I pored činjenice da svi žitelji Kosova imaju pravo na dvojno državljanstvo i na dvojna dokumenta, Vlada Kosova ne uspeva da građanima obezbedi pristup najosnovnijim uslugama.
Naime, iako je pristup identifikacionim dokumentima jedan od tehničkih uslova koje Kosovo treba da ispuni ka procesu vizne liberalizacije, pripadnici srpske zajednice suočavaju se sa kršenjem najosnovnijih građanskih prava, jer im kosovska vlada otežava vađenje identifikacionih dokumenata, a time i pristup svim ostalim dokumentima.
Prilikom predstavljanja istraživanja ‘Pristup dokumentima na Kosovu: glavna prepreka u integraciji nevećinskih zajednica’, na konferenciji u Kosovskoj Mitrovici istaknuto je da Vlada Kosova odabire da ne priznaje samo jednu vrstu dokumenata -ona dokumenta koje Srbija izdaje za svoje državljane koji žive na teritoriji Kosova.
Žitelji opština sa severa Kosova suočavaju se sa kršenjem najosnovnijih građanskih prava i na ovaj način, ističe se u izveštaju, Vlada Kosova šalje kosovskim Srbima poruku da su nepoželjni u kosovskom društvu. Građani koji ne mogu da ostvare pravo na kosovsko državljanstvo i identifikaciona dokumenta ne mogu ni da ostvare pravo na vozačku dozvolu, pasoš, pravo glasa, da registruju biznis.
’’Nema jasnog odgovora nadležnih da li izvršne vlasti na Kosovu ovo rade s pravom ili ne, ali svakako građani moraju biti aktiviniji u zahtevanju poštovanja svojih prava, moraju da se obrate nadležnim sudovima, pišu instituciji ombudsmana. Treba se podići svest o ovom problemu sa kojim se građani Kosova suočavaju skoro 17 godina’, podvukla je Milica Andrić, rukovoditeljka sekcije za praktične politike u NVO Aktiv.
Prepreke sa kojima se žitelji Kosova iz nevećinskih zajednica susreću jesu ti da Kosovo ne priznaje izvode iz matičnih knjiga venčanih izdate od strane srpskih institucija na Kosovu nakon 1998. godine. Identifikaciona i putna dokumenta koja izdaju srpske institucije za svoje građane na Kosovu i koja se vode na neke od gradova na Kosovu tretiraju se kao nelegalna.
Ta dokumenta je, navodi se u izveštaju, trebalo da postepeno budu zamenjena kosovskim, međutim zbog brojnih administrativnih prepreka proces se odugovlači i građani su u situaciji da ne mogu učestvovati u saobraćaju van opština na severu Kosova koristeći vozačke dozvole koje su izdale srpske institucije.
Među ovog grupom dokumenata su i pasoši koje srpski MUP izdaje za građane Srbije sa prebivalištem na Kosovu, a koji u skladu sa kosovskim Zakonom o državljanstvu koji definiše pravo na dvostruko državljanstvo građana, ne bi smeli biti dovedeni u pitanje.
Međutim, maja 2017. osobe koje su imale pasoše koordinacione uprave vraćene su sa granice sa Makedonijom od strane kosovske granične policije.
Ovakav potez kosovskih vlasti, dodaje se u izveštaju, predstavlja kršenje sporazuma sa Srbijom o međusobnom priznavanju ličnih dokumenata i kršenje Zakona o državljanstvu i ozbiljno ugrožava slobodu građana koji još uvek ne poseduju kosovska dokumenta.
Dževdet Hadžiu, iz odeljenja za civilnu registraciju administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu naglasio je da problema ima mnogo. Najviše problema, prema njegovim rečima, nastaje jer osobe koje su već nekoliko godina u braku koji je sklopljen u srpskim institucijama, ne mogu da ostvare elementarna prava, ne mogu da dobiju kosovsku ličnu kartu.
’Ima oko 200 hiljada građana Kosova koji su odrasle osobe i koji treba da apliciraju za dobijanje kosovskog državljanstva. Procedura je veoma komplikovana i treba najmanje oko 12-13 dokumenata koje u tom procesu građani moraju nabaviti’, dodao je Hadžiu.
Problem dobijanja kosovskih dokumenata je veoma kompleksan istakao je Milan Radojević, zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova.
On je rekao da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dobro upoznato sa problemima građana sa severa Kosova i naglasio da je administrativno uputstvo koje bi rešilo problem priznavanja brakova, dobijanja državljanstva i izdavanja vozačkih dozvola odavno izrađeno i da čeka na usvajanje.
‘To administrativno uputstvo uprošćuje proces dobijanja kosovskog državljanstva, ali postoji problem stupanja na snagu tog akta, jer je Vlada Kosova je trenutno u tehničkom mandatu i sve je već pitanje političke volje ministra unutrašnjih poslova. Administrativno uputstvo bi rešilo mnoge probleme, a sva dokumenta izdata od strane paralelnih organa nakon 1. januara 1998 .godine bi bila priznata u cilju dobijanja kosovskog državljanstva’, istakao je Radojević. 
Radojević je precizirao da postoji veliki problem što se tiče lica koja su rođena nakon 1999. , jer po trenutnom kosovskom zakonu oni ne ispunjavaju nikakve uslove za dobijanje kosovskog državljanstva.
Što se tiče nepriznavanja dokumenata koje Srbija izdaje za svoje državljane koji žive na teritoriji Kosova, Radojević kaže da do današnjeg dana nije dobio odgovor na pitanje – kojom su tom odlukom Vlade ili aktom Ministarstva unutrašnjih poslova sva ta paralelna dokumenta proglašena nevažećim?
Veroljub Petronić, ispred NVO Humani centar Mitrovica istakao je da je tumačenje priznavanja dokumenata na Kosovu veoma selektivno, a kosovski službenici na graničnim prelazima ne umeju da vam prilikom zabrane prelaska objasne na koji se akt pozivaju.
‘’Na taj način, pripadnicima civilne zaštite, pravosuđa, pripadnicima policije sa severa Kosova ograničeno je kretanje, samim tim se dovodi u pitanje funkcionisanje njihovih službi. Priština s jedne strane traži integraciju Srba, a sve čini da do te integracije ne dođe ili da dođe u mnogo manjem obimu.Nastali haos stvara osećaj nepoverenja kod Srba, osećaj nesigurnosti, odbačenosti, nezadovoljstva i diskriminacije’, zaključuje Petronić.
Miodrag Milićević, direktor NVO Aktiv naglasio je da postoji ogromno nerazumevanje međunarodne zajednice u vezi sa problemom priznavanja dokumenata.
‘Nakon ove konferencije ćemo organizovati prezentaciju za međunarodne predstavnike, predstavnike EU na Kosovu, ambasade članice Kvinte, uključujući i nadležna ministarstva, da sagledaju ovu činjenicu kroz prezentaciju kako bi razumeli problem i insistirali da se ovaj problem u što skorije vreme reši. Naš je cilj da problem pristupa dokumentima bude rešen do septembra i da se rešavanje problema ne prolongira’, naglasio je Milićević.
Predstavljanja istraživanja “Pristup dokumentima na Kosovu: glavna prepreka u integraciji nevećinskih zajednica”, organizovala je NVO Aktiv, kao deo aktivnosti pod nazivom ‘’Empirica’’, u okviru projekta koji sprovodi Centar građanske energije uz podršku KFOS-a.
Izvor: Radio Kontakt plus
