U organizaciji Radio Mitrovice Sever, u periodu od 11. do 13. novembra, u Kosovskoj Mitrovici je održana “Škola istraživačkog novinarstva”. U tri dana škole, predavanja su držali Aleksandra Milošević, Maja Radojević i Željko Tvrdišić – tri jaka novinarska imena sa ovog područja. Interesovanje polaznika je bilo izuzetno – sedamnaestoro mladih ljudi pohađalo je školu od prvog do poslednjeg dana.
Kako nastaju vesti, čemu dati prioritet u izvaštavanju a šta ignorisati, u čemu se razlikuje današnji način izveštavanja od nekadašnjeg, koje su osnovne novinarske forme, kako se stiče i zadržava poverenje auditorijuma, na čemu počiva istraživačko novinarstvo – piatanja su na koje su novinari sa iskustvom pokušali da odgovore mladim polaznicima.
Prvog dana škole sa osnovama novinarstva polaznike je upoznala Aleksandra Milošević, novinarka Radio Mitrovice Sever. Pisanje vesti, testovi opšte informisanosti, poznavanje pravopisa, bile su neke od praktičnih aktivnosti prvog dana škole.
Milošević se potrudila da polaznicima približi vest, izveštaj, intervju I komentar, a osvrnula se I na ostale novinarske forme.
Takođe, ona je istakla da je za novinara jednako bitan dar kao I rad.
“Novinar mora biti informisan, mora posedovati opšta znanja, kao I pismenost. Isto tako, on mora imati iskrenu želju da se bavi ovim poslom”, rekla je Milošević.
„Pre vesti dolazi informacija, i ona je preteča vesti“, rekla je Miloševicć i dodala da informacija treba biti aktuelna, kako bi zainteresovala auditorijum. Govoreći o vesti kao o osnovi novinarstva, ona je istakla da vest mora biti kratka, jasna i koncizna.
„Vest se sastoji od davanja odgovorana pet pitanja: ko, šta, gde, kada, kako. Ipak, savremena praksa traži odgovore na još dva pitanja, a to su : zašto i šta dalje“, istakla je Milošević.
„Iako se bez teorije ne može, praktična znanja su mnogo važnija za obavljanje posla“, podvukla je Milošević.
Maja Radojević diplomirani politikolog (TV Most) na samom početku predavanja, istakla je da su praksa i teorija sve različite stvari.
Ona je istakla da je najjednostavnija, ali možda i najteža stvar u novinartsvu – napisati vest. U cilju približavanja ove forme početnicima, velikim brojem praktičnih vežbi, Radojević je početnike uvela u strukturu vesti, uputila na moguće načine njenog nastajanja. Vest mora biti kratka, podvukla je Radojević i dodala da višak informacija guši vest.
Nakon vesti, početnici su se susreli sa izveštajem i uspešno savladali i ovu prepreku drugog dana predavanja.
U savremenom društvu, komunikacija se odvija na različitim stupnjevima. „Pisanje blogova i komentara na društvenim mrežama nije novinarstvo“, smatra Radojević. Ipak, ovakvi vidovi ispoljavanja mišljenja mogu prerasti u nešto što se zove građansko novinarstvo, zaključila je Radojević.
Željko Tvrdišić urednik Kontakt Plus radija i dopisnik Tanjuga, početnicima je govorio o istraživačkom, ali se prevashodno osvrnuo na agencijsko novinarstvo.
“Agencijski novinari su ti koji moraju biti prvi. Ipak, od brzine, jedino je važnija tačnost. Mogu vam reći da se većina radio I TV stanica danas oslanja na Tanjug. Ono u čemu se razlikuje agencijsko i drugi vidovi novinarstva je lični komentar. Dok je komentarisanje na radiju ili televiziji čak poželjno, u agencijskom novinarstvu to nije dozvoljeno”, istakao je Tvrdišić.
“Uloga agencija je da snabdevaju druge medije vestima i izveštajima, i one u skladu sa tim razvijaju I svoju ponudu. Karakteristično za današnje agencije je da, pored klasičnih vesti, imaju i audio i video zapise”, rekao je Tvrdišić.
Milica Stašić, jedna od polaznika, zadovoljna je održanim predavanjima.
Predavači su kompetentni I dosta novog smo saznali. Volela bih da u budućnosti bude organizovana radionica samo za radijsko, TV ili agencisjko novinarstvo”, rekla je Stašić.
Nakon poslednjeg dana predavanja, svi polaznici su dobili sertifikate o uspešno završenoj školi. Škola istraživačkog novinarstva održana je u okviru projekta „Jačanje demokratskih praksi kroz nezavisne medije severnog Kosova“ koji podžava ambasada SAD-a u Prištini.
