Srednjoročna procena Nacionalne razvojne strategije Kosova do 2030. godine, koju je izradila Kancelarija za strateško planiranje pri kabinetu premijera, ukazuje na kašnjenje reformi i slab učinak u više ključnih sektora, prenosi Koha.
U dokumentu se navodi da značajan deo aktivnosti predviđenih strategijom nije završen u roku, pri čemu se prosečan stepen realizacije kretao između 25 i 50 odsto, od najmanje 18 do najviše oko 58 procenata.
Kao razlozi se navode zakasnelo konstituisanje institucija posle izbora 2025. godine, promene u podršci razvojnih partnera, uključujući prekid programa USAID-a, kao i mere Evropske unije uvedene Kosovu 2023. godine.
Najbolji rezultati, kako se ocenjuje, ostvareni su tamo gde je postojala „jasna politička podrška, obezbeđeno finansiranje i dobra koordinacija institucija“.
Poseban problem je usklađenost strateških planova sa budžetom, koja je sa 75 odsto pala na 38,5 procenata 2024. godine.
U makroekonomskom delu procene se navodi da je stabilnost očuvana, ali uz usporavanje privredne aktivnosti i jačanje inflatornih pritisaka.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda Kosova usporio je sa 4,6 odsto 2024. na 3,6 odsto 2025. godine, dok je prosečna inflacija sa 1,6 porasla na 3,9 odsto.
Prosečna godišnja inflacija je do septembra ove godine dostigla 6,7 odsto, dodaje Koha.
Dokument ukazuje i na zaostajanje reforme javne uprave i javnih preduzeća. Broj opština koje su ispunile kriterijume za Grant učinka opština smanjen je sa 14 na pet, dok su rezultati u spoljnoj politici teško merljivi jer većini pokazatelja nedostaju početne vrednosti i ciljevi.
Problemi i zastoji evidentirani su u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, dok u pravosuđu nije zabeležen vidljiv napredak, ali jeste povećan broj nerešenih građanskih i upravnih predmeta.
Za razliku od tih oblasti, budžetska izdvajanja za odbranu i bezbednost dostigla su planirani nivo.
