Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je danas na 28. zasedanju Komiteta za prisilne nestanke Ujedinjenih nacija u Ženevi da se Srbija suočava sa najkompleksnijom situacijom u traženju nestalih lica od uspostavljanja odnosa sa nadležnim institucijama za traženje na prostoru bivše Jugoslavije.
Kako je saopšteno iz Ministarsva za ljudska i manjinska prava, Odalović je naveo da se Srbija nalazi u složenoj situaciji zbog zahteva za traženje nestalih lica koji su upućeni prema više strana u regionu, kao i zbog velikog protoka vremena od nestanaka lica, zbog čega je proces traženja sve složeniji i teži, a posebno je naglasio činjenicu da Srbija nije u mogućnosti da prati primenu Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka na delu svoje teritorije, u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, s obzirom na to da je, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, upravljanje Pokrajinom u celosti povereno Privremenoj administrativnoj misiji UN na Kosovu (UNMIK).
Ukazao je na aktuelnu situaciju, kao i na uslove života i represivne mere koje se sprovode nad nealbanskim stanovništvom, posebno pripadnicima srpske zajednice na teritoriji AP KiM, koji su obespravljeni, izloženi diskriminaciji zasnovanoj na etničkoj pripadnosti, kao i sistemskom i institucionalnom nepoštovanju građanskih i političkih prava.
„Posebno bih istakao uočeni visok stepen politizacije procesa traženja nestalih lica od strane hrvatskih vlasti, što za posledicu ima zastoj u saradnji, koji se ogleda u uslovljavanju Republike Srbije i rešavanje slučajeva nestalih lica po nacionalnom principu“, naglasio je Odalović.
Odgovarajući na pitanja članova Komiteta, Odalović je istakao da je urađen Nacrt zakona o nestalim licima i članovima njihovih porodica, kao i da se čeka javna rasprava i konsultacije i naveo da je nevladin sektor pre mesec dana poslao cirkularno pismo u kojem navodi da u ovom trenutku ne želi da učestvuje ni u kakvim raspravama i aktivnostima zbog protesta koji su, kako je rekao, sasvim drugog karaktera, uz ocenu da je „to malo čudno“.
„Budući zakon o nestalim licima ne tretira ukupan prostor gde su nestala lica, on tretira sve porodice sa svih prostora koje će biti evidentirane kroz našu evidenciju. Naravno, tu je i prostor Kosova i Metohije koji je apsolutno obuhvaćen ovim Nacrtom zakona“, istakao je Odalović.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa izručenjem državljana Republike Srbije Kosovu, Odalović je istakao da Kosovo za Republiku Srbiju nije država, kao ni za Ujedinjene nacije i naglasio da je Priština kroz dijalog u Briselu izbegavala da razgovara o pitanjima i mehanizmima saradnje, kao i da je to nešto sa čime se Beograd suočava poslednjih pet godina otkad premijer prištinskih institucija, Aljbin Kurti, odbija da se u okviru dijalog bilo šta uradi.
Članovi delegacije iz Ministarstva pravde, između ostalog, ukazali su na sprovedenu ustavnu reformu i procese koji se u oblasti pravosuđa odvijaju poslednjih godina, naročito na polju usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u kojem bi prinudni nestanci bili predviđeni kao zasebno krivično delo.
Članovi delegacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova informisali su članove Komiteta o položaju žrtava i svedoka krivičnih dela, da je izrada zakona o borbi protiv trgovine ljudima u završnoj fazi, kao i da je u radu na zakonu uključeno pet organizacija civilnog društva.
Državna delegacija je u Ženevi objasnila šta sve nadležni organi Srbije preduzimaju u pronalaženju i procesuiranju odgovornih za ratne zločine, uprkos nedostatku regionalne saradnje.
Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odgovarajući na pitanja članova Komiteta, istakli su da Republika Srbija ima dobro uređen pravni okvir koji reguliše proces učešća javnosti, uključujući organizacije civilnog društva u procesu donošenja propisa i utvrđivanju javnih politika.
Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović upoznao je članove Komiteta sa dugogodišnjom podrškom koju ta organizacija pruža u rešavanju pitanja nestalih lica, kao prvenstveno humanitarnom pitanju, ali i drugim aktivnostima koje Crveni krst preduzima u pogledu pružanja pomoći tokom migrantske krize.
Šef delegacije, Veljko Odalović, pozvao je Komitet da se aktivnije uključi u uspostavljanje bolje regionalne saradnje, kao i saradnje predstavnika međunarodne zajednice u razmeni informacija i pronalaženju nestalih lica.
U zaključnom obraćanju, predsedavajući Komiteta Oliver de Frovili, istakao je da tema prisilnih nestanaka ostaje ozbiljan problem u društvu sve dok se nestala lica ne pronađu, kao i da predstavlja kamen spoticanja između država.
U zaključku sastanka, svi učesnici su se saglasili da je neophodno intenzivirati napore kako bi se pronašli nestali i rešili problemi koji i dalje opterećuju društva u regionu.
Državnu delegaciju Republike Srbije, koju je predvodio Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, činili su državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Rejhan Kurtović, kao i predstavnici resora tog Ministarstva.
Pored njih članovi delegacije su bili i predstavnici Komisije za nestala lica, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Javnog tužilaštva za ratne zločine i Crvenog krsta Srbije.
Kako se navodi, delegacija Srbije predstavila je u Ženevi Drugi periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka.
