Mlada odbojkašica sa Severa Kosova Andrea Jevtić početkom meseca potpisala je stipendijski ugovor sa ženskim odbojkaškim klubom “Partizan”. Ova trinaestogodišnjakinja odbojku je počela da trenira pre dve godine u Odbojkaškom klubu “Kosovska Mitrovica”, a već od oktobra prošle godine oprobala se u Partizanu. U konkurenciji od preko 150 devojaka, njen talenat, trud i ljubav prema ovom sportu manje od devet meseci kasnije, primetilo je rukovodstvo kluba i nagrađena je profesionalnim ugovorom na četiri godine.
Mlada Partizanovka je trenutno u Kosovskoj Mitrovici. Iako na ferijama kod babe i dede, nastavlja da trenira. Upravo posle jednog takvog treninga, razgovarali smo sa njom.
“Ovaj ugovor, sem lične satisfakcije je i kao vetar u leđa koji će mi dati snagu i volju da se još više trudim,” kaže Andrea.
Trenutno igra za pionirsku selekciju, a od sledeće godine igraće za kadetsku. Andrea je najmlađi član ovog kluba koji je potpisao stipendijski ugovor.
Ona odbojku ipak ne vidi kao obavezu.
„Ljubav prema ovom sportu je na prvom mestu,“ objašnjava simpatična devojka, dodajući da je odbojkaški teren odabrala zbog zdravlja i zbog zadovoljstva „kada u dresu izađe na teren“.
Za odbojku se pre dve godine odlučila ipak delimično i slučajno.
“Prvo su krenule da treniraju moje prijateljice, pa onda i ja sa njima. Na školskim igralištima uglavnom se igrala odbojka kao neki popularniji sport, pa eto zašto da ne,” objašnjava.
Odmah se oprobala u lokalnom OK “Kosovska Mitrovica”, a nakon selidbe u Beograd, počela je da trenira za Partizan.
Iako pred sobom ima blistavu karijeru u sportu, Andrein prioritet je škola.
Vukovac je sada najveće škole na Balkanu, O.Š. “Nikola Tesla” u Vinči. Ostvarila je najbolji uspeh u 7. razredu od 11 odeljenja ovog razreda koliko ih ima škola.
“Na prvom mestu je škola, jer ako sam već krenula tim putem, ako sam krenula kao vukovac – da je tako i završim,” kaže.
Pred Andreom je još mnogo i odeljenja i razreda, ali je već osmislila svoje planove za budućnost:
“Da upišem srednju sportsku školu, Sportsku gimnaziju, i time ću sport i obrazovanje da uklopim”.
U budućnosti bi želela da se posle OK “Partizan” nađe na svetskoj sceni.
“Kao ime za koje bi znala Evropa, svet, da vodim svoj tim, tako i da moji treneri, ako ikad budem ispunila neki od ovih ciljeva, budu ponosni na mene i moja porodica takođe,” objašnjava, poručujući da posebnu zahvalnost duguje svom prvom treneru OK “Kosovska Mitrovica” Nikoli Radomiroviću, jer je, kako ova mlada odbojkašica kaže, „sa njim koračala prve sportske korake”.
Andrein najveći fan i najveća podrška je njen otac Miroljub. Kao i svaki tata – ima visoka očekivanja i najbolje namere – i on bi voleo da njegova mezimica zaigra za pionirsko/kadetsku reprezentaciju.
“Kada su nas pozvali da razgovaramo o ugovoru, prvo, da budem iskren, čudan je osećaj bio, jer, verujem, kao i svaki roditelj, nisam u potpunosti mogao da prihvatim da moje dete samostalno gradi svoj put, i to još sa svojih trinaest godina. Ali, naravno, osećaj se može opisati jednom rečju – ponos,“ Miroljub opisuje trenutak spoznaje da Andrea neće baš biti tek samo učenica osnovne škole.
“Andrea sada ima pet treninga nedeljno, to je vožnja, vraćanje, tako da smo svi dali svoj doprinos, da ona stigne na vreme, da ne kasni, da se uklopi sa školom,“ dodaje.
“Cela je porodica ponosna na Andreu. Ona je ponos i moj lični i porodični,” kaže.
Ističe i da je ugovor sa Partizanom u materijalnom smislu manje važan, koliko je važna “satisfakcija za dosadašnji rad i trud”.
“Ono što je za nas bilo posebno iznenađujuće je da je Partizan prepoznao Andreu zbog njenih fizičkih predispozicija i zbog tog skoka koji je za kratko vreme napravila na terenu, nakon čega je usledilo i potpisivanje ugovora,” objašnjava dalje Miroljub.
Partizan sada delom nosi odgovornost za Andrein sportski život i karijeru, a Andrea za još veće uspehe.
Nepokolebljiva je bila u svom trudu, pa izgleda da recept za uspeh zna, jer je tajna uspeha nepokolebljivost do cilja.
Izvor: Kossev
