Ivica Dačić: Da nije bilo Briselskog sporazuma, Kosovo bismo odavno izgubili

Pacoli može da dovede u Prištinu koga god hoće, ali to ne može da demantuje činjenicu da je 13 članica UN do sada povuklo svoju raniju odluku o priznanju Kosova, mi to imamo crno na belo, kaže za “Blic” ministar spoljnih poslova i lider SPS Ivica Dačić.

O tome zašto više niko ne spominje ZSO, da li izjavama o Miloševićima relativizuje prošlost, kakvog značaja imaju susreti predsednika Aleksandra Vučića sa kineskim i ruskim zvaničnicima, kako gleda na proteste, Dačić priča za naš praznični broj.

Kakve rezultate su doneli susreti predsednika Vučića sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom?

– Razgovori predsednika Vučića sa liderima Kine i Rusije dolaze u izuzetno važnom trenutku za Srbiju. Predstoji nam veoma važan i veoma težak period oko KiM i zato su ovi susreti predsednika Vučića od ogromne važnosti. Kina i Rusija su najmoćniji podržavaoci naše politike o KiM na svetskoj sceni i nije moglo biti boljeg trenutka za razgovore s njihovim liderima od ovog sada. Potvrdili su privrženost dijalogu o KiM, rešenjima koja će biti u skladu sa međunarodnim pravom, a protiv pritisaka i jednostranih poteza, čemu je Priština inače sklona i u čemu ima očiglednu podršku sa Zapada. Bez Kine i Rusije i njihove čvrste pozicije na međunarodnoj sceni, Srbija bi odavno ostala bez ikakvog prava na Kosovo i Metohiju i bez ikakve šanse da se bori za svoje vitalne nacionalne interese. Srbija u njima ima snažne prijatelje među najmoćnijim državama sveta i siguran sam da će sastanci predsednika Vučića biti potvrda takvog partnerstva.

Da li takvim susretima guramo prst u oko partnerima iz EU, na čije članstvo računamo?

– Mnoge članice EU bi slavile kada bi bile u prilici da njihov lider ima ovako učestale i plodne sastanke sa Putinom i Si Đinpingom, kao što ih ima Aleksandar Vučić. U Evropi se niko ne mršti kad ih posećuju visoke ruske ili kineske delegacije, naprotiv, gledaju to kao na priliku da unaprede svoje odnose, posebno ekonomske. Pa zašto bi bili protiv toga da predsednik Srbije razgovara sa dvojicom svetskih lidera? Naravno, biće i negativnih komentara, ali Srbija je suverena zemlja i ima puno pravo da vodi spoljnu politiku u skladu sa svojim nacionalnim interesima. I ti koji će negativno komentarisati predstojeće susrete Vučića u Kini neka samo imaju u vidu da je čak 12 članica EU sada uključeno u program saradnje sa Kinom u okviru projekta “Jedan pojas, jedan put” u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ne treba da se obaziremo na takve komentare.

Juče je održan sastanak u Berlinu, da li je Srbija bliža rešenju odnosa sa Kosovom?

– Jedino što je izvesno je da je Aleksandar Vučić bio izložen velikim pritiscima. Priština je isključivi krivac za to što je dijalog prekinut, njihove takse, njihove najave o formiranju nekakve vojske, njihovo sadašnje odbijanje da verifikuju kandidature srpskih predstavnika za izbore, sve su to mine koje su postavljane pod pregovarački sto. Mi ne možemo da nastavimo dijalog dok se te mine ne uklone i dok se atmosfera za razgovor ne vrati u normalu, za taj naš stav dobro znaju i u Briselu i u Vašingtonu i u Berlinu i za njega imaju razumevanja. Ali pritisci na Srbiju će se nastaviti i zato su od izuzetne važnosti razgovori predsednika Vučića u Kini, jer će njima obezbediti kakvu-takvu ravnotežu za našu poziciju na međunarodnoj sceni.

Zašto se više ne govori o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na Kosovu?

– To je naš najvažniji i strateški zahtev u okviru dijaloga od kojeg nikad nismo odustali. To je, nažalost, i jedina stavka iz Briselskog sporazuma koja zaslugom Prištine ni do danas nije ispunjena. I sve dok ne bude primenjena na terenu, ne možemo smatrati da imamo bilo kakav sporazum niti rešenje.

Imajući u vidu dosadašnja dešavanja, šta mislite o potpisivanju Briselskog sporazuma? Da li je to bila greška ili ne?

– Briselskim sporazumom Srbija se vratila u igru kada je reč o KiM. Da ga nije bilo, odavno bismo mogli da se oprostimo od Kosova. Svi oni koji smatraju da je to bila greška ili relativizuju napor kojim smo došli do Briselskog sporazuma, neka se samo vrate u period pre toga i neka kažu koliko smo tada mogli da utičemo na pitanje Kosova, a koliko to možemo danas. Za vreme Tadića i Jeremića Kosovo je bila završena priča, a Srbija svetlosnim godinama daleko od bilo kakve šanse da na to utiče. Danas bez Srbije ne da nema rešenja za KiM, nego ne može biti nijednog sastanka na tu temu a da na njemu Srbija ne učestvuje i ne pita se. Briselski sporazum nije idealan, on nije ni sproveden kako treba jer nemamo ZSO, ali njegovim prihvatanjem Srbija se iz ponora vratila za sto na kojem se odlučuje o Kosovu, a to nije bilo ni lako ni jednostavno.

Ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli kaže da će šefovi spoljnih poslova država koje su povukle priznanje Kosova doći u Prištinu i da će ti navodi biti demantovani.

– Pacoli ima veliki problem kako da svojima objasni činjenicu da katastrofalno obavlja svoj posao. U Prištini i ne samo u Prištini su u šoku svaki put kad dobiju potvrdu da je neka članica UN povukla priznanje Kosova i to im se desilo, evo već 13 puta. On može da dovede u Prištinu koga god hoće, ali to ne može da demantuje činjenicu da je 13 članica UN do sada povuklo svoju raniju odluku o priznanju Kosova, mi to imamo crno na belo.

Da se dotaknemo unutrašnje politike. Kako vam se čine zahtevi koje su ispostavili predstavnici protesta “1 od 5 miliona”?

– I dalje ne znam šta su njihovi zahtevi, a koliko vidim i veliki broj njih samih je u istom neznanju, ti zahtevi se menjaju iz nedelje u nedelju. Ako je reč o poslednjem, o tome da treba da se promeni Savet REM-a i da RTS menja uređivačku politiku, onda neka dođu u Skupštinu jer to je jedino mesto gde mogu da ostvare to što žele. A pošto ne dolaze u parlament, onda stvarno ne znam kako su zamislili da ti zahtevi budu ostvareni. Možda misle da pritiskom svojih pristalica na ulici mogu da izdejstvuju to što traže, ali, hajde da budemo ozbiljni, radi se o nekoliko hiljada ljudi u celoj Srbiji koji povremeno šetaju i uzvikuju parole tražeći svake nedelje nešto drugo.

Izvor Blic

Comments