Najpre je evropski komesar Johanes Han rekao da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova, uz napomenu da se radi o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja.

On je, kako je preneo briselski “Evroaktiv”, postizanje dogovora u dijalogu kome posreduje EU opisao kao “geopolitičku neophodnost” i podsetio na obavezu EU da se “brine o evropskim zemljama, ne prepuštajući tu ulogu trećim državama u svetu”.
Gotovo istovremeno, oglasila se i portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič sa izjavom da EK smatra da “Srbiji i Kosovu treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa”, ali je dodala i da EU ne može da komentariše moguće elemente tog sporazuma.
Ove poruke stigle su neposredno posle učešća glavnih pregovarača Beograda i Prištine Aleksandra Vučića i Hašima Tačija na forumu u austrijskom Alpbahu i njihovog prethodnog susreta u Beču, u petak, na kom su bili i komesar Han i kancelar Austrije Sebastijan Kurc.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je juče da se može očekivati ubrzavanje dijaloga u Briselu, ali da je rano govoriti da li će njegov kraj biti uspešan. On je naveo da je najvažnija poruka koja se mogla čuti posle susreta Vučića i Tačija u Alpbahu ta da postoji želja da se razgovara o traženju trajnog rešenja i da postoji raspoloženje drugih zemalja da prihvate ono što se dve strane dogovore.
Prema mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, Beograd i Priština bi se sami dogovorili jer je i jednima i drugima interes da se dogovor postigne, ali za to, kako kaže, postoje dva ograničavajuća faktora.
– To su uticaj međunarodne zajedice na Prištinu i raslojene unutrašnje snage na KiM koje teško mogu da se ujedine oko nekog dogovora. U Begradu je po tom pitanju slika drugačija – kaže Anđelković za “Novosti”.
Na pitanje veruje li da bi na referendumu građani Srbije podržali svako ponuđeno rešenje bez obzira na to što vladajuća stranaka ima ubedljivu većinu, Anđelković kaže da misli da bi podršku dobio predlog koji bi zadovoljio deo srpskog nacionalnog interesa:
– To bi moglo biti da Srbiji pripadne sever Kosova, ali da se Kosovu ne prepuste Bujanovac i Preševo. Ne verujem da bi građani podržali razmenu teritorija.
Analizirajući poruke Vučića i Tačija u Alpbahu, briselski portal “Politiko” ocenio je da su na forumu izjave njih dvojice označile prvi put da se otvoreno zalažu za ideju o izmeni granica. Takve izjave, kako se zaključuje, stavljaju EU u tešku poziciju s obzirom na to da se njeni lideri dugo protive takvim promenama, jer bi to moglo da dovede do zahteva o prekrajanju i drugih granica na Balkanu.
Predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači juče je izjavio da je došlo vreme za konačni i pravno obavezujući sporazum, pod kojim podrazumeva definisanje granica i priznavanje Kosova u UN.
– Ja sam protiv etničkih granica, ali nisam naivan. Znam da bi Srbija najradije odugovlačila sa neizbežnim priznanjem Kosova. Srbija želi da zadrži status kvo, ali takvo stanje više nije moguće održavati.
On je podsetioo i na to da su građani Preševa, Bujanovca i Medveđe 1992. godine na referendumu izrazili želju da se pridruže Kosovu i da bi uključivanje te teme u tekući dijalog “moglo da reši još jednu tačku potencijalnog sukoba”.
Razgraničenje je posledica ratova koje Srbi nisu tražili, a ne njihov uzrok – izjavio je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin, povodom izjave bivšeg visokog predstavnika za BiH, Pedija Ešdauna da su priče o promenama granica Srbije i Kosova “veoma opasne”.
– Da li je razgraničenje Republike Irske i Ujedinjenog Kraljevstva izazvalo rat ili mir? Gde je Ešdaunu bila ta pamet tokom devedesetih kada su razbijali SFRJ, ili 2008. kada su priznavali Kosovo? Da li njegovo protivljenje razgraničenju znači da se kaje što je pred kamerama na Kosovu davao savete teroristima iz OVK kako da se bore protiv Srba i da probaju da otcepe Kosovo i promene granice? – upitao je Vulin, dodavši da razgraničenje sa “velikom Albanijom” nije uzrok ratova na Balkanu već je posledica NATO agresije na SRJ, etničkog čišćenja Srba na KiM i priznavanja Kosova 2008.
Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić juče je ukazao da postoje brojni otpori i u Beogradu i u Prištini da se problem reši, kao i da opozicija “i kod nas i kod njih koristi iste agrumente – da se čekaju bolje okolnosti”:
– Međutim, zamrznut konflikt mnogo košta i Srbi od njega neće dobiti ništa, a on vodi u “puzeću” nezavisnost Kosova.
Predsednik Vučić će tokom posete KiM 9. septembra obići i mesta na kojima nijedan predsednik Srbije do sada nije bio, rekao je juče direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. On je rekao da će to biti jedna od najznačajnijih poseta Srbima na KiM ikada.
– Oni s nestrpljenjem očekuju tu posetu i ona će značiti ohrabrenje i snagu da istraju na tom prostoru – rekao je Đurić za Prvu televiziju. – To neće biti uštogljena i konvencionalna poseta, već će Vučić gledati da bude što više u kontaktu sa narodom i da poseti srpske porodice i bude sa njima tamo gde je najteže.