Proleće je jedan od najvažnijih perioda u agrarnoj proizvodnji, jer označava početak nove sezone a poljoprivrednicima pruža priliku da započnu sa novim ciklusom uzgoja.
Dolaskom proleća uslovi za poljoprivrednike se značajno menjaju a prilagođavanje ovim uslovima je ključno za dobre prinose. Proleće je idealno za setvu povrća, voća, pšenice i ostalih kultura.
Uslovi za setvu, priprema zemljišta i zaštita useva od bolesti, bakterija i štetočina, zahtevaju planiranje, rad i praćenje vremenskih uslova.
Aleksandar Zdravković master inženjer poljoprivrede ističe koliko je važno zaštiti useve i blagovremeno primeniti preparate na bazi bakra, kako ne bi došlo do razvoja bolesti i povećanog broja štetnih insekata.
Prema informacijama kojima raspolaže Zdravković, na našem terenu su od koštičavog voća prisutni jedino zasadi kajsija i najranije sorte breskvi. S obzirom na to da je ove nedelje temperatura dva puta išla ispod nule, Zdravković kaže da ovogodišnja sezona kajsija i breskvi možda ne bude uspešna.
„Zasadi koštičavog voća se nalaze u različitim fazama rasada. Na našem terenu, od koštičavog voća trenutno cvetaju kajsije i breskve, čiji je rod ove godine izuzetno ugrožen. Imali smo dve noći mraz, što je sasvim dovoljno da kajsijini cvetovi smrznu i da kajsija odbaci svoje plodove“ rekao je on.
Šljiva, višnja i trešnja
Zasadi šljive, višnje i trešnje se nalaze u krajnjoj fazi bubrenja lisnih pupoljaka, u kojoj se takođe preporučuje zaštita bakrom, dodaje Zdravković.
„Šljivu i višnju narednih dana očekuje faza cvetanja. Faza cvetanja šljive i višnje je jako osteljiva, i jako je bitno da ih u toj fazi zaštitimo od monilijoze koštičavog voća, pa se preporučuje da se u rasadima šljiva u fazi cvetanja primeni preparat Ciprodex, Neon ili Horus. Ovi preparati su fungicidi, koji služe za smanjivanje infektivnog potencijala monilijoze koštičavog voća koji je jedan od najdestruktivnijih patogena u proizvodnji trešnje i višnje“ rekao je.
Što se tiče jabučastog voća, ono se nalazi u fazi početka bubrenja pupoljaka i jako je bitno da u ovim fazama bude zaštićeno nekim od preparata takođe na bazi bakra, dodaje Zdravković.
„Imamo porast dnevnih temperatura vazduha, što dovodi do određenih bolesti i štetočina. U zasadima jabuka se preporučuju hemijske mere zaštite, takođe sa preparatima na bazi bakra u cilju suzbijanja čađave pegavosti lišća i krastavistih plodova jabuke, koji ujedno predstavlja i jedan od najzastupljenijih patogena u zasadima jabuka“ navodi Zdravković.
Zdravković kaže da je od velike važnosti i preko potrebno da poljoprivredni proizvođači obiđu svoje zasade, utvrde u kojoj se fazi nalazi rasad jabučastog voća i nakon toga primene odgovaraćuje preparate na bazi bakra ili sumpora.
„Ukoliko su rasadi prešli fazu „mišije uši“ onda se ne preporučuje zaštita bakrenim preparatima, jer može doći do fitotoksičnosti. Ukoliko se u voćnjaku nalazi i drugi osetljivi sortiment jabuka, preporučuju se drugi preparati, koji su na bazi sumpora“ ističe Zdravković.
Kruška
Kruške se na našem terenu, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, na visokim nadmorskim visinama nalaze u fazi bubrenja pupoljka, dok se na niskim nalaze u fazi kraja bubrenja lisnih pupoljaka do faze zelenih listića, kaže Zdravković i dodaje da je u ovim fazama najbitnije zaštiti zasade.
