Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu, na Samitu o proširenju EU, da je Srbija u velikoj meri i dalje opredeljena za evropski put i da će vrlo ozbiljno i odgovorno shvatiti sve primedbe koje dođu od partnera Evropske unije i razmotriti i promeniti svoje stavove po različitim pitanjima.
Popravićemo svoje ponašanje u budućnosti i nadamo se da će Evropska unija to primetiti, dodao je on. Vučić je naveo i da Srbija, iako nije članica EU mora da se usklađuje sa mnogim njenim odlukama EU, ali da u tim procesima često nema pravo glasa.
On je kazao i da je “lako kritikovati male zemlje poput Srbije“, dok se kako je dodao slični postupci velikih država često prećutkuju.
Predsednik je na pitanje da li je EU prestroga prema njegovoj zemlji rekao da “bi voleo to da kaže, ali da je obećao sebi da neće”. On je dodao da Srbija mora da se popravi kada je reč o vladavini prava i da kao predsednik želi da učestvuje u tom procesu i da pomogne vladi.
“Kada govorim o protestima, ja cenim te proteste, kad god su mirni. A u političkom smislu meni se to dopada. Ja moram da budem pošten i iskren. Jer političke brojke na toj strani padaju, naša popularnost raste, ja ih molim da nastave sa protestima i zahvaljuju mi se”, rekao je Vučić na sesiji na samitu “Evropski razgovori”.
On je tako odgovorio na pitanje da prokometariše situaciju u Srbiji i činjenicu da se protesti održavaju već godinu dana i da li je zabrinuti da bi stvari mogle da se otrgnu kontroli i da li misli će protesti eskalirati, kao i da li misli da se Srbija menja brže nego što je očekivao.
“Ja sam oduševljen promenama koje smo omogućili. Ako biste došli u Beograd, ne biste prepoznali grad, ne samo na osnovu sopstvenog iskustva, već ni na osnovu fotografija koje ste mogli da vidite. Svaki put kada moj prijatelj Mario David dođe u Beograd, on mora da prizna da nikada nije video tako velike promene i poboljšanja u nekoj drugoj zemlji, ne samo u našem regionu”, rekao je Vučić.
On je istakao da će prema projekcijama MMF-a stopa rasta Srbije biti najveća u gotovo čitavoj Evropi u naredne četiri godine.
“Kada govorimo o protestima, ja se suočavam sa protestima otkako sam postao premijer 2014. Pre toga sam bio potpredsednik vlade dve godine. U međuvremenu prošlo je možda samo šest meseci bez nekih protesta. Imajući sve to u vidu, mi smo svejedno napredovali, stopa rasta je bila solidna. Moram da vam nešto kažem kada sam postao premijer, javni dug, samo da vidite koliko smo bili disciplinovani, iznosio je u Srbiji 79 odsto BDP-a, dok je danas 43 odsto, duplo manje nego što je to evropski prosek”, rekao je Vučić.
Kazao je da smo zemlja u regionu koja je dobila investicioni rejting od agencije Standard end purs kao i da očekuje da ćemo dobiti i od drugih agencija u narednih šest meseci.
“Kada je reč o izveštaju Evropske komisije, svašta piše o ekonomiji, što se tiče fiskalne i finansijske stabilnosti, odlične ocene smo dobili. To je izuzetno bitno za građane”, rekao je Vučić.
Na pitanje da prokomentariše to što je Marta Kos rekla da u Srbiji predsednik ima prevelika ovlašćenja, kao i da sve u vezi sa proširenjem radi predsednik i da to ne valja, Vučić je rekao da se u potpunosti slaže sa njom. Na pitanje šta planira nakon što mu istekne predsednički mandat, Vučić je rekao da nema planove već da mašta o tome da “završimo veliki Ekspo 2027”.
“Ekspo za nas nije samo izložba, okupićemo najveći broj zemalja do sada. Rekordna brojka je bila 117 u Astani u Kazahstanu, a do dana današnjeg potvrdilo nam je 127 zemalja svoje učešće na našem Ekspu, ali moramo da završimo razne infrastrukturne radove”, rekao je Vučić i dodao da Srbija mora da se pripremi.
Naveo je da to ima veze sa njegovim “nasleđem”, ali da to nije sve, jer Srbija prvi put u svojoj istoriji u proteklih 12 godina ima stabilnu valutu.
