Humanitarna priredba: Oprostiti možemo, zaboraviti samo ako nas ne bude

Humanitarna priredba „Oprostiti možemo, zaboraviti samo ako nas ne bude“ učenika O.Š „Vuk Karadžić“ iz Zvečana pokazala je raskošan talenat ovih osnovaca u brojnim umetničkim izrazima koji su se smenjivali.

Snaga ljubavi i rodoljublja, i mogućnosti da dočaraju trenutke patnje i borbe svog naroda koji je bombardovan 78 dana, dok se još ni rodili nisu, ogledala se u emocijama više od 500 prisutnih, koji su ih uz suze i ovacije pozdravljali nakon svakog tematskog dela .

Manifestaciju koja je više od priredbe, pratili su performansi koji su oslikavali događaje iz te ratne 1999.godine, u skloništima, u sobama gde majke bebe uz sirene uspavljuju, na karauli, Košarama, stradalnim mestima.

Ovaj prikaz jednog teškog vremena, kroz umetnički izraz osnovaca, rezultat je predanog  i posvećenog rada  tima profesora koji su na projektu radili skoro pet meseci.

Direktorka škole Slađana Fićović istakla je da je veoma ponosna na svoje kolege i talentovanu decu, a da prepuna sala Doma kulture govori u prilog tome.

„Naši učenici su vredno su timski radili nekoliko meseci sa profesorima“ rekla je , i dodala da je novac prikupljen tokom večeri namenjen učenicima slabojeg materijalnog stanja. Najavila je da su u planu gostovanja i u drugim gradovima.

Vesna Marković, profesorka istorije istakla je u razgovoru za Radio Kosovska Mitrovica  da se uložen trud  isplatio , te da su deca na sceni ostavila dušu.

„ Razumeli su čak i bolje neku situaciju, valjda što nisu preživeli ta stradanja, pa im je možda bilo više emotivno nesagledivo da to objasne na neki drugi način. Onda su to pokretima pesmom i igrom dočarali“ rekla je Marković.

Gordana Radulović, profesorka srpskog jezika kaže da su predano i s pažnjom tekle pripreme,a da  sa decom nije bilo teško raditi.

 „Deca su razumela. Da li su oni čitali, ili su slušali kod kuće,ili smo ih mi postepeno uvodili u tu priču, ali deca su odlično shvatila i tematiku i poruke. Sve je bilo savršeno. Deca su bila savršena“ istakla je Radulović.

Pavle Todosijević, učenik 7.razreda koji  je tumačio generala Malinovića , naveo je da intenzivan rad isplatio, a da bez obzira što on i njegovi vršnjaci nisu bili rođeni 1999.godine,  u svojim srcima sve to  ipak veoma  osećaju.

Stefana Petrović otpevala je pesmu „Junaci sa Košara“ autora Milutina Popadića, pesnika iz Leška, čiji stihovi oslikavaju čežnju i molitvu majke koja čeka sina da se vrati iz rata, ali koji nažalost, kao i mnogi,  gine na Kosmetu. U pesmi, on šalje svom sinu poruku,  obraćajući se nesrećnoj i neutešnoj majci, kojoj u amanet ostavlja svedočanstvo o svom stradanju, ali koji je ponosan jer je život položio braneći svoju svetu zemlju.

Stefana ističe da je pevala dve pesme, a da je „Junake sa Košara“ uvežbavala sedam dana.

Sam  Popadić,  autor stihova, koji je prisustvovao humanitarnoj priredbi za naš program kaže da je veoma emotivno doživeo Stefaninu  izvedbu, jedne  od njegovih najomiljenih i najdražih pesama, te da se u svim pesmama trudi da proslavi Boga i srpsko junaštvo.

„U Svetom pismu piše „Iz usta male dece načinio si sebi hvalu“ . U toku je Vaskršnji post kao što znamo, a to je i period sećanja na sve ono što je Hristos podneo kao veliku žrtvu i krst na njegove muke, radi našeg spasenja.Narod srpski je krsni narod i ove naše muke su krsne muke i sastradavamo zajedno sa Hristom, i to treba da nam bude uteha u ovom teškom vremenu, ali i kao nadanje da će posle muke da dođe i vaskrsenje, a to je osnov hrišćanskog života“ rekao je Popadić.

I ako su mu, navodi, vojnici sa Košara u Kruševcu,  preneli da pesmu doživljavaju kao svoju himnu, ipak je najsrećniji kad je pevaju srpska deca i srpska mladost.

„I njihova poruka je ona da nema predaje i da nema odustajanja od ove borbe. Hvala i svim nastavnicima njihovim koji su prepoznali ovu pesmu da nosi neku poruku, i mlađim učenicima njihovim da pamte srpsko junaštvo jer je definitvno zaborav jedan od najvećih grehova srpskog naroda“  istakao je.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments