U Beogradu je danas, u organizaciji Udruženja porodica kosmetskih stradalnika i multietničkog Resursnog centra za nestala lica iz Prištine, održana konferencija za novinare
„Zajedničkim snagama u potrazi za nestalim licima“, na kojoj je ukazano da poslednjih pet godina nema zajedničkih aktivnosti ni razmene informacija između Beograda i Prištine po pitanju nestalih zbog, kako je navedeno, mešanja politike u tu temu.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je na prostoru Kosova nakon sukoba evidentirano 6.066 nestalih osoba, od čega je 4.486 slučajeva rešeno, a da je 1.590 nerešenih slučajeva.
„Bez obzira na to što smo tri četvrtine nestalih slučajeva razrešili, mi nismo zadovoljni i mislimo da moramo da nastavimo istim intenzitetom“, istakao je Odalović.
Pozvao je sve nadležne i donosioce odluka o rasvetljavanju sudbine nestalih da podrže rad multietničkog Resursnog centra za nestala lica, koji je, kako kaže, objedninio porodice i Albanaca i Srba u istoj muci.
„Apelujem da nastave da se podržavaju porodice i Albanaca i Srba jer to je onaj deo koji je nama, koji imamo mandate, apsolutno potreban. Na nama je da tražimo mehanizme da se okupimo, da zajedno možemo da razgovaramo, da obaveštavamo i informišemo porodice o onome šta smo radili“, istakao je Odalović.
Ukazao je da ideja vodilja zajedničkog rada treba da bude nastojanje da bude rasvetljena sudbina svih nestalih, bez razlike.
Odalović je dodao da svi koji se bave resvetljavanjem sudbine nestalih lica imaju podršku brojnih međunarodnih organizacija. „Ja sam sad bio na sastanku sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, mi imamo dosta aktera koji su sa nama, tu je i Međunarodna komisija za nestala lica, tu su u određenim poslovima i Euleks, Unmik i Kfor, tu je sa nama u poslednje vreme i Evropska unija, kroz onaj deo priče koji je u dijalogu kao tema dobio svoje mesto“, naveo je on.
Rekao je da je i Deklaracija o nestalim licima, koja je dogovorena u okviru dijaloga Beograda i Prištine, trebalo da donese nove kvalitete i podršku u rešavanju sudbine nestalih lica. Međutim, kako kaže, i pored svih apela i napora, činjenica je da pet godina nema zajedničkog rada između Beograda i Prištine po pitanju nestalih.
„Činjenica je da nismo do sada uspeli da nađemo način, mehanizme da se vratimo onome što smo nekada radili, da svi budemo zajedno na svim lokacijama. I mi, kada su lokacije na prostoru Kosova i Metohije, i prištinska delegacija kada su lokacije u središnjem delu Republike Srbije, ali i porodice i jednih i drugih zajedno s nama“, rekao je Odalović.
Dodao je da je srpska strana u potpunosti spremna za saradnju i preuzimanje svojih obaveza kada je reč o pretragama određenih lokacija i otvaranju arhiva. „Ja ću ponoviti u ime Republike Srbije, u ime našeg dela Radne grupe, da ćemo ispuniti sve naše obaveze. Znači, to je ono za šta nemamo ni jednu dilemu, imamo punu podršku Tužilaštva za ratne zločine u tom procesu, imamo podršku drugih državnih organa i ne želimo ni jednu smetnju na putu da uradimo to što treba da uradimo“, naveo je Odalović.
On je rekao da, pored dobre volje pitanje, pitanje nestalih ipak stagnira zbog određenih političkih tema i prepreka koje se nameću. „Pitanje nestalih nije trebalo da uđe u političke vode uopšte, reč je o prvenstveno civilizacijskom i humanitarnom pitanju i mislim da je to nešto na čemu treba i dalje insistirati i vratiti to u taj radni mehanizam, u pravila po kojima smo rešili oko 4.500 slučajeva nestalih lica“, zaključio je Odalović.
Predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović rekla je da je zajednički cilj svih porodica nestalih lica da se sazna istina, kao i da se dođe do pravde za žrtve i dostojanstva za njihove porodice.
„Više od 27 godina traganja za istinom i pravdom jeste preduga borba, borba koju porodice vode bez presedana. Danas na zvaničnim spiskovima i dalje stoji 1.590 imena čija sudbina nije rasvetljena. To nisu brojke, to su ljudski životi, nečiji bližnji, svako od njih je bio sin, ćerka, majka, otac, brat, sestra. Po ko zna koji put smo zajedno i po ko zna koji put podsećamo institucije i domaće i međunarodne da ovaj problem traje predugo“, rekla je Šćepanović.
Ukazala je da je proces rešavanja sudbine nestalih gotovo potpuno zastao i da ekshumacija i identifikacija gotovo da nema, ali da porodice neće odustati od traženja istine i pravde. Smatra da je glavni razlog što je proces zastao nedostatak političke volje i ukazuje da, ako je svima zaista stalo do rasvetljavanja sudbine nestalih, onda ništa ne može biti preče od toga.
Ona je dodala da smo, umesto toga, svedoci opstrukcija i odugovlačenja. Ukazala je da je potrebno sesti za sto, ali iskreno i odgovorno, i rešavati pitanje nestalih kao isključivo humanitarno i civilizacijsko pitanje, a politiku ostaviti po strani. Dodala je da će porodice nestalih 30. avgusta Međunarodni dan nestalih obeležiti i u Beogradu i Prištini, pokazujući na taj način da su porodice svih etničkih zajednica ujedinjene u istom bolu i borbi.
Koordinator Resursnog centra za nestala lica Negovan Mavrić rekao je da su porodice uskraćene za informacije koje se tiču sudbine njihovih najmilijih jer poslednjih pet godina nema sastanaka, razmene informacija, kao ni predstavljanja izveštaja rada radnih grupa Beograda i Prištine.
Konferencija je održana u susret Medjunarodnom danu nestalih, koji se obeležava 30. avgusta, a pomoć i finansijsku podršku u organizovanju pružila je Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP).
Izvor: Tanjug
