Belgijski istoričar Piter Troh predstavio je večeras mitrovačkoj publici knjigu „Slojevi vremena u urbanom pejzažu: Moderni socijalizam u MItrovici“ koja se bavi uticajem socijalizma na urbani razvoj Kosovske Mitrovice u periodu druge polovine XX veka – konkretno od 1950. do 1974. godine.
Knjiga koja je promovisana u galeriji „Akvarijus“ u svom prvom delu sadrži Trohov naučni rad koji pre svega ukazuje na razvoj Mitrovice kao industrijskog grada. Takav grad, prateći ustaljen socijalistički indeks, urbanistički se oblikuje tako da poprima obličje modernog, urbanog i prosperitetnog okruženja, a koje opet svojim rastom „ u vis“ zadovoljava socijalističko htenje da se naglasi praktična i estetska različitost između sela i grada. Troh smatra da je to karakteristika većine industrijskih gradova na socijalističkoj polutki Vaseljene te da u tom smislu Mitovica jeste tipičan i ni po čemu poseban grad.
Troh se tokom svog istraživanja koje je trajalo dve godine, oslanjao isključivo na arheološku građu koju je pronašao u opštinskim arhivama a koju čini pisana dokumentacija, knjige i novinski članci. Napominje da susret i razgovori sa stanovništvom jesu korisni, da se tako stiče utisak o snažnoj emotivnoj povezanosti građana sa njihovom Mitrovicom, ali da se naučno istraživanje mora oslanjati na istorijske spise.
U svom drugom delu, knjiga se oslanja na foto-materijal načinjen objektivom drugog Belginajnca Tomasa Jasensona. Fotografije su nastale 2017. godine i kako Troh objašnjava, cilj im je bio da se prikaže u kakvom je stanju to socijalističko urbanističko nasleđe Mitrovice danas.
„Bio sam mlad i zanimalo me je nešto drugo, nešto što za nas nije uobičajeno, nekako su mi književnost i kultura Istočne Evrope bile zanimljive. Došao sam do ideje da nakon studija radim u civilnom sektoru, a tada je Kosovo bilo odlična prilika. Tako sam se zainteresovao za ovaj kraj i njegovu veoma kompleksnu istoriju“ objašnjava Troh interesovanje jednog mladog Belgijanca za istorijsko nasleđe ovog kraja i slavistiku uopšte
„. Socicijalističko nasleđe je toliko prisutno u pejzažu ovog kraja pa me je to dodatno zainteresovalo i hteo sam da malo normalizujem sliku Mitrovice, da ne istražujemo više samo etničke odnose i političke podele, već i grad koji je postojao i pre toga“ priča dalje Troh.
„ Korisno je sagledati Mitrovicu kao industrijski grad vezan za Trepču. Mitrovica je u tom smislu privilegovan grad, kada je u pitanju njena urbanistička infrastruktura“ kaže Troh i navodi da je njihov cilj zapravo da pokažu kako socijalističko nasleđe izgleda u postindustrijskom periodu, kada je postalo jasno da se na tu vrstu industrije ne sme oslanjati previše ni u ostatku Evrope, a naročito u datim kosovskim postkonfliktnim okolnostima, u kojima Trepča više nije u mogućnosti da iznese industrijsku delatnost u svom punom – tako pompeznom kapacitetu.
On dalje poručuje da čak i tada, kada pretrpi veoma burne, neočekivane, neželjene i devastirajuće promene, ton ne znači da je sjaj jednog grada nepovratno ugašen.
„Mitrovica ima urbani identitet i to treba ceniti. Fokus u svetu je na podeljenosti i nesigurnosti ia na tome da život u njemu nije baš najbolji primer života. Ipak, taj urbani identitet i dalje je sastavni deo Mitrovice, baš kao i socijalizam. I prikazali smo kako bi upravo to moglo da bude kamen od koga ćemo početi izgradnju bolje budućnost“ poručio je belgijski istoriča.
Na kraju, iako je mnogo godina života proveo u Mitrovici i Srbiji i iako je tu stekao porodicu, Troh nostalgično ali nepobitno tvrdi da je njegov rodni Gent i dalje najlepši grad na planeti.
Zasad, ova knjiga je dostupna isključivo na engleskom jeziku.
Istraživanje i objavljivanje knjige finansirala je Evropska komisija.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
