Koji su preduslovi za sporazum Beograda i Prištine

U usvojenoj Strategiji za proširenje EU, pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine nije oročen na 2019. godinu, kako se ranije spekulisalo. Da je dogovor moguć već ove godine, veruju u Prištini. Brisel je nešto oprezniji, a Beograd najpre očekuje konkretne poteze druge strane u procesu normalizacije odnosa.

Da je rano govoriti o tome kako izgleda pravnoobavezujući sporazum između Beograda i Prištine, smatra Johanes Han. Ponavlja napisano: u Strategiji je naglašeno da Unija neće primiti u članstvo one zemlje koji imaju bilo kakav nerešen bilateralni konflikt.
Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han napominje da je reč o kvalitetu, a ne brzini.
“Ako možete biti brzi i garantovati određeni kvalitet – još bolje, ali je ključno postići dogovor koji se bazira na poverenju i međusobnom razumevanju. Stoga je manje važno da li će se to dogoditi 2018, 2019 ili 2020. godine”, navodi Han.
“Što pre to bolje, ali bitno je da se dogodi, to se očekuje od srpskog društva, ali i kosovskog takođe”, dodaje Han.
Naglašava da se zvanično govori o pregovorima, ali da je u stvarnosti reč o procesu. “To znači da bismo voleli da vidimo kako su primenjene konkretne mere”, ističe Han.
Dobra stvar je to što Strategija za Zapadni Balkan daje perspektivu Kosovu. I Srbija i Kosovo moraju da imaju jak interes da postignu dogovor o normalizaciji odnosa. Nadamo se da će imati uspeha u tome i da će dostići evropsku perspektivu”.
Kosovski predsednik Hašim Tači je optimista. Očekuje da će obavezujući sporazum biti potpisan ove godine. To se ne radi tek tako, odgovaraju iz Beograda.
“Postoji Ustav, postoje zakoni, načini na koje se nešto dešava. Postoji kolizija u dva stava. Ako treba da postignemo pravno obavezujući sporazum sa nekim koga oni ne pominju i ne vide kao državu onda teško da bi to zaista bila naša obaveza. Ništa što ćemo uraditi na prostoru KiM neće biti uslovljeno našim putem ka EU”, poručuje ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže da je za pitanje o pravno obavezujućem sporazumu prava adresa birokrate iz Brisela.
Ono što ja znam jeste da bih voleo da uslovima i zahtevima Evropske unije na mnogo značajnijem mestu vidim formiranje Zajednice srpskih opština”, kaže Đurić.
“Pitanje Kosova i dalje otvoreno”
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike tumači za RTS zašto Evropska komisija u poslednjoj verziji više ne pominje 2019. kao vremenski okvir za normalizaciju odnosa.
“Očigledno je da je pitanje Kosova u regionu i dalje otvoreno, ne samo u smislu nerazumevanja Beograda i Prištine, u vezi sa statusom, već je i činjenica da pet država članica i dalje ne prepoznaju Kosovo kao samostalnu i suverenu zemlju”, ocenjuje Majstorović.
Prema njegovim rečima, ono što je važno za Beograd je da se što pre nađe način da se dijalog obnovi i da se krene u rešavanje otvorenih pitanja sa Prištinom.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je optimista. Veruje da je moguće da odnosi između Beograda i Prištine budu normalizovani do kraja njenog mandata, odnosno do kraja 2019. godine.

 

Comments