Na tri kilometara od Osojana u opštini Istok nalazi se selo Koš u kome pored Albanaca živi i 12 srpskih porodica. Težak život povratnika nije zaobišao ni ove ljude, koji navode da je njihov najveći problem loša bezbednost.
Od 48 kuća, koliko je nakon sukoba sagrađeno za srpske povratnike u Košu, tek je svaka četvrta naseljena. Tridesetak meštana svakodnevno se bori sa nedaćama koje nosi povratnički život, ali najveća za njih je, kako kažu, nedovoljna bezbednost.
“Bezbednost je sve gora. Čini mi se, pre je bilo bolje, kada smo došli, imali smo neku slobodu u prvi mah, sada ne. Niti policija obilazi, vojska, retko. Provokacije razne, ne samo kod nas, nego svuda, dešava se sve i svašta. Šumu mi seku, iznad njive mi je, piska, vriska, galama, samo što ne kažu bežite odavde. Deca beže iz šljivika, ulaze u kuću, plaše se”, rekao je Zvonko Lazić iz sela Koš.
Sa suprugom i troje maloletne dece preživljava zahvaljujući poslu u komunalnom preduzeću pri Privremenom organu opštine Istok, koji funkcioniše u sistemu Republike Srbije. Ima dvadesetak ovaca, isto toliko kokošaka, ali gotovo da ne obrađuje imanje, jer nema potrebne mašine.
Njegov tast, Cvetko Lacmanović obrađuje tek 4 hektara zemlje, iako u svom vlasništvu ima pet puta više.
“Jedan sin mi je ovde zaposlen, jedan je na fakultetu, jedan se skoro vratio u Srbiju, nije mogao da nađe posao, ostali su tamo u Srbiji sa porodicama sa po četvoro dece. Imam petoricu sinova i ćerku, ona je isto u Košu, tu se udala. Obrađujemo zemlju, 2,5 hektara je pod pšenicom i 1,5 pod ječmom”, rekao je Cvetko.
Za meštane Koša, Osojane je mesto gde rade, školuju se i leče. U ovom selu, koje je tri kilometra udaljeno od Koša kupuju i namirnice. Iako im pomažu institucije Srbije i Kosova, kao i bratija manastira Visoki Dečani, život je težak, a masovnijeg povratka nema.
“Nije loše ovde, ali malo nas je, stariji umiru, mi mlađi starimo, a deca se ne vraćaju”, dodao je Cvetko.
“Deca rastu, ići će u školu, kad završe školu, fakultete, neka idu gore po Srbiji, ovde opstanka nema, uopšte dece srpske, tu ćemo ja i žena da živimo da se borimo da bi opstali ovde”, naglasio je Zvonko.
Pojedini meštani sela imaju problem i sa vodom za piće, jer su, kako kažu, česte restrikcije. Sve bi bilo drugačije kada bi imali svoj mir i slobodu, dodaju ovi vredni ljudi i zaključuju da bi to uticalo i na druge da se vrate rodnom kraju.
Izvor: Radio Kontakt plus / RTK2
Foto: RTK2
