Pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini danas je nastavljeno suđenje Slađanu Trajkoviću, optuženom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na teritoriji opštine Vučitrn tokom 1999. godine. Odgovarajući na pitanja advokata Trajković je kazao da nema veze ni sa jednom tačkom optužnice i da ima bezbroj svedoka.
Na današnjem ročištu planirano izvođenje materijalnih dokaza.
Advokat Bogdan Lazić, zastupnik Trajkovića, saopštio je da mu nedostaju pojedine izjave na šta mu je ukazao i Dejan Vasić, bivši advokat u ovom slučaju.
„Takođe, obraćao sam se sudu da nedostaje izjava Mekmi Gašija, a ni Bedžet Hasani nije dostavio izjavu Unmika, koju je rekao da ima“, naveo je Lazić.
Obratio se i branilac Živojin Jokanović koji je naveo da sud presudu može zasnivati na dokazima izvedenim na glavnom pretresu.
„Prema tome, smatram da ne treba čitati iskaze ovih svedoka koji su ispitani na pretresu. Ti iskazi su prevaziđeni samim ispitivanjem na glavnom pretresu, jer su stranke imale priliku da ispitivanjem i unakrsnim ispitivanjem eventualno otklone protivurečnosti, i njima se kao dokazno sredstvo koristi samo iskaz dat na pretresu. Za one svedoke koji nisu ispitani, ako se predlaže čitanje njihovih iskaza, sud će o tome odlučiti uz izjašnjenje stranaka“, objasnio je Jokanović.
Sudija Ngadnjim Arni kazao je potom da su svi spisi dostavljeni braniocima i okrivljenom.
U sudu je nakon toga počelo ispitivanje Slađana Trajkovića. Advokat Bogdan Lazić na početku je upitao Slađana Trajkovića da objasni šta se desilo 6. aprila.
„Bio sam kući, slavio sam tog dana rođendan sinu. Za nekog možda to nije veliki dan, ali za mene i moju porodicu jeste, jer je na taj dan spašen moj sin. Znam kako sam ga video – glava mu je bila zaglavljena u krevetu i bio je ceo crn, zato taj dan slavimo. Taj dan slavimo, taj dan je upisan i u Kuranu i u Bibliji“, naveo je Trajković.
Dodaje da za taj dan ima bezbroj svedoka, od članova porodice do prijatelja iz sela.
„Nisam znao šta se desilo, nisam ni od koga čuo da se nešto desilo porodici Ujkani. O tim dešavanjima ništa ne znam. Za bilo koju optužbu za koju ste me optužili spreman sam da me stavite na detektor laži. Ovaj Slađan Trajković nema veze ni sa jednom tačkom optužnice“, kazao je on.
Advokat Lazić je potom istakao da se u optužnici pod tačkom B navodi da je Trajković ubio sina Gašija, ali i da u izjavama samog svedoka, kako objašnjava advokat, stoji da je Trajković učestvovao u samom ubistvu. Zbog toga je advokat odbrane zatražio od Trajkovića da objasni šta se desilo.
„Mogu da kažem da nisam bio tamo, niti je Vujo Trajković imao beli mercedes, niti je znao da vozi. Posle 22. februara došla je vojska nakon kidnapovanja i ubistava Miloša i Mirka. Tog dana i sutradan, kada je trebalo da se održi sahrana, došlo je do napada OVK, gde je ranjeno šest policajaca. Nemam nikakve veze sa tim, a to možete videti iz izjave M. G., u kojoj navodi da su izašla četiri maskirana lica i kaže još da je jedan mršavi pucao u njegovog oca, a drugi visoki udario mu oca, te da nikog nije prepoznao…“, objašnjava Trajković.
Lazić je od Trajkovića zatražio da objasni i tačku C optužnice, za dešavanja na groblju u Vučitrnu od 22. maja 1999. godine.
„Mislim da je bila subota, pijačni dan. Tog dana smo zakasnili, nas četvorica policajaca iz sela Nevoljane. Krenuli smo kasno, jer je kod mog rođaka bila motorola. Imali smo samo jednu motorolu, a verovatno su deca promenila kanal. Krenuli smo oko 9 časova. Kada smo stigli do rampe, kružnog prelaza koji vodi ka Vučitrnu, stali smo tu i nakvasili jedno ćebe, pa ga bacili preko traktora. Iznad nas su leteli avioni, mislim da su gađali kasarnu Bajir. Kada smo stigli na staru autobusku stanicu, Vujo je otišao da parkira traktor kod zeta, a ova druga dva policajca su poslali prema Sitnici, bankinom, dok su meni rekli da idem pravo na groblje, tamo me je čekao komandir. Zajedno sa Vujom otišli smo tamo. Pre groblja ima raskrsnica, ide se za stadion. Tu je bio jedan trafo, tu je stajao komandir Ljubiša Simić, koji je malo vikao da smo trebali da dođemo ranije. Moj rođak je preuzeo odgovornost, jer su mu deca promenila motorolu. Upitao ga je da obiđe porodicu Meneć, dok je meni rekao da idem na kraj groblja i kazao mi da ne dozvolim ludacima koji su došli sa strane da maltretiraju narod. Produžio sam, a na pola puta sam čuo da neko zove: ‘Srđan! Srđan!’ Nisam se okretao, ali kada je rekla ‘O, Đokov sine’, okrenuo sam se i video komšinicu iz sela Nevoljane, Ajše, mislim da se tako zvala. Pitao sam je šta se desilo, a ona mi je kazala da su je neki maskirani policajci opljačkali. Primetio sam pored malog kamiona zamenika komandira i rekao sam joj: ‘Hajde sa mnom’, pa smo otišli kod njega. Na to joj je on rekao da dođe kasnije u stanicu, pa će možda prepoznati nekog od njih“, kazao je Trajković.
Dodaje da je, nakon što je žena otišla, primetio Behrama Tahirija kako sedi sa jednom grupom ljudi.
„Prišao sam i upitao: ‘Šta radiš tu, Bajrame?’, a on je odgovorio: ‘Izgleda da vode ljude da streljaju.’ Pozvao sam ga da dođe. U izjavi koju je Bajram dao vidim da sam pomogao nekim porodicama Belopoja. Moram da naglasim da izjave koje su date ‘oči u oči’, Behrama Tahirija i Alija Zacija, izvorno nisu iste kao one koje sam ja kasnije dobio. Dosta dobro pamtim“, naveo je Trajković.
Advokat Lazić upitao je Trajkovića i da li je tokom rata neko iz sela Nevoljane nastradao, bilo da je Srbin ili Albanac.
„Selo Nevoljane je veliko selo. Za određene delove sela ne mogu da znam. Ima više od hiljadu kuća, dok iz Donjeg Nevoljana ili Srednjeg, gde je bilo oko 30 albanskih kuća, i iz delova sela Dumnica, mislim da niko nije. A za taj deo Nevoljana za koji sam bio zadužen, niko nije dobio ni jedan šamar“, naveo je Trajković.
Slađan Trajković uhapšen je 15. decembra 2022. godine u Južnoj Mitrovici i od tada se nalazi u pritvoru.
Trajković je bio pripadnik Kosovske policije, a službu je napustio kada su Srbi sa severa napustili prištinske institucije 5. novembra 2022. godine. Pre prijema u policiju prošao je sve bezbednosne provere, kako kosovskih, tako i međunarodnih institucija.
