U noći između petka i subote u kojoj se proslavlja vaskrsenje Lazarevo, na vrata orahovačkih dvorišta kucaju Lazarice. Grupa od nekoliko devojčica ili devojaka obilazi domaćinstva koja ih rado primaju. U Velikoj Hoči Lazarice pevaju večeras, u oči Lazareve Subote.
Lazarice otpevaju nekoliko pesama, kojima blagosiljaju dom u koji su ušle a domaćini ih za uzvrat daruju.
Lazaričke pesme su običaj koji je vekovima prisutan u ovom kraju. Gotovo da je svaka žena iz ovog kraja, makar jednom u svojoj mladosti učestvovala u ovom običaju.
Lazarice su obično obučene u narodnu nošnju, ili odeći na kojoj dominira bela boja, simbolično podsećajući na izgled Lazara četvorodnevnog, obavijenog belim platnom u trenutku kada ga je Gospod vaskrsao iz groba.
One pevaju pesme u kojima blagosiljaju sve članove doma koji posete: Ima majka tri sina, ima majka bećara, ima majka ćerkicu, ori Vuko devojko… pevaju još i svešteniku(U popove dvorove), trgovcima (Dobro jutro dućane), i mnoge druge.
U grupi od nekoliko Lazarica, posebno se izdvaja Lazar. Obično najvisočiji član ili najstariji, posebno okićen vencem oko glave. U ruci drži okićen štap, kojim udara u vrata doma i najavljuje dolazak Lazarica. Njega u stopu prati Lazarica umotana u beli čaršav. Za nju po običaju niko osim ostalih Lazarica ne zna ko je, i skriva se ispod tog belog čaršava sve dok se običaj ne završi.
Nekada su čitavim prizrenskim krajem, na veče Lazareve subote ili rano u zoru, šetale mnogobrojne grupe Lazarica. Sada se taj običaj održao u Orahovcu i Velikoj Hoči, sa nekoliko grupa Lazarica u oba mesta.
