Zajednica srpskih opština čeka avgust

Više od pet godina prošlo je od Briselskog sporazuma kojim je trebalo da bude formirana Zajednica srpskih opština. Iako je kao novi rok dat 4. avgust za završetak njenog statuta, i dalje nije poznato ni kako će on da izgleda, odnosno da li će ZSO imati bilo kakva izvršna ovlašćenja. Takođe, dok iz Beograda poručuju da neće odustati od zahteva da se izmeni Ustav Kosova kako bi ona bila formirana, iz Prištine ističu da izmene neće biti i da će Asocijacija biti u skladu sa najvišim pravnim aktom.

U više navrata poslednjih dana u medijima bilo je objavljeno da će ZSO biti formirana ukoliko Beograd pristane da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem prošlog meseca je rekao da izjave koje se mogu čuti od predstavnika kosovskih institucija, poput one da formiranje ZSO i stolica u UN za Kosovo idu „u paketu“, potvrđuju ono što je i ranije govorio – da Priština “nema nameru da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i da to i ne krije“.

ZSO pitanje taktičkog kompromisa

Upitan da li je formiranje ZSO najveći kompromis koji Beograda u ovoj situaciji može da izvuče, politički analitičar Dragoljub Anđelković za KoSSev kaže:

“Treba imati u vidu da ZSO nije pitanje strateškog, već taktičkog kompromisa, a to je pitanje kompromisa u okviru Briselskog dijaloga, a ne nekog šireg kompromisa kojim bi se rešili srpsko-albanski odnosi i status Kosova,“ rekao je Anđelković.

Prema njegovim rečima, formiranje ZSO nije nešto što može da bude “albanski uslov Srbiji za neke nove ustupke“.

“Ovo je već dogovoreno,“ kategoričan je Anđelković, te govoreći o zahtevu Beograda da Priština promeni Ustav zbog formiranja ZSO, dodao je da se to podrazumeva, kao i da je to “jasno iz Briselskog sporazuma“.

Kako ističe, Srbija ne sme da prihvata bilo kakve nove kompromise, već mora da insistira na onome što je dogovoreno.

“Ako Albanci odbijaju da realizuju dogovoreno, onda Srbija, makar na Severu gde za to ima kapacitete, treba sama da formira ZSO, na način kako smatra da ona treba da funkcioniše. To naravno treba da podrazumeva i obnovu institucija koje su ranije postojale, a iz nekog razloga su ukinute, kao što je civilna zaštita. Ne treba zaboraviti da je upravo civilna zaštita bila ključni faktor odbrane Srba na Severu u kad su Albanci pre nekoliko godina pokušali da uspostave kontrolu na administrativnim prelazima. Srbija sama treba da preduzme mere kako se najavljivalo,“ poručio je Anđelković.

Anđelković predlaže i da Beograd, ukoliko Priština ne želi da ispunjava dogovoreno, treba da povuče sve one ustupke koje je dao Briselskim sporazumom.

“Srbija treba sve da povuče i poništi dogovore od telekomunikacija pa na dalje, ili da realizuje ono što je dogovoreno. Albanci nisu ispunili svoj deo Briselskog sporazuma, a sporazum podrazumeva reciprocitet. Ako ga nema ili poništavate ili sami realizujete ovaj drugi deo,“ ukazao je Anđelković.

ZSO, uz promenu Ustava, neprihvatljiva za Prištinu

Politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi (Fatmir Sheholli) kaže za KoSSev da se aktuelno radi na izradi statuta ZSO koji će biti predat Ustavnom sudu Kosova.

“Ako je sve u skladu sa ustavom onda će Skupština Kosova taj Statut usvojiti i nakon toga će početi proces sprovođenja formiranja ZSO. Ona neće biti formirana sve dok se ne potpiše sveobuhvatni obavezujući dokument obe države. Amerika i zemlje Kvinte zahtevaju da se sprovodi formiranje ZSO u skladu sa ustavom Kosova,“ rekao je Šeholi.

Iako se u medijima pominje da će do kraja godine biti potpisan pravno-obavezujući sporazum između Beograda i Prištine i formira ZSO, Šeholi kaže da je skeptičan po tom pitanju:

“Srbija i (predsednik) Aleksandar Vučić su od 2011. godine, kada su počeli pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova znali da će ishod rezultata tog dijaloga biti priznavanje nezavisnosti Kosova. ZSO će biti formirana isključivo kako nalaže Ustav Kosova. Svaki drugi oblik neće i ne može biti prihvatljiv za Kosovo,” poručio je Šeholi.

Podsetio je da je u Briselu 2015. godine potpisan dokument od strane predsednika Kosova Hašima Tačija i Vučića u kojem se navodi da u “slučaju da taj dokument ima sporne tačke da je onda merodavan Ustavni sud Kosova“.

