Prva nedelja avgusta tradicionalno se obeležava kao Svetska nedelja dojenja. To je ujedno 40. nedelja u godini, što se podudara sa poslednjom nedeljom trudnoće odnosno prvom nedeljom bebinog samostalnog života.
Cilj Svetske zdravstvene organizacije jeste ukazivanje na višestruku prednost koju dojenje ima nasparm adaptiranih mlečnih formula.
Zapravo, mlečne formule treba da budu izbor isključivo kada majka iz opravdanih, zdravstvenih razloga ne može da ostvari laktaciju.
Specijalista pedijatrije u Domu zdravlja Zvečan dr Sanja Novokmet kaže da je dojenje nešto najbolje što majka može da priušti svom detetunakon rođenja i podseća da je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da u prvih 6 meseci bebinog života, majčino mleko bude jedina hrana.
“ Preporuka Evropske pedijatrijska akademije je nešto drugačija I podrazumeva uvođenje nemlečne hrane od četvrtog meseca ali to već zavisi od deteta do deteta” kaže dr Novokmet I dodaje da ne postoji gornja granica ndo kad bi trebalo dojiti dete.
Nebrojano mnogo je prednosti dojenja u odnosu na formule ali jedna prednjači – bliskost sa majkom.
“Pre svega, emocionalni razvoj je drugačiji kod dece koje malke doje. Prisnost sa majkom, sigurnost, bliskost – to ne može ništa da zameni” kaže naša sagovornica.
Adaptirana mlečna formula je nešto što je dobro jer postoje majke koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da doje decu, usled bolesti ili neke terapije.
“U nekim slučajevima potrebna je kombinovana prehrana pa se pored majčinog mleka u dogovoru sa pedijatrom, uvodi i mlečna formula” kaže dr Novokmet i napominje da bi trebalo izbegavati kravlje mleko jer je veoma teško za varenje i siromašno je gvožđem.
Pored toga, moguće su alergije na kravlje mleko pa se u tim situacijama, uvodi mlečna formula na bazi sojinog mleka.
Dojenje je izuzetno važno i za majku.
“Karcinomi dojke ređe se javljaju kod žena koje su dojile. Takođe, dojenje je od velikog značaja za hormonalni status žene – dok žena doji, manja je šansa da će ostati trudna. Nekada se dojenje koristilo kao kontraceptivni metod. Nije isključena mogućnost trudnoće ali je šansa značajno umanjena” objašnjava doktorka.
I na kraju, naša sagovornica razbija mit – dojilja ne mora i ne treba da jede za dvoje.
“Ishrana mora da bude zdrava, bogata proteinima uz dosta tečnosti, ali ne treba jesti za dvoje. Kvalitet mleka će uvek biti dobar. Ne postoji lose i nekvalitetno majčino mleko. Bilo bi dobro da se u ishranu dojilje ubaci vitamin D, posebno ukoliko je bilo više trudnoća koje su nastupile jedna za drugom. Tada se može desiti da se javi problem sa kostima kod žene, što bi moglo da se predupredi uzimanjem ovog vitamina” napominje dr Novokmet.
Ona kaže da je iznenađena podacima o sve manjem broju žena u Srbiji koje sew odlučuju za dojenje.
“Mene to čudi jer mi u Domu zdravlja Zvečan, imamo suprotnu situaciju. Veoma je mali postotak majki koje ne doje decu” ističe naša sagovornica.
Dakle, preporuka medicine je jasna – ne postoji laboratorija koja će napraviti repliku savršenstva kakovo je majčino mleko. Ono je uvek sveže, nikada ne može da se pokvari, da bude pretoplo ili previse hladno, sadrži savršeno izbalansiran odnos svega što je bebi potrebno, jeftinije je. Čak i nema potrebe za nekom specijalnom higijenom, jer beba putem majčine kože, u sebe unose bakterije koje se nastanjuju u debelom crevu.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
