Prve bombe pale su na kasarnu na periferiji Gnjilana i kuću porodice Stanković u obližnjem srpskom selu Šilovu. Za hiljadu Srba u etnički čistom selu Šilovu udaljenom samo par kilometara od Gnjilana, zvuk aviona iznad njihovog mesta u toj martovskoj noći bio je šokantan.
Iako se već duže vreme očekivalo nešto strašno – neverica, seća se za Puls politikolog Ljubomir Stanojković.
„ Posle samo pola sata od početka NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju, prva eksplozija čula se u samom selu. Svi smo odmah pojurili tamo da vidimo o čemu se radi. To je nešto što će ljudima u Šilovu zauvek ostati u sećanju“, kaže Stanojković. Većina srpskih porodica nije napuštala Kosovsko Pomoravlje svih 78 dana bombardovanja. Deca su posebno teško podnosila besane noći u podrumima.
„Ne mogu da zaboravim vrištanje moje dece tih dana. Nismo znali kako da ih smirimo. Trebalo je vremena da se naviknu na bombardovanje. Sve je to ostavilo posledice na decu, ne samo našu već i albansku, ali i na nas roditelje“, kazao je inžinjer Jovica Stanković.
„Još su sveže uspomene na dane bombardovanja, na stradanja naših najmilijih. Meni je poginula rođaka, ranjeni su naši drugovi, komšije, prijatelji“, izjavio je profesor istorije Živojin Aksić.
Ne postoji precizna evidencija o broju postradalih u NATO bombardovanju i imovinskoj šteti u Kosovskom Pomoravlju, ali posledice osećaju svi i dan danas.
„Pritisak mi se poveća odmah kad se setim šta smo preživeli. Svako veče pijem tablete za smirenje“, kaže Đurđa Jovanović iz Donje Budrige.
Tokom NATO bombardovanja granata je pala u njihovo dvorište i tom prilikom je ranjeno svo petoro članova njene najuže porodice. Srušena im je štala i pomoćni objekti a sav stočni fond je uništen.
Dvadeset godina posle prvih eksplozija 99.godine u Kosovskom Pomoravlju je duplo manje Srba. U Gnjilanu je do rata živelo blizu 20 hiljada, danas ih je ostalo tek tridesetak.
Izvor: RTV Puls
