Više od dva meseca nakon što je Kosovska policija zatvorila Centar za socijalni rad u Leposaviću, situacija za korisnike socijalne pomoći sve je teža. Pre sedam dana zatvorene su i kancelarije PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje, a rok za iseljenje dat je i preduzeću „Kopaonik PUTT“, koje pruža ishranu za više od 20 raseljenih osoba, kao i Republičkom zavodu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja – Beograd, filijala za Kosovsko-mitrovački okrug.
Oko 1.500 korisnika socijalne pomoći sada ima problema s pribavljanjem neophodne dokumentacije, a mnogi su prinuđeni da putuju više od 50 kilometara kako bi ostvarili svoja prava.
Među njima su i samohrane majke, Svetlana Tomić, čiji sin boluje od dijabetesa, i Ana Vulićević, majka troje dece, čiji suprug ne radi, a ona nema mogućnost zaposlenja, jer čuva i bolesnu majku.
Tomić kroz suze priča da je sve teže od kada su sve institucije zatvorene.
„Imam sina od sedam godina. Samohrana sam majka koja ima bolesnog sina, on ima dijabetes i na insulinu je. Nije bilo teško do sada, ali od kada mi se sin razboleo baš je teško. Prvo treba da odem u Rašku da bih njemu podigla terapiju, insulin. Za život je uopšte teško. Od kada su sve institucije zatvorene, baš je teško da se obnovi socijalna pomoć i dečji dodatak. Živim od socijalne pomoći, plaćam kiriju i posebno za sina daje dodatno posebnu hranu“, kazala je Tomić za Kosovo onlajn.
Za svoje dete, jasno kaže, mora da se bori kako zna i ume. „U Kliničkom centru u Kragujevcu, kada smo radili analizu krvi na antitela, pokazalo je da je pozitivan. Kazali su nam da je od korone, ali moramo napred, moramo da se borimo“, dodaje Tomić.
Ona kaže da više ni ne zna na koju stranu da ode kako bi prikupila dokumenta za ostvarivanje svojih prava. „Primam socijalnu pomoć u visini od 23.000 dinara, a u to se računa i dečiji dodatak. Baš je teško. Do sada sam mogla sve da radim, ali od kako mi se sin razboleo moram njemu da se posvetim. Papirologiju da prikupim više ni ne znam gde šta treba, jer ovde smo do sada prikupljali dokumenta, a sada prvo moramo da se raspitamo pa tek onda“, kaže Tomić.
Majka troje dece Ana Vulićević kaže da živi od socijalne pomoći, jer zbog najmlađeg deteta ne može još uvek da radi, a uz sve to čuva i bolesnu majku.
„Zbog loših uslova u selu, prinuđena sam da plaćam privatno stan. Imam troje dece. Niko od nas ne radi, isključivo živimo od dečijeg dodatka i socijalne pomoći. Imam malo dete od godinu dana i nisam u mogućnosti da radim. Uz sve to imam i bolesnu majku kojoj moram da pomognem“, kaže Vulićević.
Sve je poskupelo, pa i autobuska karta. Teško je izdvojiti ceo dan kako bi se prikupila dokumentacija za socijalnu pomoć. „To je baš teško pitanje, prvo dok prikupimo dokumenta, ne znamo više ni gde. Odemo u Rudnicu autobus je povećao cenu prevoza 500 dinara je karta samo u jednom pravcu, a ja kada idem dole moram i decu sa sobom da vodim. Meni je 3.000 da odem do Rudnice, da bih završila papire kako bih podigla socijalnu pomoć. Sada kada su sve zatvorili, više ni ne znam gde da prikupim papire“, priča zabrinuto.
Sada je, dodaje, još teže, kada je zatvorena i Nacionalna služba za zapošljavanje, jer se tu uzimala sva dokumentacija, kao i potvrde o nezaposlenosti.
