U Ohridu se zajedničkim obraćanjem novinarima završio sastanak lidera ZB

U Ohridu se zajedničkim obraćanjem novinarima završio sastanak lidera Zapadnog Balkana.

Vučić:Nema ovde nikakve Jugoslavije,već samo boljeg života

Uradi smo veliku, ogromnu stvar, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka u Ohridu, posvećenog inicijativi za uspostavljanje “malog šengena”, i istakao da je izuzetno važno da se u regionu napravi ambijent normalnosti, a ne ambijent sukoba i mržnje.

“Nema tu nikakvih ”Jugoslavija”, već samo boljeg života za sve naše građane, da se lakše kreću, lakše zive, i da imamo ambijent normalnosti, a ne sukoba i mržnje”, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za štampu nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana u Ohridu.

Vučić je istakao da je za Srbiju ovo veoma važna inicijativa, te preneo, kako je istakao – s ponosom, da je za kratko vreme postignut dogovor oko veoma važnih stvari od interesa za građane tri zemlje.

„Na prost jezik ću prevesti šta je dogovoreno, jer znam da će Zoran Zaev i Edi Rama govoriti o usaglašenosti incijiative sa svim evropskim i drugim procesima. Ja ću o konkretnim stvarima”, rekao je on i preimućstva dogovora ilustrovao na primeru nekih od mera.

Kada budu uvedene fitosanitarne i veterinarske inspekcije na prelazima i kada se omogući brže kretanje kamiona, ušteda će, ističe, prema onome što su predstavnici Svetske banke rekli na sastancima u Ohridu, biti 120 miliona vera – samo od te mere.

„Samo na tom primeru uštedeće građani Albanije, Severne Makedonije I Srbije, a nadamo se u budućnosti i nekid drugi”, dodao je on.

Kazao je da će neuporedivo lakše za proizvođača paradajza sa juga Albanije, na primer, biti da svoju robu koja je lako kvarljiva izveze u Srbiju, zaradi novac i planira novu proizvodnju.

Ukazao je da je važno i da investitori dobiju mogućnost da razmenjuju radnike, jer će se tim merama drastično uvećati privlačnost sve tri zemlje za strane investicije.

„Za manje od dve godine moći ćete da vidite značajan procentualni rast investicija u sve tri zemlje, jer ćemo zajednički kreirati novi ambijent“, kazao je on.

Vučić je kazao da očekuje da će do kraja godine biti omogućeno putovanje uz ličnu kartu za građane Srbije u Albaniju i obratno.

Inicijativa, kako je dodao, sadrži I organizovanje zajedničke turističke ponude. Rekao je da se radi na dogovoru i oko onoga što se pogrešno naziva  “mini Šengenom“.

„To znači, kada sletite na erodrom Beograd, imate dozvolu srpskih vlasti, mozete da letite, na primer, u Tiranu a niko vas više neće pitati za dokumenta, kao i kada dođete iz Severne Makedonije kod nas, neće se geldati dokumenta jer verujemo našim kolegama da rade na najbolji način svoj posao. To će značiti da više nećemo kontrolama gnjaviti strance i tako ćemo drastično povećati broj turista, koji će trošiti novac u naše tri zemlje“, kazao je on.

“Ovo su ogromne promene koje nisu naročito popularne u mojoj zemlji ali ja se ne sekiram. Razlika u rokovodstvima je u njihovim rezultatima”, zaključio je on.

„Libija ima pet puta više nafte nego Emirati. A, gde biste pre živeli – u Abudabiju ili u Libiji ? Razlika je u onima koji rade u u interesu građana, koji su razmišljali o budućnosti“, ukazao je on.

Vučić je ponovio da je urađena ogromna stvar, koju ljudi možda trenutno ne razumeju u potpunosti.

Kaže da vidi da je zbog ovoga Rama pod pritiskom, te podsetio da je i sam tokom prošle predizborne kampanje bio izložen napadima zbog autoputa do Prištine, kada su mu prebacivali da pravi autoput za Veliku Albaniju, a ti, koji su govorili o tome na izborima osvojili su 11 odsto manje glasova od njega.

„Na kraju krajeva nije bitno ko vas za šta napada, jer su građani pametniji. Ponosan sam na dogovori koji smo napravili ovde. Možda nama ovo neko unistsi, propadne, ali će ovo svakao biti budućnost“, podvukao je on.

Rama: Uključiti Kosovo u mali Šengen na ravnopravnoj osnovi

Premijer Albanije Edi Rama poručio je danas na konferenciji za medije u Ohridu, gde je održan sastanak o „malom Šengenu”, da bi u tu inicijativu trebalo uključiti i Kosovo “na ravnopravan način i na legalnim osnovama”, te da očekuje da i tzv. Kosovo na sledećem sastanku u Draču, 21. decembra, bude predstavljeno kao i ostale države regiona.

