Pitanje kosovske nezavisnosti za Vašington više nije gotova stvar. Prethodnih meseci u to uveravaju zvaničnici SAD, izjavama da Amerika ne isključuje mogućnost teritorijalnih korekcija i da su spremni da podrže kompromis i kreativna rešenja Beograda i Prištine. Međutim, šta će se dogoditi ako Trampovi republikanci izgube većinu na izborima za Kongres u novembru?
Donald Tramp, predsednik SAD navodi da će zemlja upasti u haos ukoliko Demokrate preuzmu Kongres.
Dok se bori protiv optužbi i optužuje za mešanje u predstojeće izbore, Donald Tramp se bori za glasove Amerikanaca i plaši ih da će ostati bez bogatstva. Osim mogućnosti da njegovi republikanci izgube većinu, izbori donose manju mogućnost – pokretanja njegovog opoziva. Da li bi povratak na staro u SAD, na staro vratio i politiku prema KiM.
“Spoljnu politiku u Americi vodi predsednik, ko god da dobije većinu na ovim izborima, neće imati uticaja na način na koji će Stejt department i Džon Bolton u Savetu za nacionalnu bezbednost da vode poslove koji vode”, ocenjuje Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.
A politika Trampove administracije prema KiM koju Gardijan opisuje kao onu bez blanko čekova, ali i bez crvenih linija odgovara Beogradu. Od savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona stigao je stav da SAD ne bi odbacila ni korekciju teritorija.
“Vol strit džornal tvrdi da je imao uvid u dokumente Mogerinijeve u kojem se kaže da su Amerikanci i Brisel iza te ideje. Čujemo kako Robert Kuper kaže da je to dobra ideja. Čarls Kapčn koji je bio čovek broj dva u Savetu za nacionalnu bezbednost Baraka Obame kaže da je dobra ideja. Imam utisak da je to ideja o kojoj se dugo razgovaralo i da Zapad misli da je dobar trenutak da se to možda zapakuje”, navodi Smajlovićeva.
Ocenjuje da su, ipak, od izbora za Kongres važniji oni za predsednika Amerike koji će se održati za dve godine.
Za to vreme, Beograd se otvorenim vratima ne nada samo za kosovsku politiku, već i na putu ka EU.
Otuda se tumače tendencije pred prolećne izbore za Evropski parlament.
Jedni smatraju da će jačanje desnice ići na ruku kada je reč o Kosovu, dok se drugi plaše evroskeptika.
“Ukoliko populističke snage odnesu veliki deo glasova na evropskim izborima uneće dinamiku u sam Evropski parlament. Prema rečima Stiva Benona, koji je ideolog ove grupacije, oni ne traže vlast u ovom trenutku, nego da budu blokirajuća manjina. Takav stav svakako ne ide u prilog ni Srbiji ni drugim kandidatima za pristupanje EU”, navodi Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike
Ako se makar neformalno ujedine, mogu da postanu treći najjači politički blok, posle narodnjaka i socijalista, tako i utiču na izbor zvaničnika Unije.
Stoga i bojazan od zatvaranja EU, ne samo za migrante, nego i za proširenje.
Izvor: RTS
