigurne kuće u Zubinom Potoku, koja treba da funkcioniše kao institucija i koja treba dobro da zaštiti sve žrtve nasilja. Sigurna kuća uz podršku lokalne samouprave koja će na neki način pomoći i nevladinom sektoru koji je neumorno radio i trudio se da izađe u susret svim žrtvama nasilja. Kada je u pitanju rodna ravnopravnost, ne bih se složila da je to tabu tema jer mi već neko vreme glasno govorimo o ovoj anomaliji našeg društva i onda se postavlja pitanje koliko iz godine u godinu uspevamo da napravimo progres kada je u pitanju borba protiv nepoštovanja prava žena i njihovog učešća u našim sferama društva. Moralna je obaveza da žene budu jednako zastupljene u svim sferama našeg društva. Kada govorimo o zakonodavstvu, što se tiče Kosova, postoje jako dobri zakoni koji garantuju implementaciju svih konvencija i ugovora o zaštiti prava žena i dece kao i svih žrtava nasilja. Imamo određene napore kada su u pitanju vlasti, koje kroz izradu strateških dokumenata takođe daju svoj doprinos i pokušavaju da se izbore protiv nasilja” rekla je Hodžić.
Ona dodaje da su statistike poražavajuće i ističe da uključivanje nevladinog sektora u rešavanje problema veoma važno.
“Međutim kada pogledamo statistike, brojke su užasavajuće. Na godišnjem nivou bude i do hiljadu slučajeva od kojih su većina žene, žrtve nasilja. Za svoje radno iskustvo redovno sam bila verna podršci nevladinom sektoru koji je svojim radom dao do znanja koliko je važno da se lokalna samouprava uključi u rešavanje problema” rekla je Hodžić.
Hodžić navodi i da je rezultat zajedničkog rada kolektivna odlučnost za igradnju regionalne Sigurne kuće.
“Rezultat tog našeg zajedničkog rada je da se mi sada nalazimo u situaciji gde su 4 gradonačelnika na severu Kosova, odlučna da pomognu instaliranje institucije regionalnog karaktera koji će biti tako organizovan da će svaka žrtva biti temeljito i adekvatno tretirana. Nadam se da ćemo vrlo brzo imati instituciju koja će raditi punog kapaciteta a što se tiče opština, one će obezbediti ljudski resurs koji će raditi u Sigurnoj kući” navodi Hodžić.
Tijana Simić iz NVO “Žensko pravo” ističe da je rodno nasilje fenomen i društveni problem globalnih razmera.
“Današnja tema nije samo izgradnja Sigurne kuće već je ovo dan kada mi imamo 16 dana aktivizma a ovo je prva aktivnost, koja će da otvori vrata za sve buduće aktivnosti do 10. decembra. Rodno nasilje je fenomen i društveni problem globalnih razmera. Istraživanja pokazuju da je 70% žena iskusilo neku vrstu nasilja. Oko 35% je iskusilo vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Na Kosovu se i dalje smatra da je nasilje nad ženama privatna stvar a ne krivično delo. Veliki broj ne zna da ragraniči nasilje. Preko 50% žena je izjavilo da je za očekivati da muž udari ženu ako on ostane bez posla. Porodično nasilje je najzastupljenija vrsta nasilja na Kosovu i na tome se najviše radi” rekla je Simić.
Istanbulska konvencija je doneta 2011. godine ističe Simić i dodaje da je glavni cilj konvencije suzbijanje nasilja nad ženama.
“Mi na Kosovu težimo da uskladimo Međunarodne standarde sa kosovskim zakonima što je veoma važno. 2011. Godine je donešena Istanbulska konvencija od strane Saveta Evrope i to je sveobuhvatni dokument koji služi da se nasilje nad ženama suzbije. Sada se radi revizija zakona o porodičnom nasilju i nadamo se da će to biti jasnije. Kada je policija u pitanju, mogu da pohvalim rad policije i komandira ali međutim nisu svi policajci istrenirani za tako nešto. Treba se raditi na treniranju policije, sudija i pružanju generalnog servisa” dodala je Simić.
Miodrag Milićević iz NVO “Aktiv” rekao je da se na godišnjem nivou zabeleži više od 1000 slučajeva različitih vrsta nasilja te da je realni broj daleko veći.
“Aktiv je hibridna organizacija koja pokriva veliki broj problema a jedan od njih je i današnja tema. Aktiv već uredno 7 godina sprovodi razne projekte u oblasti podrške generalno svim žrtvama nasilja. Mi na godišnjem novu imamo preko 1000 različitih slučajeva nasilja a pričamo samo o zabeleženim slučajevima dok je taj broj ustvari mnogo veći. Četiri od pet takvih slučajeva jesu žene a 9 od 10 počinilaca su muškarci koji su identifikovani kao nasilnici. Kada pričamo o situaciji na severu Kosova i o izveštajima koje smo radili, jedna trećina svih žena na Kosovu su u jednom momentu doživele neki oblik nasilja. Ono što je jako bitno je da Sigurna kuća ostvari svoj sigurni kapacitet a i podatak da jedva 5% ima poverenje u institucije i u to da će te institucije pružiti potrebnu pomoć. Ako pogledamo situaciju na severu Kosova, mi jesmo uticali na promenu javnih narativa, jer ukoliko nemate podršku i pravovrememo reagovanje sedme sile, mi uopšteno svodimo tu temu na jedan lokalni nivo. Najveći deo leži na svima nama a to je zajednica. Kompletno društvo utiče na kolektivnu promenu svesti” zaključio je Milićević.
Organizator događaja je Evropska kuća u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