„U aprilu moram da obnovim dokumenta za socijalnu pomoć, ovde su zatvorili Zavod za zapošljavanje, a meni treba potvrda sa biroa. Treba mi i za dete potvrda iz škole da bih obnovila dokumenta. Ja sada ne znam ni gde da se obratim, ni kome da uzmem samo jednu potvrdu, ako ne donesem jedan dokumenta meni će socijalna pomoć da se ukine, jedino primanje koje ja imam i od čega deca žive. To mi je jedini izvor prihoda i dečiji dodatak. Od socijalnog plaćam kiriju od 100 evra, ako bez toga ostanem neću imati ni deci za da kupim mleka i sve što je potrebno. Svo troje su mali, jedno mi ima osam, drugo šest godina, a treće tek godinu dana. Pogotovo za ovo najmlađe, ni za pelene, a kud i kamo za nešto drugo“, dodaje Vulićević.
Od male socijalne pomoći, kaže, mora da izdvoji za prevoz i uz sve to, uglavnom sa sobom vodi i decu, jer nema kome da ih ostavi na čuvanje.
Direktorka Centra za socijalni rad Nataša Nastić ističe da se čine napori da se pomogne korisnicima, ali otežani uslovi rada i nemogućnost izlaska na teren dodatno komplikuju situaciju, naročito za nepokretne i stare. Iako socijalna davanja nisu obustavljena, administrativni teret i troškovi prevoza postaju nepodnošljivi za najugroženije.
„Više od dva meseca kako Centar za Socijalni rad nije u funkciji u Leposaviću. Mi smo se organizovali u Rudnici, zahvaljujući Privremnom organu Opštine Leposavić, da primamo dokumentaciju i pokušamo da pomognemo korisnicima socijalne pomoći“, kazala je Nastić.
Zahvalila je i Kancelariji za Kosovo i Metohiju, koja je, kaže, za svaki problem uvek tu za njih, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jer su i oni dozvolili da ljudi nastave da primaju socijalnu pomoć uprkos problemima.
„Naši radnici primaju plate, bez obzira što nismo u mogućnosti da radimo punim kapacitetom. Svi naši korisnici primaju socijalnu pomoć, ona nije kasnila, i pored problema. Narod se muči preko prelaza, čekajući svakog dana u jednom i u drugim smeru da dođe da ostvari svoja prava. Sada su zatvorili i Nacionalnu službu za zapošljavanje i sada imamo problem što korisnici moraju da odu za Mitrovicu da izvade potvrdu iz PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje, a zatim da dođu do Rudnice da predaju zahteve dole, da ostvare čak i najnižu jednikratnu pomoć, a zatim da dođu ponovo da podignu dokumente…“, rekla je Nastić.
Najteže je, dodaje, jer više ne mogu da izađu na teren kako bi imali uvid kome je potrebna pomoć, budući da imaju stara, bolesna i nepokretna lica. „Naših korisnika je trenutno za različite vidove socijalnih davanja oko 1.500 korisnika. Međutim mi imamo jedan mnogo veći problem, što mi više nismo u mogućnosti da izađemo na teren i da uzmemo izjave kada su neke situacije gde mora da se izađe na teren, gde su nepokretna lica mi to više nismo u mogućnosti da uradimo“, dodaje Nastić.
Ona je izrazila nadu da će se u skorije vreme pronaći rešenje, kako korisnici socijalne pomoći ne bi morali da pored malih primanja imaju dodatne troškove.
„Ja se nadam da će se naći neko rešenje, da će nadležni uspeti da nađu rešenje da se olakša rad i nama i našim korisnicima u ostvarivanje njihovih prava. Socijalnih davanja nisu dovoljno visoka koliko je potrebno ovim ljudima ovde u ovakvim uslovima, zahvaljujući Kancelariji za Kosovo i Metohiju, opštini Leposavić trudimo se da dajemo ljudima jednikratne pomoći kojima možemo da pomognemo, kada su u pitanju lečenja, kupovina nekih osnovnih životnih namirnica, lekovi slično“, istakla je Nastić.
Ekipa Kosovo onlajna pokušala je da dođe do gradonačelnika opštine Leposavić Ljuljzima Hetemija kako bi dobila odgovore, ali do objavljivanja teksta nije uspela da dobije odogovor.
Izvor: Kosovo onlajn
