Exit: JJ (Discharge) – Ne smemo biti klonovi

Ovogodišnje izdanje Exita, ako se pitaju ljubitelji čvrstog zvuka, obeležili su bendovi koji, slučajno ili ne, ove godine proslavljaju četiri decenije. The Damned, čiji intervju ste imali prilike da čitate na našem sajtu, zatim Angelic Upstarts, kao i čuveni Discharge.

Poslednji u nizu, koji bi danas mogao da se okarakteriše kao punk/hc –metal, čija je muzika uticala na stvaranje treš metala, obeležili su četvrti dan na Exploziv bini.

Tokom četrdeset godina imali su kratke pauze u radu, menjali postave, ali su na Exit stigli sa razornom energijom. Kažu da su najponosniji što su tokom četrdeset godina uspeli da očuvaju prijateljstvo. Važnu izmenu u postavi imali su 2014. godine kada u bend na mesto glavnog vokala dolazi Jeffery Janik -“JJ” (Džej – Džej), sa kojim smo razgovarali o panku, slobodi i nekim drugim pitanjima.

Kao najveći uspeh, pored prijateljstva, Džej- Džej vidi činjenicu da je publiku još uvek zanima šta imaju da kažu.

Pitala si nas na šta smo najviše ponosni. Kada je reč o muzici, mislim da je to činjenica da su ljudi još uvek zainteresovani za to što radimio. To je sjajno. Znaš, ljudi nas i dalje slušaju, dolaze na nastupe. To nam mnogo znači.

Kako biste opisali pank scenu u Velikoj Britaniji?

Nije kao nekad, ali je tu. Tamo je drugačije nego u Evropi ili Americi. Pank svirke u u Velikoj Britaniji su skup sredovečnih ljudi koji. Mlađi se ne zanimaju mnogo za pank. Kada odemo u Evropu ili Ameriku, tu su ljudi mlađih generacija. Ima novih bendova, mnogo ih je, ali nisu kvalitetni. Nema stvarno dobrog benda.

Šta je problem?

Neko je došao i uništio im mozak. Problem je  što je došao neko i rekao morate svi da mislite na isti način, iste stvari. To je problem.

Šta je najvažnija stvar o kojoj bendovi danas treba da govore?

Treba nam sistem, sistem po kom bismo se bolje organizovali. Mnogo bendova i danas radi po sistemu “uradi sam”. To je dobro, ali uz takav sistem nikada neće biti promena. Ako želimo da ljudima otvorimo oči, da im menjamo mišljenje, utičemo na njih, onda moramo biti otvoreni, izložiti se i drugim uticajima. Ne smemo da dozvolimo da se sve to samo vrti u krug među nama pankerima, jer će tu i ostati.

Da li ljudi imaju slobodu u današnjem svetu?

Voleo bih da mislim potvrdno, ali ne, niko od nas nije slobodan. Mislim da pank ne može tu puno da uradi. Ali ako može biti korišćen kao način da se sloboda stekne, da se napravi neka promena. On može da okupi ljude, da ih pokrene i da se na taj način uradi nešto.

Kada biste opisali svoju muziku u jednoj reči, koja bi to bila?

Realnost. Može to biti i ljutnja, frustracija, ogledalo stvarnosti. Može se tu naći mnogo reči.  Ali realnost je ta koja nas najbolje opisuje. Tu nalazimo inspiraciju. Ona je bila inspiracija za moje tekstove. Uključite televizuju, sklupčate vesti, pogledate oko sebe. Svet oko nas je moja inspiracija. Pank je žanr muzike. Sa druge strane, to je pokret koji može biti put ka nečemu višem. Svi želimo da živimo u slobodnom svetu. To je put. Ali punk nije ceo moj svet. Ja slušam i mnoge druge žanrove. Kada sam bio mlađi, otkrio sve to, slušao sam samo pank rok. Posle nekog, bilo bi užasno dosadno kada bismo svi slušali isto, kada bi sve bilo isto. Ja ne podnosim ideju da u svetu svi budu isti. Treba nam raznovrsnost, ne smemo svi biti samo obični klonovi.

Foto: Exit

Comments