Danas je 1. maj, internacionalni praznik rada.
Međunarodni paznik rada uspostavljen je i obeležava se širom sveta u znak sećanja na 1.maj 1886. godine kada je više desetina hiljada radnika i Čikagu, zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, obustavilo rad i izašlo na ulice. Prvih par dana to su bili mirni protesti. Međutim, situacija je eskalirala kada je reagovala policija pokušavajući da povrati red. Tom prilikom ubijena su četiri člana sindikata.
Narednog dana došlo je do ponovnog sukoba ove dve strane, epilog toga jesu sedam mrtvih i oko šezdeset povređenih policajaca. 1889. Na kongresu Druge Internacionale doneta je odluka da se Prvi maj proglasi kao zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost.
Kao znak međunarodne radničke solidarnosti od tada se širom sveta taj dan obeležava u vidu demonstracija. Svi svetski mediji ovom danu nalaze mesto među najvažnijim vestima. Tim potezom, iskazuju jednu dozu poštovanja i zahvalnosti prema radnicima.
Ono što je na neki način poražavajuće jeste da su protesti koji se organizuju širom sveta sve više zloupotrebljeni u političke svrhe. Na njima se mogu videti i čuti svakave parole, ali je sve manje onih parola koje zahtevaju i pomoću kojih demonstranti pokušavaju da dopru do svesti nadležnih ustanova o položaju i pravima radnika.
Radnici su ti koji su decenijama unazad bili, a tako je i danas, stub stabilnosti i ekonomskog razvoja svake države, zato država i sve nadležne institucije moraju poraditi na tome da se situacija u kojoj se radnici nalaze popravi.
