Profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins Siniša Vuković ocenjuje da imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za mirovne pregovore između Srbije i Kosova pokazuje želju Amerike da se direktno uključi u pregovore koji će sada postati „američki problem“.
Vuković napominje da je imenovanje Grenela iznenađenje za mnoge, jer je u pitanju osoba koja nema mnogo iskustva sa dešavanjima u regionu, ali ima ozbiljan upliv u dešavanja u Beloj kući te da bi to trebalo tumačiti na dva načina.
“Ovo je direktan signal da Amerika želi da zauzme što centralniju poziciju. A sa druge strane, takođe se kaže da to nije više samo evropski problem. Dakle to je bio evropski problem do sada, tako ga je i Amerika tretirala, a Evropa je imala prioritet. Ovo sada postaje američki problem. Zašto postaje američki problem, odnosno pitanje kojim Amerika želi da se bavi, ostaje da se vidi odnosno, koji su nivoi upliva koji oni žele da ostvare”, rekao je profesor Vuković.
Ocenjuje da je imenovanje jednog američkog ambasadora u Berlinu, da učestvuje u procesu pregovora zajedno sa već postojećim specijalnim izaslanikom, bio odlična izbor, „jer se pokazuje zaista veliko interesovanje i velika potreba da se dođe do nekog konkretnog održivog rešenja. Vuković nije propustio da kaže da je skeptičan po pitanju izuzetne saradnje Grenela i zvaničnika u Berlinu.
„Da li će Grenel doneti nešto novo, u smislu nekih novih formulacija, u smislu nekih novih platformi, ostaje da vidimo, jer još uvek niko nije izašao sa konkretnom idejom šta će on i zastupati i to je ono što donosi najveću konfuziju”, naglasio je profesor sa Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu.
Vuković veruje da će i ostali prihvatiti vodeću ulogu SAD u pregovorima Beograda i Prištine.
„Dakle, jedno je želeti, drugo je moći. Amerika je iskazala želju, iskazala je interesovanje i možda po prvi put posle dužeg vremenskog perioda, iskazuje određenu proaktivnu politiku, dakle, ne reaktivnu politiku. To je ono što je falilo i nedostajalo Zapadnom Balkanu, nešto što bi malo protreslo neku učmalost koja se razvijala u poslednjih par godina na Balkanu“, istakao je Vuković.
Primećuje da postoji određena preopterećenost imenovanjima koja su se desila u poslednjih par sedmica, gde posle Metjua Palmera, Evropska unija najavljuje da će imenovati svog izaslanika, posle čega se pojavljuje i Grenel, i da to može isfrustrirati donosioce odluka u EU i evropskim zemljama.
„Ostaje da se vidi ko će prihvatiti čije liderstvo u ovom procesu. Istovremeno, ostaje da se vidi i da li će i strane – Beograd i Priština, prihvatiti nečije liderstvo. Ne zaboravimo da je na svako najavljivanje uključivanja Amerike u prethodnom periodu, koje su recimo tražili određeni kosovski zvaničnici, Beograd je oštro reagovao i tražio da ako se Amerika uključi, oni žele da uključe i Rusiju”, podsetio je profesor Vuković.
Izvor: Kosovo online, VOA
