Prištinske takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine nisu ostvarile nikakav efekat na rast kosovske industrije. To je izračunao Institut GAP iz Prištine. Istovremeno, uvoz srpske robe pao je za 88 odsto. Sarajevo, prema tim podacima, za pet meseci, beleži pad od 83 odsto. Od uvođenja ekonomske blokade 21. novembra prošle godine, Srbija razmatra moguće kontramere.
Gotovo pola godine od ekonomske blokade Prištine za srpsku robu, Srbija računa gubitke i efekte mogućih kontramera.
“Još razmišljam o tome. Imamo mnogo toga, ali šta god da se uradi protiv Albanaca, ne možete da odvajate ljude sa teritorije Kosova, jer bi to ličilo na nešto što rade neki protiv nas, a time bismo naštetili interesima svog naroda”, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srbija je, po uvođenju taksi, tražila od Cefte da reaguje. Rok od 90 dana je istekao, bez odgovora. Sledeći potez Beograda bila bi arbitraža pred tom organizacijom.
“Problem je što je Cefta mehanizam gde sve članice imaju pravo glasa i odluke se donose jednoglasno, tako da je skoro nemoguće dobiti pravno zadovoljavajuće rešenje”, navodi Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije.
Finansijski, kažu, Srbija gubi oko 30 miliona evra mesečno. BiH, računaju u ambasadi suseda, oko 17 miliona evra do kraja aprila. Zbog zahteva Prištine, izjalovili su se pokušaji da se nađe kompromisno rešenje.
“Radi se o zahtevima Prištine za puno priznanje svih javnih isprava koje izdaje kosovska adminstracija. BiH strana je predlagala da se otvore razgovori, da se nađe neko kompromisno rešenje, a da zauzvrat Priština suspendira takse na period od šest meseci, ali sa prištinske strane nije bilo razumevanja”, objašnjava otpravnik poslova Ambasade BiH Zoran Perković.
Kontramere se, kažu, u ovom sazivu Veća ministara ne očekuju. U domete kontramera ne veruju ni u Privrednoj komori Srbije. Uvoz kosovske robe je tek 20 miliona evra godišnje.
“Zabrana uvoza proizvoda sa Kosova ne bi uticale ni na Srbiju ni na Kosovo, a svaka druga kontramera bi se ticala implementacije sporazuma o normalizaciji odnosa, tako da sa takvom merom bismo ugrozili političku poziciju i uticali na dugoročne prospekte Srbije”, kaže Đurđević.
Nadokanu štete pred sudom mogu da traže i same kompanije. Tužba bi se možda isplatila samo velikim, međunarodnim kompanijama koje svakako mogu da plasiraju robu iz trećih zemalja. Najveći gubitnici su zato domaća mala i srednja preduzeća. Najviše ona čiji opstanak zavisi od plasmana na kosovsko tržište.
Izvor: Radio Kontakt Plus
