U sklopu projekta koje je podržalo Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije „ Dečija prava naša obaveza, posebne potrebe, posebna briga svih nas“, Radio Kosovska Mitrovica je serijal emisija koje je emitovala na temu dečijih prava i potrebama dece sa smetnjama u razvoju, objedinila debatom na temu prava dece i potrebe dece sa smetnjama u razvoju.
Učesnici debate bili su predstavnici lokalne samouprave,nastavnici, psiholozi, i predstavnici civilnog društva.
Na početku debate o pravima dece iz oblasti dečije zaštite koju propisuje zakon a time se bavi odeljenje dečije zaštite Opštine Kosovska Mitrovica, govorila je Snezana Gvozdić šef Službe dečije zaštite.
„Zaštita dečijih prava ne podrazumeva samo prava dece već i roditelja i porodice kako bi sve skupa kao sistem uredno funkcionisalo.tu se misli na finansijsku podršku porodici, pre svega majkama kroz ostvarivanje prava na dečiji dodatak, materinski i roditeljski dodatak. Tako deca do završetka školovanja imaju finansijsku podršku porodici za njihov normalan razvoj i rast. Postoji i kategoerija posebna nega deteta , koja podrazumeva do pet godina plaćenog odsustva odnosno bolovanja za majku deteta. Međutim, po novom zakonu o zdravstvu postoje posebne kategorije bolesti za koje se ostvaruje pravo plaćenog bolovanja majci i do osamnaeste godine života deteta. To je taksativno navedeno na koje se tačno bolesti odnosi. Trudimo se kao opštinska služba da ispratimo sve novine u zakonu i tako pomognemo svima koji se obrate za pomoć. Nama kao službi nedostaju volonteri za promociju aktivnosti naše službe , ali i uključivanje dece kroz učenički parlament i saradnju sa lokalnom samoupravom, kako bi nam pomogli u rešavanju problema dece i ostvarivanja njihovih prava.
U okviru naše službe postoji interresorna komisija koja se bavi pravima dece i roditelja dece sa smetnjama u razvoju jer je mišljenje stručnog tima koji je sastavljen od psihologa, pedagoga i defektologa njima i te kako od koristi. Potrebna je saradnja i više edukacije za roditeljie koji treba da budu upoznati sa svim pravima koja im pripadaju.Članove interesorne komisije plaća lokalna samouprava, ali pedagoške asistente kojih je malo , zaparavo ih i nema trebalo bi da plaća resorno ministarstvo. A oni bi trebalo da budu angažovani u školama. Oni nedostaju, jer nemaju ni licence za rad a s druge strane personalni asistenti se angažuju često i od strane samih roditelja ili kroz projektne aktivnosti“, rekla je Snežana Gvozdić šef službe dečije zaštite u prvom delu debate o pravima dece.
Završila je izlaganje dodatnim objašnjenjima i odgovorom na pitanja roditelja koji su prisustvovali debati o ostvarivanju prava dece i roditelja koje propisuje zakon a koji se vrlo slabo primenjuju na terenu i zbog nepoznavanja zakonskih okvira koji svakodnevno trpe promene a i zbog neadekvatne saradnje i loše koordinacije na relaciji roditelj- lokalna samouprava-škola. Zajednički smo došli do zaključka da su debate ove vrste višestruko korisne upravo iz tog razloga.
Dušan Radaković,pravnik i direktor NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“ stava je da se premalo govori o pravima dece ili se bavimo svim ostalim temama više nego ovim vezanim za dečija prava.
„Da se odmah ogradim , ali mislim da se danas više prostora daje pravima LGBT populacije ili pravima životinja nego pravima dece. Nemam ništa protiv, živimo u demokratskom svetu i svako se bori za svoja prava, ali prosto mislim da je o dečijim pravima malo reči. Od segmenata civilnog društva u našem gradu, treba odati priznanje NVO“Domovik“ koji se aktivno bavi dečijim pravima i aktivno rade sa mladim volonterima i stažistima na promociji pravih vrednosti. Oni se aktivno bave ovom temom a svi mi ostali iz nevladinog sektora tu uskačemo i pomažemo koliko možemo. Iako obeležavamo godišnjicu – 30 godina od usvajanja Konvencije, kada bi sproveli anketu pa čak i među pravnicima, teško da bi smo dobili tačan odgovor o tačkama iz konvencije. Specifičnost integrisanog pravosuđa kod nas je razlog što se ovom problematikom bavi mali broj ljudi.
Za posledicu sa druge strane imamo , povećan broj slučajeva maloletničke delikvencija koji u procentima iznosi 35% i vršnjačko nasilje koje je sve prisutnije među adolescentima.U saradnji sa nedležnim tužilaštvom dolazimo do podataka koji govore o stalnom porastu slučajeva gde su ugrožena deca i mladi do 18 godina. Nažalost kada su deca agresivna, oni svoja prava za koja često znaju onda kad im je potrebno, koriste u raznim situacijama pa neretko napadaju profesore i nastavnike, traže nemoguće od svojih roditelja….U svojoj praksi sam najviše slučajeva imao kod razvoda brakova gde su najviše ispaštala deca , gde je u stvari i najneophodnije poštovati njihova prava na normalano odrastanje i vaspitanje. Kada u nekim slučajevima predložiš pomoć psihologa onda to roditelji teško prihvataju. Organizovali smo mnogo seminara gde su predavači bili eminentni stručnjaci, koji drže predavanja u Evropi i Americi i takva predavanja dožive fijasko, zbog nepoverenja naših građana u vrednosti koje neko želi da promoviše”, dodaje Radaković.
Debata je nastavljena pričom o deci sa poteškoćama u razvoju a u diskusiju su se uključili defektolog Milun Mijačič, Ivana Rakić iz Udruženja “Podrži me” kao i psiholog volonter i roditelji dece koja imaju smetnje u odrastanju i razvoju.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
