Na praznik Svetog proroka Ilije meštani Velike Hoče okupili su se u crkvi posvećenoj ovom svetitelju. Praznik je obeležen i u povratničkom selu Koš kod Istoka.
U Velikoj Hoči, liturgiju je služio paroh velikohočki jerej Vuksan Kostić uz prisustvo nekoliko desetina vernika.
Nakon liturgije osvećen je i prelomljen kolač u čast svetitelja a prineo ga je Nenad Ilić sa porodicom. Da domaćin bude naredne godine javila se Dušica Mavrić sa porodicom.
Narod se nekada okupljao kraj zidina stare crkve. Ona se nalazila na bregu iznad mesta gde je sada nova crkva. Tada se do crkvišta okruženog livadom, išlo kroz dvorišta Šavelića i Mladenovića. Narod se sabirao na službama dva puta godišnje kao i sada i to na svetog proroka Iliju 2. avgusta i na Vaskršnji ponedeljak. Po sećanju starijih meštana, tada je bilo mnogo više ljudi, piše Radio Goraždevac.
Nova crkva je 1987. godine izgrađena prilogom Ljubomira Čukarića iz Velike Hoče.
Sabor u selu Koš okupio povratnike i meštane
Crkva Svetog Ilije, danas je okupila nekoliko desetina raseljenih Koševčana koji su se zajedno sa povratnicima u selo potrudili da učine da današnji skup makar podseti na nekadašnji veliki sabor, pre rata jedan od najvećih u ovim krajevima.
Liturgiju je služio paroh osojanski, otac Dalibor Kojić. On je u besedi zablagodario svima koji su uložili svoj trud i vreme da budu danas na ovom mestu.
„Blagodarim svima koji su ne žaleći svoj trud i svoje vreme, došli danas ovde da zajedno sa nama proslavimo jednoga od najvećih ugodnika Božijih a to je sveti prorok Ilija. Blagodarimo i na divnom pojanju. Blagodarimo i na prosfori koju je pripremila naša draga sestra Jasmina”, kazao je otac Dalibor.
Poziv na Đedov sabor u Osojanu
Otac je sa ovog mesta pozvao sve ljude da, kao što su se danas okupili u svetinji u selu Koš, se i sledeće nedelje okupe na Đedov sabor u Osojanu.
“Evo sa ovoga svetoga mesta upućujem poziv da kao što smo se okupili pod svodovima ovoga svetoga hrama, ako Bog da da se sledeće nedelje okupimo i u Osojanima. Da proslavimo dan povratnika, svete Makaveje to jest Đedov sabor. Doći če naš mitropolit Teodosije sa drugim arhijerejima srpske pravoslavne crkve, sa mnogobrojnim sveštenstvom i monaštvom. Da se i mi okupimo oko episkopa kao oko Hrista. Da se setimo stadanja i vaskrsenja ovoga svetoga mesta”, pozvao je otac.
Sa ovog svetog mesta se čuva kosovski zavet
“Kada kažem sveto mesto, zaista mislim da jeste sveto. Na svetom zemljištu stojimo. Kao što je Mojsije uputio reči Mojsiju ‘Izuj se Mojsije, na svetoj zemlji stojiš’. I mi danas stojimo na svetoj zemlji ovde. Kada pomislimo na mnogobrojne žrtve Hristove, koje su život svoj položile za krst časni i slobodu zlatnu. Zaista obuzima strah i trepet sve nas koji stojimo ovde jer ćemo se jednoga dana kada budemo pošli, naći pred licem svetoga kneza Lazara. Da se ne postidimo kosovskog zaveta, nego da stojimo pred njim i da kažemo da smo sačuvali njegov zavet kako nam ga je on predao i kako nas je on naučio. Da ne žalimo život svoj za Hrista, nego da ceo svoj život podarimo Hristu. Ako treba i da život položimo za Hrista. Jer ko život svoj položi za Hrista on će ga sačuvati i naći u Carstvu nebeskome“, rekao je otac Dalibor.
“Zato smo se okupili danas ovde, da proslavimo ime Božije, jednoga slavljenog u trojici Oca, Sina i Duha Svetoga, i njegovoga svetoga ugodnika svetoga proroka Iliju”, istakao je paroh osojanski.
Sabor u Košu je uvek donosio veliku radost
Danijela Popović je kao mala otišla iz sela Koš, ali kako kaže velika je čast uvek kada dođe u svoje selo.
“Sabor u Košu je uvek donosio uvek veliku radost. Ja sam odavde otišla kao mala ali se sećam da je selo uvek drugog avgusta bilo puno. Biti danas ovde za nas je velika čast. Kako je rekao otac Dalibor, danas smo na svetoj zemlji. I uprkos svim teškoćama danas smo ovde u velikom broju i nadam se da će nas iz godine u godinu biti u sve većem broju. Mnogo me vuče da dođem u svoje selo, svi koji me znaju znaju koliko volim svoje selo i da ništa ne može da me spreči da ovde dođem”, poručila je.
U selu danas žive povratnici koji su se, nakon rata, vratili u dva navrata — prvo 2004. godine, kada je, prema podacima UNHCR-a i diplomatskih izveštaja, 38 srpskih porodica (oko 130 osoba) obnovilo život u selu, a zatim i 9. maja 2006. godine, kada se vratilo još 25 porodica, piše Radio Goraždevac.
Izvor: Radio Goraždevac
