Palmer novi specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine

Očekuje se da dosadašnji pomoćnik zamenika državnog sekretara za Balkan i Egej, Metju Palmer, preuzme ulogu američkog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, gde se očekuje vremenski uslovljeno postizanje onog što se već duže vreme predstavlja kao „sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum“, ovu informaciju danas je objavio američki časopis Foreign policy pozivajući se na svoje neimenovane izvore, prenosi KoSSev. 

Istaknuto je da je cilj ovog postavljenja da se „dugogodišnji spor između Kosova i Srbije reši do kraja ove Trampove administracije“.

U međunarodnoj javnosti se već duže vreme spekuliše da bi u novom pokretanju dijaloga između Beogradu i Prištine, pregovori bili vremenski uslovljeni, te da bi barem SAD imale svog posrednika, a vrlo verovatno bi se mogao odrediti i posrednik za EU.

Istovremeno se već više meseci iznose kritike na račun načina na koji je aktuelni evropski tim, vođen šeficom spoljne politike EU, Federikom Mogerini, vodio dosadašnje pregovore, što se i u delu ovog teksta posredno potvrđuje.

U nastavku prenosimo izvorno prevod tekst  Foreign policy , autora Robija Grejmera (Robbie Gramer) u celosti.

Dve decenije nakon postizanja mira u bivšoj Jugoslaviji, Vašington planira da ponovo pokrene razgovore između Srbije i Kosova.

U pokušaju da se ponovo pokrene zaustavljen dijalog između Srbije i Kosova, od Stejt Departmenta se očekuje da postavi novog specijalnog izaslanika za Balkan, sa ciljem da završi dugotrajni spor u jugoistočnoj Evropi.

Metju Palmer, karijerni diplomata sa iskustvom na Balkanu, verovatno će biti postavljen za specijalnog izaslanika, otkrivaju trenutni i bivši zvaničnici, koji su upoznati sa ovim pitanjem.

Očekivanje njegovog postavljenja, predstavlja poslednji pokušaj SAD da reši tenzije između Srbije i Kosova, dve decenije nakon oružanog sukoba, koji je doveo do intervencije NATO-a, kao i odvajanje Kosova i proglašenje nezavisnosti u odnosu na Srbiju.

Razgovori pod pokroviteljstvom EU između Srbije i Kosova o normalizaciji bilateralnih odnosa, raspršili su se i zaustavili se prošlog novembra, nakon što je Kosovo uvelo ogromne takse na robu iz Srbije i stavilo do znanja da će ih ukloniti tek nakon što Srbija bude priznala suverenitet Kosova.

Za neke stručnjake, očekivano postavljenje Palmera je dobrodošao razvoj u regionu koji često previđaju donosioci odluka iz SAD, barem od onda kada su učinjeni intenzivni napori da se završi sukob iz devedesetih godina u kojem su ljudi stradali. Diplomate upozoravaju da Rusija i Kina šire svoj uticaj na Balkanu, te da bi rešavanje dugogodišnjih sporova u regionu, pomoglo da se balkanske zemlje približe EU i zapadnim institucijama.

Postavljanje novog specijalnog izaslanika za Balkan, jasno ukazuje da se SAD sada zvanično više uključuju u ovo pitanje, rekao je Danijel Vajdić, (Daniel Vajdich) stručnjak za stranu politiku, koji prati region i koji je kao stafer za evropska pitanja radio u odboru za spoljnu politiku Senata i u predsedničkim kampanjama republikanaca.

“Po mom mišljenju, ovim je izvesnije da ćemo pronaći neku vrstu rešenja za ovo pitanje pre nego što dođe kraj Trampove administracije.”

Međutim, kontinuirani napori glavnih vođa EU, uključujući i šeficu spoljne politike, Federiku Mogerini, da se smanje tenzije između Srbije i Kosova. Evropski lideri oklevaju da povedu debatu o prijemu novih članica u EU što je glavni ekonomski i politički motiv za Srbiju i Kosovo da dođu do konačnog sporazuma i zbog čega su neki od stručnjaka skeptični da će dijalog moći bilo kuda da se pomeri.

Još jedan trenutni neimenovani zvaničnik koji je govorio za Foreign policy takođe je postavio pitanje da li će postavljenje novog američkog izaslanika dovesti do pozitivnog pomaka u politici ponovnog pokretanja pregovora zmeđu Srbije i Kosova.

Palmer će zadržati svoj trenutni posao zamenika pomoćnika državnog sekretara koji nadgleda regiju Balkana i Egeja.

Sjedinjene Države igrale su vodeću ulogu u postizanju mira na Balkanu, nakon što su pre dve decenije u ovom regionu buknuli rat i etničko nasilje.

Nedavno američke diplomate su odigrale i još jednu važnu ulogu iza scene, kako bi pomogle Grčkoj i susednoj Severnoj Makedoniji da postignu istorijski sporazum, kojim je prošle godine rešen spor oko imena, popločavši time put da se Severna Makedonija pridruži NATO-u.

Kosovo sa svojih 90 odsto albanske većine, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008.

I dok preko 100 država, uključujući SAD i evropske zemlje, priznaju nezavisnost Kosova, Srbija to nije učinila, niti Rusija koja sa Beogradom održava bliske veze. Očekivano postavljenje Palmera dolazi nakon sastanka državnog sekretara Majka Pompea sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Pompeo je zatražio od Vučića da ponovo pokrene dijalog sa Kosovom i da se angažuje u duhu kompromisa i fleksibilnosti koji su potrebni kako bi se osigurao sporazum i odblokirali potencijali obe zemlje, zabeležio je Stejt Department nakon sastanka.

Specijalni savetnik Džon Bolton (John Bolton) ukazao je prošle godine da će SAD podržati sporazum između Srbije i Kosova, uključujući potencijalni sporazum koji uključuje teritorijalnu razmenu između dve zemlje. Kritike ukazuju na to da bi sporazum koji bi uključio bilo kakvu razmenu teritorije, mogao da izazove dalju nestabilnost. Evropske zemlje, uključujući Nemačku, smatraju da bi takav sporazum doveo do toga da i drugi u regionu mogu da zahtevaju prekrajanje sopstvenih granica, što bi dovelo do ponovnog otvaranja teritorijalnih sporova što je delom pokrenulo sukobe devedesetih.

Izvor: Kossev

Comments