„Veoma je bitno da u ovim fazama krušku zaštitimo od čađave krastavosti kruške, koja je najzastupljeniji patogen u zasadima krušaka. Ovakve mere zaštite sprovodimo pre početka padavina, primenom preparata na bazi bakra. Ukoliko vizuelnim pregledom u zasadima krušaka utvrdimo da ima prisustva larvinih stupnjeva kruškine buve, može se upotrebiti neki od insekticida abamefina. U fazi cvetanja kruške, koja će uz visoke temperature krenuti za najviše 10 dana, nastavljamo sa merama zaštite protiv čađave krastavosti kruške“ napominje Zdravković.
Dunja
Govoreći o zasadima dunje, Zdravković navodi da se one nalaze u fazi kraja bubrenja lisnih pupoljaka. Kako bi sprečili propadanje stabla i zaštitili biljku, potrebno je poznavati simptome bolesti i prepoznati trenutak primene zaštitnih preparata.
„Prolećni tretman bakrom pruža zaštitu i dezinfekciju rana i povreda nastalih od rezidbe, na koju je dunja jako osetljiva. Kako bi smanjili infektivni potencijal bakteriozne plemenjače jabučastog voća, preporučuje se da se u ovim fazama, sada kada je temperatura vazduha preko 8 stepeni, uz veću količinu vode izvrši zaštitni tretman preparatima na bazi bakra“ navodi Zdravković.
Malina i Kupina
Malina i kupina se u martu nalaze u fazi mirovanja, do faze kada glavni pupoljak počinje da raste, kaže Zdravković i savetuje da se u ovim fazama radi vezivanje izdanaka, pa je potrebno otkloniti sve izadnke koji su zaraženi simptomom neke bolesti kao i izdanke sa galama od malinine muve galice.
„Rezidbom je potrebno da sve izdanke isečemo do dna, iznesemo iz zasada i zapalimo. Na visokim nadmorskim visinama ta faza će uslediti narednih dana, dok niske nadmorske visine uz dolinu reke Ibar se maline trenutno nalaze u ovoj fazi, pa se takođe preporučuju zaštite na bazi bakra“ ističe Zdravković.
Zasadi leske
Na našem terenu se zasadi leske nalaze u različitim fazama razvoja. Nestabilno vreme sa padavinama može stvoriti povoljne uslove za nastanak infekcije, pa se svakako preporučuje primena preparata na bazi bakra, navodi Zdravković.
Povrće u martu
U zavisnosti od vremenskih prilika u proleće u bašti se najčešće seje i sadi povrće koje je otporno na mraz koji zna da bude dosta čest u ovo doba godine.
U martu se može krenuti i sa sečom crnog luka, spanaća, celera, šargarepe, graška, peršuna, prateći uslove koji su u proizvodnji i prateći dnevnu temperaturu vazduha. Najveći broj poljoprivrednih proizvođača, koji imaju uslova da greju svoje plastenike, kreću sa proizvodnjom rasada paprike, paradajza, kupusa, kaže Zdravković.
„To su proizvođači koji imaju uslova da greju svoje plastenike. Kako bi imali dobar rasad, jako je bitno da obratimo pažnju na prisustvo bolesti i da sprovedemo neke preventivne mere u proizvodnji rasada, koji će bitno uticati na razvoj drugih bolesti a najdestruktivniji patogen kod bolesti rasada je pojava poleganja rasada“ navodi Zdravković.
Preventivne mere
Pre proizvodnje rasada, potrebno je izvršiti dezinfekciju kontejnera za setvu, saksija za pikiranje, dezinfekciju zemljišta i substrata, dezinfekciju alata i pribora za rad, radi uspešnog suzbijanja prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. Od velikog značaja je i sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka.
„Potrebno je i utvrditi odgovarajuće uslove za proizvodnju, pružanje odgovarajuće temperature, vlažnosti, osvetljenje i redovno provetravanje. Potreban je i redovan pregled na prisustvo simptoma bolesti. Ukoliko takve simptome bolesti primenimo na rasadu, potrebno je da takve biljke odmah odstranimo ili primenimo hemijske mere zaštite“ ističe Zdravković.
Master inženjer poljoprivrede Aleksandar Zdravković ocenjuje da godina za poljoprivredne proizvođače za sada ide dobro, ali da je potrebno sprovesti sve ove aktivnosti i prevencije, kako bi ona bila još uspešnija a rod bio još veći.
