Piše: Vesna Bojković
Unazad, bezmalo 20 godina, sva sela na Kosovu i Metohiji liče jedno na drugo. Tako se ni Lepina , koja pripada opštini Lipljan, ne razlikuje od ostalih.
Nekada,u normalnim uslovima za život, svi planovi meštana bili su vezani za njihovo selo i imanja, dok danas žive sa stalnim strahom šta će im doneti sutra. Devedesetih godina Lepina je brojala oko 500 stanovnika, dok je danas broj stanovnika prepolovljen.
U specifičnim uslovima života, meštani svoju svakodnevicu ispunjavaju radom, baveći se poljoprivredom i stočarstvom.
Novica Mitrović iz Lepine govori o tome kako izgleda baviti se poljoprivredom u ovom selu i koliko je teško prodati dobra koja meštani proizvedu.
„Teško je. Skupo đubre,skupa nafta, troškovi veliki, a kad bude žita ne može da se proda,duplo jeftinije, da je kao pre što smo radili jeftinije đubre, seme, a sada skupo sve“.
Da od poljoprivrede ne može da se živi i koliko je neisplativo priča nam Gorica Mitrović.
„Nemamo pijacu,ništa se ne isplati,svoja muka što se mučimo, ništa. Samo mora da se živi“.
Naš sagovornik Novica se priseća i priča nam kako je ranijih godina u Lepini bilo bolje.
„Ranije je mnogo bolje bilo, deca kad imaju priredbu idemo u školu,8. mart, igranke. Ja sam svirao harmoniku 8. mart obavezno,omladina izađe na ulicu, stariji ljudi posmatraju, svake subote-nedelje. Ja sam svirao subota, nedelja, ponedeljak, tri dana svadba, a sada nema jedno veče, dva-tri sata i gotovo“.
Smatra da su i međuljudski odnosi bili bolji ranije i da se živelo mnogo bolje.
„Mnogo, duplo je bilo bolje. Narod je bio svojetan, ako treba neko da pravi kuću ide celo selo, nose kamen,nose građu, a sad ne, jedan drugog da pojedu“.
Da je život pre bio bolji i da je bilo više poštovanja saglasna je i Nadica Slavić.
„Pre je bio bolji život, bolje poštovanje i sloboda je bila bolja. Sada nema slobode i teže se živi i nema uslova za život, zato što nema omladina gde da radi, nema budućnost. Nema fabrike da bi radili, da bi zaradili. Mnogo je ostalo neoženjenih zbog posla, ne mogu da izdržavaju porodicu, težak je život za omladinu. A mi stariji smo imali bolji život, stekli smo neki uslov i penziju, imalo je za svakog posla, sada nema ni za staro ni za mlado“.
Na pitanje kakav je život mladih i gde se okupljaju Miloš Todić kaže:
„Zapravo je dosadno. Nema baš mesta za izlazak, tačnije nema nijedno. Sakupljamo se u kladionici ili u selu“.
Kako se snalaze u vezi posla Miloš dodaje:
„Dosta njih su u opštini ili stažiraju, ili su već počeli da rade. Retko ko se bavi nekim privatnim biznisom“.
I Lepina se suočava sa odlaskom mladog sveta i to isključivo zbog nedostatka posla, ističe Miloš.
„Da, kome god se ukaže prilika on ode. Pretežno u Gračanici traže posao zbog opštine i većina se tamo okuplja“.
Bez preteranih očekivanja i nade da će im biti bolje, jedino im ostaje nada da će živeti mirno, čak i u ovakvim uslovima.
