U intervjuu za Glas Amerike, bivši službenik Stejt departmenta i analitičar Džejms Huper rekao je da sporazum između Kosova i Srbije postoji, međutim postoje poteškoće u njegovoj primeni.
Huper, koji ima iskustva u diplomatskim pregovorima i balkanskim poslovima, rekao je da sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije ne može biti postignut bez razmene teritorija.
Kosovo je pod pritiskom da nastavi razgovore sa Srbijom, mada još nije formiralo novu vladu. U međuvremenu se očekuje da će Srbija održati izbore aprila sledeće godine. Koliko je moguće nastaviti razgovore pod takvim okolnostima?
Mislio sam da su se saglasili da se pokreću razgovori za nastavak dijaloga. Ako mislite na pitanje kako je moguće postići dogovor u tim razgovorima, s obzirom na ishod kosovskih izbora i predstojeće izbore koji će se održati u Srbiji, mislim da je velika verovatnoća da će postići dogovor. Čak verujem da ustvari već imaju dogovor.
Ali mi ne znamo nikakve detalje …
Zapravo mislim da je izašlo puno detalja, neki od njih čak i netačni. A Kosovari nikada nisu imali šanse da glasaju o ovom sporazumu i da odlučuju o njemu. Ne moramo ponavljati celu priču o onome što se dogodilo. Ali mislim da se predsednik Tači složio da se dijalog nastavi bezuslovno. I mislim da je bio vrlo razuman potez da se krene napred, da se postigne sveobuhvatan dogovor, jer ako ne pređu na sveobuhvatni dogovor, postoji opasnost da će se prozor ove prilike zatvoriti i ako se to dogodi, neće biti sveobuhvatni sporazum do neodređenog vremena.
Zašto bi se zatvorio prozor mogućnosti?
Zato što morate imati dva partnera da bi to funkcionisalo. Na Kosovu morate da imate partnere koji su voljni da pregovaraju o takvom sporazumu i koji razumeju premisu ovog sporazuma, da razumeju šta je razumno očekivati od Srbije i šta ne mogu da dobiju od nje. A u Srbiji morate imati nekoga ko je spreman da to uradi sa Kosovom.
Verujem da je lakše naći takvog partnera na Kosovu nego u Srbiji. Ali obe strane se moraju složiti oko ovog „plesa“. Inače nema dogovora. I lako je videti spolja, kada niste na vlasti, kad ne pregovarate, reći “ne prihvatam uslove”, “mora da postoje povoljniji uslovi.” Svi koji nisu na vlasti uvek žele bolje uslove. I uvek misle da mogu pružiti povoljnije uslove. Kad preuzmu funkciju, utvrde da ne mogu pružiti bolje uslove. A to će biti poteškoća za Kosovo, a mislim posebno za gospodina Kurtija, jer se on doživljava kao neko ko je zauzeo tvrd stav. Otkriće da u stvari već postoji dogovor i da neće moći da promeni ove uslove. Ne radi se samo o tome da od Srbije tražite više. To bi bilo najjednostavnije. U stvari, Srbi mogu reći da Kosovari treba da daju više. To se uvek dešava u pregovorima.
Ostaje misterija da li je postojao sporazum ili ne, jer detalji nisu zvanično objavljeni. Ali kakva je, po vašem mišljenju, uloga Sjedinjenih Država u razgovorima sada kada imaju dva specijalna izaslanika: jednog za Zapadni Balkan i drugog direktno za razgovore, ambasadora Grenela. Da li će oni moći da ubrzaju proces?
Mislim da su i pomoćnik državnog sekretara Riker i Palmer koji je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, za razgovore Srbije i Kosova, veoma efikasni u svom radu, veoma su profesionalni, koji su posredovali u pregovorima i u prošlosti. Imam puno poverenje u njih.
Druga osoba je ambasador Grenel
Ambasador Grenel jedan dodatni element. Nisam siguran. Može biti vrlo efikasan. Nikada se nisam sreo, ne znam ga, znam samo da je on ambasador u Nemačkoj. Ali imati američkog ambasadora u nekoj evropskoj zemlji, kojem je data posebna uloga u pitanju Srbije i Kosova, izaziva sumnju da ovde postoje politički interesi, ne samo interesi spoljne politike ili nacionalne bezbednosni i, već i drugi.
Mislite na unutrašnje interese?
Da, to izaziva sumnju zbog toga. Nije da ima neki znak pitanja da li su Srbija ili Kosovo bili umešani u američke izbore u pokušaju da sabotiraju ili utiču na njihov ishod. U ovom slučaju mi se čini bespotrebnim. Nadam se da je razlog bio taj što je Vašington želeo da poveća šanse da Nemačka bude susretljivija, elastičnija i da više podrži sporazum između Kosova i Srbije, jer su poslednji put odbacili sveobuhvatni sporazum.
Po vašem mišljenju, kakav kompromis će biti, sveobuhvatan sporazum s Aljbinom Kurtijem u Vladi i postoji li ideja o razmeni teritorije?
Ne može postojati sveobuhvatan sporazum bez teritorijalnog elementa. Ne znam kakvo će biti gledište Aljbina Kurtija. Pogled kao vođa opozicione stranke je nešto drugo, ja razumem njegov pogled u toj ulozi. Kakvo će biti njegovo gledište na mestu premijera, ne znam to i ne želim da nagađam. Ali mislim da će se suočiti sa stvarnošću i to može biti teško prihvatljiva stvarnost. Realnost je da je dogovor već ispregovaran. Sporazum postoji. U osnovi je dogovoreno …
Za razmenu teritorija?
Uključuje i razmenu teritorija, ali ne samo razmenu teritorija, već i članstvo u UN-u. Realnost je da se to neće promeniti i ne znam kako će Aljbin Kurti reagovati na tako nešto kao premijer. Ponavljam da sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije ne može biti bez teritorijalnog elementa.
Gospodin Palmer nije spomenuo zašto Sjedinjene Države ne pritiskaju zbog toga…
To je ono što kažu sada i to je zapravo rešeno između strana, između gospodina Vučića i gospodina Tačija. Možda će se neke male stvari rešiti, ali u osnovi je taj sporazum dogovoren. Ljudi koji nisu iskusni u pregovorima ne razumeju nešto: kritičari sporazuma na Kosovu i kritičari sporazuma u Srbiji imali su isti stav: Moramo da dobijemo više.
Ne može biti promene granica. Granice su definisane. Ako osnova stupanja na pregovirma je da se dobije što više, a to ne vodi dogovoru. Međutim, ne možete da obezbedite implementaciju kada tražite više za sebe. Isto je i sa Srbijom. Moraju osigurati da Kosovo dobije dovoljno od ovog sporazuma da bi bilo prihvaćeno na Kosovu.
Da, ali raspoloženje stanovništva je dovoljno snažno u odnosu na sporazum koji uključuje razmenu teritorija.
I to je pravi problem. I to je verovatno jedan od razloga što Amerikanci nisu mnogo rekli jer čekaju fazu implementacije.
Ono što moramo videti na Kosovu i mislim da je izuzetno važno i veliki problem u prošlosti, jeste da sporazum nikada nije objavljen i ljudi nikada nisu imali priliku da ga glasaju. Vlada zaista nije imala šanse da ga brani. Tako da je uvek lako napasti nepoznati sporazum, kada niste upućeni u njegove uslove.
Izvor VOA/KosovoOnline
