Stanković: Vučić rezigniran, ali nije digao ruke od Kosova

Predsednik Aleksandar Vučić je rezigniran odbacivanjem njegovog predloga o kompromisnom rešenju, ali nije digao ruke od Kosova i Metohije, kao ključnog prioriteta svoje politike, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Poruka predsednika Srbije, “šta je rešenje sada, osim što će Kosovo, ne mojom voljom ili što sam ja priznao, dobiti nezavisnost i suverenost na celoj teritoriji”, izraz je, kaže Stanković, njegovog dubokog i iskrenog razočarenja, ali ne samo to:

“To je izjava koja u neku ruku predstavlja jedan politički i moralni stav, a sa druge strane predstavlja i jednu vrstu interpretacije, odnosno mogućeg scenarija toka događaja, kako na terenu, tako i u međunarodnoj areni”, ocenio je Stanković u izjavi za Tanjug.

Stanković, naime, smatra da je tom izjavom Vučić pre svega izrazio zabrinutost najgorim mogućim scenarijom koji se može dogoditi za Srbiju i srpski narod na KiM, da Albanci dobiju pun suverenitet nad čitavom teritorijom Kosova i Metohije, ukoliko se ne bude insistiralo na racionalnom i održivom kompromisu. Takav kompromis, prema njegovim rečima, u ovom slučaju podrazumeva zalaganje za ideju fer razgraničenja između Srba i Albanaca.

Stanković smatra da nije reč o defetizmu i predaji, ni u razgovorima sa albanskom stranom u Briselu, ni u razgovorima sa međunarodnim akterima, “koji će uslediti najpre u Parizu, a, pretpostavljam, i u daljem toku pregovaračkog procesa”.

Upitan šta su pretpostavke da upravo konferencija u Parizu da neki opipljiv rezultat kada je reč o Kosovu i Metohiji, Stanković kaže da je prva pretpostavka da Priština ukine anticivilizacijske takse.

“Kada takse budu ukinute i albanska strana pokaže minimum dobre volje i odustane od još nekih, takođe nerealnih, zahteva zapisanih u rezoluciji kosovske skupštine, moguće je, ističe Stanković, očekivati da se polako, uz uzajamne kompromise, korak po korak, dolazi do nekog održivog i racionalno prihvatljivog rešenja. To je jedini način da se u Parizu ne ponovi Berlin. Da sastanak u Parizu ne bude isključivo protokolaran, već da ima neki sadržaj u međunarodno pravnom smsilu, potrebno je da dođe do ukidanja taksi i do pokazivanja onoga čega je bilo najmanje, racionalnosti i dobre volje albanske strane da se traži kompromisno rešenje”, ukazao je Stanković.

Ipak, njegov utisak je da takav plan, iako preko potreban, još uvek nije u glavama albanskih političara, niti u glavama svih političara u međunarodnoj zajednici, koji mogu da izvrše kredibilan pritisak na albansku stranu da prihvati ideju o pregovorima kao osnovu za neku vrstu političkog i istorijskog kompromisa. Stoga Pariz, kaže on, predstavlja novo iskušenje, ali i mogućnost:

“Nudi iste teme koje su pred nama bile i u Berlinu, ali, imam utisak da sama spremnost francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel da se uključe u taj proces može da pruži i veći autoritet samom sastanku i da kod albanske strane proizvede, nevoljno, ali zasigurno, ideju da moraju i oni u tom procesu nežto da daju, što do sada nije bio slučaj”, ocenjuje Stanković.

On smatra da bi uspeh bilo čak i to da dođe do deblokiranja pregovaračkog procesa, što bi bio optimum, uzimajući u obzir sadašnje stanje u pregovorima.

Izvor: TANJUG / TV Most

Comments