Izložba slika Miljane Bulatović „Ja sam sa sela“: Umetnost u službi zaštite žene

Izložba slika „Ja sam sa sela“ akademskog slikara Miljane Bulatović otvorena je danas u EU Info centru u Kosovskoj Mitrovici. Izložba je postavljena u okviru „Femart festivala“ koji je regionalnog karaktera, a koji organizuje  NVO Artpolis iz Prištine.

„Ovo je peta godina zaredom kako organizujemo ovaj festival a prvi put to činimo na severu“, kaže Stefana Stamenković koordinator u ovoj nevladinoj organizaciji.

Ona naglašava da je reč o najvećem „feminističkom, umetničkom festivalu na Balkanu“, koji poziva umetnost da zastupa ideje o rodnoj ravnospravnosti.

„Ove godine po prvi put imamo i par aktivnosti na severu. Svake godine okupljamo mnoge umetnike i umetnice koje se bave feminizmom i promocijom rodne jednakosti. Cilja nam je da pokažemo ljudima dasvi moramo da radimo na tome da izjednače naše uloge u društvu“, kaže Stamenković.

Izložba Miljane Bulatović „Ja sam sa sela“  već samim nazivom aludira na najugroženiju kategoriju  žena. Autorka izložbe postavlja jednostavno pitanje – ko to sebi daje za pravo da udari kamen medjaš između  urbanog i ruralnog.  Ona se jako provokativno, svojim likovnim radovima propraćenim podbadajućim, ironičnim porukama,   obraća pre svega ženama u urbanim sredinama  ali i celom društvu,  upirući jednim prstom u one koje su najtiše a najviše imaju prava da  dignu glas protiv ugnjetavanja, dok drugi prst zabada direktno u grlo onima koji sve to vide i ne preduzimaju ništa.

„Po kojim to kriterijumima se određuje da li nešto ima karakter urbanog ili ruralnog? Druga stvar, priča o ženskim pravima se konstantno vodi upravo u urbanim sredinama, tamo gde žene uopšte nisu ugrožene. Žena na selu se stalno zapostavlja i ostavlja u drugom planu. Moja je ideja da skrenem pažnju  pre svega tom nevladinom sektoru da žena u gradu ima parfem, ima garderobu, ima visoku štiklu, kožnu tašnu….  Da im skrenem pažnju da nije ona ta koja je ugrožena, već da ugrožena žena živi malo dalje od nas i da se njoj posvete“, kaže Bulatović.

Međutim, ona tu ne staje. Ona diže glas protiv „žena – paketića“, skockanih po  iskrivljenim merilima modne industrije  sa svim njenim nastranostima i deformitetima koje veliki deo društva poistovećuje sa fenomenom urbanog.

„Zna se tačno kako treba i fizički i psihički da izgleda „urbana, savremena  žena“  i taj nametnuti trend je predmet moje kritike – šta su žene napravile, ustvari“, kaže umetnica.

Bulatović se svojim crtežima izruguje celom savremenom  svetu koji pod markom „urbano“ prodaje  sve ono što je savremena žena kadra da plati – pedantno isklesane psihološke profile koji se uklapaju u društveno prihvatljivo,još pedantnije i preciznije određene srazmere  oblina na njenom , nikada dovoljno lepom telu,  izgaranja na radnom mestu, besprekornu kontrolu osećanja uz neizbežni , profesionalni „happy smile“ od četvorke do četvorke.  Na njenim crtežima ima mesta i za karikiranje  izvanrednog rediteljskog dara „urbane žene“,  koji u kombinaciji sa   obaveznom  scenskom  šminkom,  spinuje njenih par hiljada pratilaca na društvenim mrežama –vidite,  ja sam srećna i uspešna žena. Jer „urbana žena“ koristi društvene mreže.

Miljana Bulatović  na neverovatno  sofisticiran način,  znalački  podmetnutim detaljima, samo pažljivim posmatračima ukazuje  na još mnogo društvenih problema koji stoje u direktnoj proporciji sa problemom seljanke na ovom području.  Ko je umeo da gleda, video je.  Ko nije, moraće da sačeka sledeće postavljanje izložbe.

 

 

Comments