Vlada Srbije donela je danas odluku o proširenju nadležnosti Komisije za istraživanje ubistava novinara na slučajeve ubistava i nestanaka novinara na Kosovu i Metohiji u periodu 1998. do 2001. godine i ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu od 1991 do 1995. godine.
Ova odluka doneta je nakon istraživačkog rada i izveštavanja Udruženja novinara Srbije (UNS) o statusu istraga ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na KiM u periodu od 1999. do 2005. godine.
„Odluka o proširenju zadataka Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara, doneta je kako bi se kroz koordinaciju službi Republike Srbije, saradnju sa novinarima i kroz saradnju sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara i kako bi se doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu 1991 – 1995. godine, i u kidnapovanjima i ubistvima novinara u AP Kosovo i Metohija u periodu 1.1.1998. do 31.12.2000. godine“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
U njemu stoji i da su „izabrani i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP-a Srbije“.
Predsednik Komisije Veran Matić za UNS kaže da je Odluka Vlade da se prošire zadaci i mandat Komisije veoma važna za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara.
„Ova odluka je odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o više od 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije u proteklom periodu. I pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i AP Kosovo i Metohija“, kaže Matić.
On ističe da „nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija, i drugih institucija, a posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara“.
„Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara. Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije ovim dobija nove mogućnosti“, rekao je Matić.
On je dodao da je „u isto vreme, stvoren i sistemski pravni prostor za učešće institucija Srbije u naporima da se rasvetle ubistva i nestanci novinara iz regiona“.
„Nadam se da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika Radio Televizije Srbije i da će, na taj način, dati bitan doprinos borbi protiv nekažnjivosti, jer bi takvo priznanje omogućilo da se naprave efikasnije akcije u prikupljanju podataka o tome ko je izdao naređenje za bombardovanje jedne medijske kuće, po prvi put u istoriji“, kaže Matić.
On je rekao da prve pomake očekuje u razgovorima o načinima na koje je moguće voditi istrage u slučajevima pet nestalih srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, kao i ubistava devet novinara.
„Takođe, razgovaraćemo sa kolegama i predstavnicima nadležnih institucija u Hrvatskoj o istragama koje su rađene ili nisu postojale u slučajevima ubistava naših kolega za vreme ratnih operacija“, kaže Matić i dodaje da je „nekažnjivost i regionalni i globalni problem.
„To je atak na istraživačko novinarstvo, odgovor organizovanih kriminalnih grupa na razotkrivanje nacionalnih i međunarodnih pokušaja da kriminal nametne sopstvenu moć“, rekao je Matić.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