“Time se tada država Srbija, u ovom slučaju Vučić, složio da Ustavni sud Kosova bude nadležan za donošenje odluke o ispravnosti ZSO, što nikako ne podrazumeva da ZSO ima bilo kakvu izvršnu vlast,” ukazao je Šeholi.

Naglašava i da je Kosovo dalo svoj maksimum kompromisa kada je prihvatilo Ahtisarijev plan, te da prema tome “Kosovo ne može izaći više iz svog ustavnog okvira, jer bi to u suprotnom značilo kršenje Ustava”.

“A ja ne poznajem nijednog kosovskog lidera koji sme ili želi da čini bilo kakav ustupak,” istakao je Šeholi, te na pitanje o eventualnoj podeli Kosova poručuje:

“Ideja o podeli Kosova dovela bi do novih oružanih sukoba, jer Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. i to u granicama koje danas postoje.”

Upravljački tim završava posao u roku?

Koordinatorka Upravljačkog tima Vinka Radosavljević u pisanom odgovoru za KoSSev istakla je da je tim sa velikom odgovornošću pristupio procesu izrade nacrta Statuta ZSO, podsetivši da je to nezavisno telo i da rade na osnovu mandata koji im je poverila Evropska unija.

“Do sada smo se uglavnom bavili strukturom statuta, vrednostima i načelima koje bi trebalo da sadrži, a u skladu sa dogovorima postignutim u Briselu i Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Konture dokumenta se naziru i očekujemo da ćemo posao završiti u predviđenom roku. Predstoji nam još niz sastanaka sa ekspertskim timovima iz različitih struka, kako bismo osigurali da Statut u svim važnim aspektima oslika duh Prvog briselskog sporazuma i u njemu definisane nadležnosti Zajednice srpskih opština,” navela je ona.

O ZSO

Insistiranje na formiranju ZSO-a se aktuelizovalo nakon događaja u Kosovskoj Mitrovici 26. marta, kada su jedinice ROSU izvele akciju u Mitrovičkom dvoru, uz suzavac i šok bombe, uhapsivši visokog zvaničnika Srbije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, u prisustvu najviših srpskih zvaničnika kosovskih institucija i sprovodeći ga vezanog ulicama Prištine.

Za posledicu je ova akcija imala deklarativno napuštanje Srpske liste iz Vlade Kosova. Takođe, fokus na ZSO koincidira i sa porukama iz zapadnih centara o protivljenju planova o podeli Kosova.

“Ukoliko Priština ne bude spremna da u naredne tri nedelje počne da radi na formiranju ZSO-a, srpske opštine i institucije će same početi formiranje Zajednice, njenih tela i institucija. Mi smo spremni da na stvaranju Statuta ZSO radimo u saradnji sa Beogradom i Prištinom onako kako je predviđeno sporazumom,“ naveli su predstavnici 10 opština sa srpskom većinom u svom prvom zaključku, na petogodišnjicu Briselskog sporazuma za 20. april, na petogodišnjicu Briselskog sporazuma.

Iako je srpska strana dala ultimatum da se ZSO formira do 20. aprila ove godine, to se nije desilo, te je EU naložila formiranje nezavisnog tela koje bi do 4. avgusta trebalo da završi sa pisanjem statute ZSO.

EU je još početkom aprila pozdravila odluku predsednika i premijera Kosova kojom su 4. aprila “reaktivirali“ Upravljački tim za izradu statuta ZSO. EU je dala rok da se to završi u naredna četiri meseca.

Krajem prošlog meseca u Beogradu je boravila i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, koja je na sastanku sa srpskim predsednikom poručila je da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo pet godina, kao i da je došlo vreme da on bude u potpunosti sproveden.

“To vidim kao najkredibilniju osnovu za novu fazu dijaloga. Preostalo je još mnogo posla, uključujući u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i sprovođenjem sporazuma o energetici,“ rekla je tom prilikom Mogerini.

Inače, šest od 15 tačaka Prvog sporazuma o principima regulisanja normalizacije odnosa odnose se na Zajednicu srpskih opština, odnosno Asocijaciju opština sa srpskom većinom, kako se naziva u zapadnoj i kosovskoj javnosti.

Prvi sporazum, odnosno, takozvani Briselski sporazum o “normalizaciji odnosa” Beograda i Prištine – kako Srbija predstavlja, odnosno Srbije i Kosova – kako predstavljaju Kosovo i zapadna javnost, postignut je aprila 2013. godine. U okviru briselskog dijaloga do sada je postignuto oko 30 pojedinačnih sporazuma.

Tadašnji premijeri Srbije i Kosova – Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, u avgustu 2015. potpisali su poseban sporazum o Zajednici srpskih opština.

 

Izvor Kossev

Comments