Rama ističe da nije promenio svoj stav prema Kosovu, niti mišljenje da Srbija teba da ga prizna, ali smatra i da nije bilo smetnji da kosovski predsednik i premijer budu u Ohridu.

“Za nas je, govorio sam to i pre i zapisano je u dokumentu u Novom Sadu, da nije ideja da podelimo Zapadni Balkan, koji je ionako u malim delovima i rascepkan, već da obuhvatimo sve zemlje Zapadnog Balkana”, rekao je Rama.

Kaže da u ovoj inicijativi nema ništa novo u odnosu na sve ono što je dogovarano ranije na brojnim sastancima u okviru Berlinskog procesa, osim dogovora o slobodnom kretanju ljudi u čitavom regionu ZB, i ističe da je to veoma značajno što je dogovreno.

Rama je dodao da je sve što je zapisano u deklaraciji u Ohridu istovremeno već zapisano i na ranijim sastancima zapadnobalkanske šestorke, ali nije ostvareno.

Istakao je da je inicijativa plod unutrašnje želje zemalja u regionu i da nije doneta pod patronatom spolja i da su na ovaj sastanak bili pozvani, to jest da nisudošli sami. Rama je rekao da će na samitu u Draču 21. decembra biti prisutan i predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel. Takođe, ističe da bi u Draču voleo da vidi i predstavnike Crne Gore i BiH i da te zemlje zatraže da uđu u taj proces, ali, ponovio je, i da u njega bude uključeno i Kosovo na “legalnim osnovama i ravnopravno”.

“Biću direktan sa svim onima koji se prave da ne razumeju, treba reći da smo ranije dogovorili i hramonizovali sve što je zapisano ne kao jedan memormandum ili akdiconi plan šest zemalja ZB”.

Rama je rekao da brojni raniji sastanci, posvećeni saradnji u regionu, nisu rezultirali time da Srbija i BiH priznaju Kosovo, niti je to bila smetnja za dolazak u Ohrid predstavnika tzv. Kosova. Kaže da bi “predsednik Kosova i premijer Kosova” trebalo da učestvuju kao ravnorpavni sa svima i da se uslaglase sa svima ostalih oko svih elemenata te inicijative. Takođe, ističe da ni Srbja, ni BiH nisu prihvatile da njihovi predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima Kosova.

“Skoro pet godina Berlinskog procesa učesće Kosova nikada nije stavljeno pod znak pitanja. U svemu ovome ne vidim interes vraćanja u prethodne godine”, istakao je.

Ističe da nema opravdanja da Kosovo i Albanija ne štite ekonomske i drušvene interese svojih građana, niti za to da i njihovi građani mogu da reše probleme čekanja na granici. Rama je odbacio eventualne prigovore da govori kao zagovornik Velike Albanije:

“Ako neko govori o ”velikoj Albaniji”, ja pričam o brisanju granica sa Kosovom, ja sam evropski građanin”.

Napomenuo je da nije živeo na Kosovu niti u bivšoj Jugoslaviji i da isključivo govori sa pozicije građadnina Evrope.

“Dobro je da budemo zajedno, da budemo za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nas ometaju, i na kraju krajeva kvalitet života ne zavisi od načina kako se mi slažemo nego kako se dogovaramo”, rekao je Rama.

Takođe, smatra da bi “mali Šengen” tebalo nazvati Zapadnobalkanski šengen.

Kaže da je još pre pet godina dogovoreno priznavanje doploma za Albance u Srbiji, kao i da je posle posete Beogradu zastao kod Preševa i poručio Albancima koje je tu sreo “da se pripreme, jer će se njihove diplome uskoro priznavati”.

Zapitao je kako se to rešava sada i zašto se još čeka na to. Rama je dodao da predstavnici zapadnobalkanske šestorke treba da ojačaju proces priznavanja Kosova, kao i da je rešenje u miru i regionalnoj saradnji. Treba da budemo svi za istim stolom, zaključio je Rama.

Zaev: Svi da prigrle ovu inicijativu,bićemo jači pred EU

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je da je inicijativa o slobodnom kretanju robe, usluge, ljudi i kapitala, iza koje stoje Srbija, Severna Makedonija i Albanija, prva samostalno pokrenuta inicijativa na Zapadnom Balkanu, te da ona predstavlja dodatnu vrednost na ono što su do sada radila institucije EU sa zemljama regiona u smeru poboljšanja života i perspektive regiona.

“Pokrenuli smo inicijativu ili, kako ja volim da kažem, akcioni plan koji Balkan čini drugačijim. Srbija, Albanija i multietnicka Severna Makedoonija pokrenuli su inicijativu sa kojom pozivaju i druge partnere na Zapadnom Balkanu i sa kojom menjamo region, da bi postao bolje mesto za život i bio bitniji faktor na celom evropskom kontinentu”, rekao je Zaev na zajedničkoj konferenciji za medije.

Kako je rekao, ova inicijativa salje poruku međunarodnim institucijama i međunarodnim predstavnicima da i dalje rade sa zemljama regiona.

