I Vašington i Berlin žele brzo rešenje kosovskog pitanja, ali iz različitih razloga. Dok bi Nemačka da kontrolom Kosova kontroliše i Beograd, Americi je cilj da na Kosovu instalira NATO i tako zaokruži zonu koju vojno kontroliše, pre svega zbog straha od uticaja Rusije, piše Sputnjik.
Dvostruki aršini međunarodne zajednice, pre svega Zapada, kada je reč o Srbiji i Kosovu odavno više nisu iznenađenje. Tako, ni zajedničko saopštenje sastanka država-članica Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) da i Beograd i Priština moraju da se angažuju na normalizaciji odnosa putem sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma nije novina, iako je na samom sastanku došlo do ozbiljnih nesuglasica između Amerike i Nemačke o politici prema Kosovu.
Nemci su bili striktni u stavu da je Kosovo završena priča, dok su SAD pokazale da bi podržale neko novo rešenje.
Kakav signal šalju zajedničkim stavom ako dve političke sile imaju različit pristup o rešenju konačnog statusa Kosova? Da li je rešenje u tom raskoraku uopšte moguće?
Bivši diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić objašnjava da je signal vrlo jasan – i jedni i drugi žele što brže rešenje kosovskog pitanja. Sasvim je druga stvar kako SAD vide to rešenje, a kako Nemačka, jer ga obe gledaju iz ugla svojih interesa.
– I jedni i drugi žele da se ovaj problem što pre reši i da Kosovo dobije svoj status u NATO-u i u Ujedinjenim nacijama kao nezavisna država. Otud zajedničko saopštenje i pored evidentno različitih stavova o pitanju kako doći do tog rešenja. SAD su u tom pogledu pragmatičnije jer je za njih Kosovo interesna zona pre svega zbog NATO-a i geostrateškog položaja – navodi Paić.
Kada je reč o Nemačkoj, Paić objašnjava da ova evropska velesila ima donekle strah da bi se bilo kakva izmena vezana za Kosovo odrazila na Balkan, a i šire.
– Nemci smatraju da bi, ako bi se rešenje za Kosovo tražilo u pravcu izmena postojećih granica ili nečeg sličnog, to dovelo do domino efekta koji bi mogao da se odrazi pre svega na BiH i Makedoniju, a to bi bio problem Evrope i pre svega i Nemačke i Francuske. To Nemcima u ovom turbulentnom vremenu za EU nikako ne treba – napominje on.
Od velikog značaja je i činjenica da se Evropski parlament raspušta 16. aprila, što znači da je ostalo manje od 10 dana da se postigne sporazum Beograda i Prištine, u šta je teško poverovati. Drugim rečima, ovo znači da će do kraja jeseni biti prazan prostor i ceo slučaj moraće da sačeka novu administraciju.
Grupa sedam je okupljanje ministara finansija sedam industrijalizovanih zemalja sveta. Formirana je 1976. kada je Kanada pristupila tadašnjem G6: Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
Ovo je moćna grupa koja ne uključuje nijednu zemlju u razvoju. Ove zemlje predstavljaju 58 odsto globalnog neto bogatstva sa 317 biliona dolara. Isto tako, zemlje G7 predstavljaju više od 46 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na bazi nominalnih vrednosti, i više od 32 odsto globalnog BDP-a na bazi pariteta kupovne moći.
Izvor sputniknews.com, Vestionline
