Apsolutno je neprihvatljivo da neko misli da kompromis treba da bude da Srbija prihvati jednostranu nezavisnost Kosova. To nijedna zemlja na svetu ne bi prihvatila, pa neće ni Srbija. Potpuno su neopravdana očekivanja da će Srbija sada dozvoliti članstvo Kosovu u UN. Srbija to nikada neće uraditi.
U nedelju se očekuje nastavak dijaloga u Briselu. Kao što znate, postoji veliki pritisak da se dijalog intenzivira, ali u cilju postizanja nekog, da ne upotrebljavam izraz koji je Hitler obojio svojim genocidnim akcijama i Holokaustom, „konačnog rešenja“. Traganje je za nekim trajnim rešenjem, ali problem je u tome što zapadne zemlje, a i sama Priština, smatraju da to rešenje jedino mora da podrazumeva da Srbija prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Mi apsolutno nismo spremni da razgovaramo na takav način.
Ovo je za Sputnjik izjavio Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, pred nedeljnu prelomnu rundu pregovora Beograda i Prištine u Briselu.
„Želimo nastavak dijaloga. Ali pre svega moram da kažem, jer sam ja potpisao Briselski sporazum kao predsednik Vlade u to vreme, zajedno sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton, da je prosto neverovatna činjenica da posle pet godina nije došlo do realizacije glavnog cilja, glavnog dela Briselskog sporazuma, a to je formiranje ZSO. Sada imate nove neke ideje koje govore da bi Srbija trebalo da prihvati da Kosovo uđe u UN i da će tek tad biti formirana ZSO. Ja mislim da se ovde potcenjuje i precenjuje nekoliko stvari. Prvo, precenjuje se efekat pritiska koji neko može da izvrši na Srbiju. Potcenjuju se hrabrost, smelost i čvrstina Srbije da brani svoje nacionalne i državne interese. Precenjuje se međunarodna pozicija Prištine“, kaže Dačić.
Ministar ističe da Srbija želi kompromis, ali da je apsolutno neprihvatljivo da neko misli da kompromis treba da bude da Srbija prihvati jednostrane akte Prištine.
„To nijedna zemlja na svetu ne bi prihvatila, pa neće ni Srbija. Apsolutno su neopravdana očekivanja da će Srbija sada da dozvoli članstvo Kosovu u UN. Srbija to nikada neće uraditi. Mi želimo potpuno i trajno rešenje problema. Nikakvi separatni dogovori koji ne podrazumevaju trajno rešenje apsolutno ne dolaze u obzir. Sa druge strane, prvo treba da se realizuje Briselski sporazum, pa ćemo onda da razgovaramo dalje.“
Ministar podseća da su ovih dana svi mogli da vide razne ekstremne ideje koje iznosi Priština.
„Ono što je sigurno je da međunarodna zajednica ne želi da vidi, namerno ili slučajno, velikoalbanske ideje koje postoje već najmanje dva veka. Zato svaka priča o velikoalbanskom uticaju nema nikakvu reakciju u međunarodnoj zajednici, a suština te ideje podrazumeva teritorije Albanije, Kosova, deo Makedonije, deo Crne Gore. Podrazumevaju se i delovi takozvane centralne Srbije, evo sad su u poslednjem periodu govorili i o Sandžaku, pa o i delu Grčke. I to je objektivna opasnost koja postoji, to je najveća opasnost za Srbiju u regionu. Kad je reč o Sandžaku — vi znate da je Ugljanin više puta govorio o potrebi rešavanja pitanja prava Bošnjaka i muslimana. A nisam čuo njegovu reakciju sada kad su oni rekli da Sandžak treba da pripadne Kosovu. Pa čekajte, šta sad? To su Albanci? Kakve veze ima Sandžak sa Kosovom? Nisam znao da tamo žive Albanci… Ili oni muslimane, odnosno Bošnjake, smatraju Albancima. Tu je onda reč o mnogo ozbiljnijem problemu.“
Dačić precizira da je to viševekovna želja da postoji „zelena transverzala“ od Bosne i Hercegovine, preko Sandžaka, Kosova, dela zapadne Makedonije, pa do raznih islamskih zemalja u Aziji, Africi, na Bliskom istoku i tako dalje.
Ministar inostranih poslova ističe da se potcenjuje i to što Srbija mnogim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova pre desetak godina stavlja do znanja činjenice o svemu tome što prethodnici sadašnje vlasti nisu radili.
„Ja mogu to da zamerim prethodnicima jer mi se čini da smo izgubili mnogo vremena. Nismo radili na tome da se mnogim zemljama predstavi suština kosovskog problema. Jer sve te zemlje imaju neke svoje probleme sa separatizmom, sa secesionizmom. Liberija je dala jedno obrazloženje zašto su oni povukli odluku o priznanju Kosova. A to je da su oni u vreme neke prethodne vlasti mislili da Srbija ne želi kompromis, da ne želi dijalog. Kod nekih zemalja je to bilo drugačije, bili su direktni pritisci sa Zapada, a negde je u igri bila i korupcija. Danas je Liberija, na primer, rekla da su oni svesni da se dijalog vodi pod okriljem EU i da oni shodno tome ne žele da se stavljaju na stranu jednog aktera u dijalogu i da povlače svoju odluku o priznanju jer su spremni da prihvate i poštuju svaki rezultat tog dijaloga. To je ključna i kapitalna stvar.“
Dačić ne može da otkriva koje će još zemlje da povuku priznanje, zato što to nije dobro.
„Znate, dok su ovi iz Liberije bili kod mene, zvali su ih američki i britanski izaslanici, tražili hitan sastanak, vršili pritiske jer je Liberija to uradila. A meni zapadne zemlje stalno govore: ’A šta je vama toliko bitno koliko je zemalja priznalo?‘. Pa ako nije toliko bitno što zovete Liberiju? Zašto se na Kosovu pravi vatromet kad Barbados prizna Kosovo? Pa nismo mi baš toliko glupi da neko nama sada deli takve lekcije.“
Šef srpske diplomatije ponavlja da će Srbija da vodi računa o nacionalnim i državnim interesima, a oni svakako podrazumevaju da imamo prijateljske odnose sa zemljama koje nas podržavaju i koje su naši prijatelji u međunarodnim organizacijama.
„Shodno tome, mi se ne pridružujemo odlukama i deklaracijama EU kad je reč o osudi tih zemalja ili deklaracijama koje su protiv tih zemalja. Jedna od tih zemalja je, naravno, i Rusija. Ali ne samo Rusija, nego i Kina i druge neke afričke, azijske i latinoameričke zemlje koje su naši prijatelji. Mi svakako nećemo menjati taj naš stav prema Rusiji. Rusija je ne samo naš politički partner, nego i naš prijatelj. I mi želimo razvoj naših odnosa sa Ruskom Federacijom. Imamo veliko razumevanje sa njihove strane i naš odnos sa Rusijom i naše prijateljstvo nije usmereno protiv bilo koga trećeg. Mi bismo voleli da sve te zemlje međusobno imaju politiku uvažavanja, različitosti i kako se to nekada zvalo — miroljubive, aktivne koegzistencije, odnosno jednog detanta u vreme Tita, dakle popuštanja zategnutosti u međunarodnim odnosima. Tako da mi apsolutno nemamo bilo kakve namere da menjamo našu politiku prema Rusiji, da uvodimo neke restriktivne mere, sankcije i tako dalje.“
Izvor: Sputnik, TV Most
Foto: Sputnik