“Sagradili smo veći broj bolnica, naučno-tehnoloških parkova, više kilometara puteva i auto-puteva i brzih pruga nego 65 godina pre toga. To je moje nasleđe i ja sam na to ponosan. Nisam još odlučio šta ću raditi, u svakom slučaju trudiću se da podržim svoje kolege. Kada je reč o očuvanju tog nasleđa i da im pomognem u političkim bitkama, druge planove nemam”, naveo je Vučić.
Govoreći o paketu sankcija koje je EU uvela Rusiji, Vučić je dodao i da iskustvo Srbije pokazuje da takve mere najviše pogađaju obične ljude i da sumnja u njihovu delotvornost.
“Ja sam otišao u Moskvu posle tri godine rata, ne pre toga i želeo sam da razgovaram o bilateralnim pitanjima. Nisam se mešao u velika ratna pitanja, jer znam gde je mesto moje zemlje i mislim da je to pošten odgovor”, kazao je on.
Naglasio je i da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i principe međunarodnog prava, ali da ne može da utiče na odluke velikih sila.
“Mi poštujemo povelju Ujedinjenih nacija, rezolucije Ujedinjenih nacija i sve vrednosti međunarodnog javnog prava. Tako stoje stvari i na taj način mi štitimo svoj teritorijalni integritet. Lako je kuditi male zemlje poput Srbije koje nisu članice kluba, jer imate dežurnog krivca, uvek imate idealnog krivca za sve”, kazao je Vučić.
Na pitanje da prokomentariše izjavu koju je dao prošle nedelje jednom nemačkom mediju da je Srbija spremna da prodaje municiju zemljama EU, Vučić je rekao da Srbija proizvodi između 155.000 i 160.000 različitih vrsta granata i da od te industrije zavisi oko 30.000 radnika. Kako je istakao, Srbija ne želi da naoružava nijednu od zaraćenih strana, ali mora da prodaje svoje proizvode kako bi sačuvala radna mesta i prihode, odnosno zaradila novac.
“Moramo da preživimo. Nećemo prodavati municiju Rusiji ni Ukrajini, ali moramo da je prodamo nekome u svetu i prodaćemo kome budemo mogli da bismo zaradili nešto novca, ali trudićemo se da ta municija ne završi u toj ratnoj zoni”, rekao je Vučić.
On je podsetio i da je Srbija privremeno obustavila izvoz nakon što je ruska kontraobaveštajna služba optužila Beograd da srpsko oružje završava u Ukrajini.
Evropska komisija o Srbiji: Reforme značajno usporene, klaster 3 tehnički spreman za otvaranje
U godišnjem izveštaju o napretku Srbije i drugih zemalja kandidata, Evropska komisija ocenila je da je u oblasti vladavine prava u Srbiji došlo do zastoja i nazadovanja. Komisija je u izveštaju zadržala svoju ocenu, donetu još 2021. godine, da Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3, prenosi RTS.
U izveštaju Evropske komisije se navodi da srpske vlasti nastavljaju da članstvo u EU proglašavaju za strateški cilj, ali da su uprkos određenom nedavnom napretku, potrebne kredibilne reforme u svim oblastima.
“Preporuke Komisije iz prethodnih godina, po kojima Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3 i dalje su validne”, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija od Srbije u izveštaju traži da učini više na postepenom usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ocenjujući da je u tom pogledu Srbija na poslednjem mestu u regionu.
“Sve zemlje regiona usklađene su u potpunosti sa EU, dok je nivo Srbije, iako bolji nego ranije, sada na 62 odsto usklađenosti”, izjavila je komesarka Marta Kos.
Izveštaj ukazuje i na problem anti-EU narativa u Srbiji, ne samo u medijima, već i kod “nosilaca političkih funkcija, uključujući i na najvišem nivou”.
“Srpske vlasti treba hitno da preuzmu odgovornost za objektivniju i proaktivnu komunikaciju o pristupnom procesu Srbije i da se suprotstave dezinformacijama i manipulacijama”, navodi izveštaj.
“Očekujemo da Srbija prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademskih sloboda, kao i da unapredi izborno zakonodavstvo. To je ono što zahtevaju i građani Srbije”, poručila je Evropska komisija u izveštaju koji je danas predstavila komesarka za proširenje Marta Kos.
Komisija ocenjuje da se polarizacija u srpskom društvu produbila u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine, što, po oceni Brisela “odražava razočaranje građana, između ostalog, korupcijom i uočenim nedostatkom odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo”.