On je podsetio da su na plenarnom delu današnjeg sastanka učestvovali i predstavnici Evropske komisije, Regionalnog saveta za saradnju, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, kao i Svetske banke.

“Danas smo sa delom lidera na Zapadnom Balkanu pričali o nečemu što je naš san o modernom i uspešnom regionu, kako da unapredimo saradnju, motivišemo mlade da ostanu ovde i iskoristimo potencijale za udruživanje, koji će biti primamljivi i za strane investitore, ali i da privučemo pažnju evropskim partnerima”, naglasio je Zaev.

Akcioni plan predviđa 24/7 celodnevni rad na naših granicama, kretanje sa licnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, omogučavanje uslova koji znače brze trake za kamione na graničnim prelazima, mere za međusobno priznavanje svih dokumenata za hranu i veterinu, u cilju mobilnosti robe, ljudi, kapitala usluga i sve ono sto znače četiri osnovne evropske slobode. “Razradili smo konkretan plan kako da priznamo diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albenije, tako da će domaći i strani investiture imati kompletnu sliku o obrazovnim kadrovima u regionu. To će otvoriti nove perspektive i novo poglavlje za region. Mislim da će svi prigrliti ovu inicijativ,u jer upravo ona nas čini većim faktorom pred evropskim zemljama”, zaključio je Zaev.

Srbi na Ohridu banerom poželeli dobrodošlicu Vučiću

Predstavnici Srba u Severnoj Makedoniji razgovarali su u Ohridu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i izrazili zadovoljstvo sve tešnjim odnosima dve zemlje, što će, veruju, doprineti i daljem zbližavanju dva naroda.

Povodom posete predsednika Vučića Ohridu, Srbi su na ulazu u grad postavili baner na srpskom i makedonskom jaziku sa natpisom “Dobrodošli predsedniče Aleksandre Vučiću”.

Baner je postavljen, kako su T a n j u g u rekli članovi Kulturnog centra “Spona”, da bi poželeli dobrodošlicu sprskom predsedniku, koji je, kažu, uložio velike napore i dao doprinos razvoju odnosa dva naroda i dve zemlje pokretanjem brojnih inicijativa na polju kulture, i očuvanja identiteta i istorije Srba i Makedonaca, u jednoj i u drugoj zemlji.

Jedan od osnivača “Spone” Milutin Stančić i predsednik skopske opštine Centar Saša Bogdanović obišli su ovom prilikom i mesto gde je bio spomenik poznat kao “Tužni spomenik njih 400” iznad Ohrida.

“Spomenik je vladika Nikolaj podigao između dva rata, dok je stolovao u Ohridu, a podignut je u znak sećanja na mlade regrute, koji su ubijeni na tom mestu na početku Prvog svetskog rata“, objasnio je za Tanjug Stančić.

On je izrazio žaljenje što taj spomenik, koji je srušen 1941. godine, nije obnovljen, i što je pao u zaborav.

“Iskoristili smo susret sa predsednikom da razgovaramo i o obnovi spomenika i većoj brizi za naša obeležja u Severnoj Makedoniji. Međutim, treba razmišljati o budućnosti i raduje nas projekat otvaranja kulturno informativnog centra u Skoplju i Beogradu, koji će biti most povezivanja dva naroda“, rekao je Stančić.

Govoreći o položaju Srba u Severnoj Makedoniji, rekao je da im je pošlo za rukom da se, nakon 15 godina, predmet “srpski jezik i kultura“ ponovo uvrsti kao izborni u obrazovni sistem Severne Makedonije.

Što se inicijative za ukidanje barijera za slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala tiče, o čemu se juče iu danas razgovara upravo u Ohridu, rekao je da se suviše gleda na političko tumačenje, a manje na ono što narod dobija, a to je mnogo.

“To je odlična stvar za prevazilaženje svih barijera i stereotipa“, podvukao je Stančić.

Bogdanović ističe da položaj Srba u Severnoj Makedoniji nije na zadovoljavajućem nivou, ali dodaje da se stvari polako pokreću.

Izrazio je zahvalnost Stančiću što je uvrstio srpski u obrazovni sistem Severne Makedonije i naveo da postoji veliko interesovanje za ovim izbornim predmetom koji se može birati od trećeg razreda.

“To pokazuje da je želja velika, samo što niko do sada nije davao šansu“, rekao je on.

Bogdanović je naglasio i da planirano otvaranje kulturno-informativnih centara ima veliki značaj za dalje zbližavanje dva bratska naroda.

Istakao je da je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev započeo kampanju „društvo za sve“, u kojem srpska zajednica ima svoje mesto.

„Raduje me i da država Srbija daje svoj doprinos očuvanju makedonskog identiteta u Srbiji. Inicijativa „mali Šengen“ zbog toga može doprineti očuvanju identiteta naroda u obe države, kao i njihovom boljem položaju“, zaključio je on.

Izvor: TANJUG

Comments