Odlična učenica, mlada pijanistkinja, uspešna takmičarka i članica Ženskog košarkaškog kluba „Trepča“ svakodnevno dokazuje da se uz talenat, rad i dobru organizaciju mogu pomerati granice. I dok niže uspehe u školi, muzici i sportu, pred njom je tek najvažnija odluka – kako uskladiti ljubavi koje je podjednako ispunjavaju.
Kada se spoje marljivost, muzički talenat i sportska disciplina, nastaje priča o mladoj osobi koja već sada pokazuje da se uspeh ne meri samo ocenama, medaljama i osvojenim nagradama, već i spremnošću da se uči, istražuje i istraje u onome što voli. Teodora Jelić, učenica osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kosovskoj Mitrovici i šestog razreda Srednje muzičke škole „Miodrag Vasiljević“, upravo je takav primer.
Pored odličnog uspeha u školi, Teodora svoje dane ispunjava vežbanjem klavira, košarkaškim treninzima i pripremama za različita takmičenja. Članica je Ženskog košarkaškog kluba „Trepča“, a interesovanja je vode i ka književnosti, recitovanju, glumi i drugim umetničkim oblastima. Učestvuje i u radionicama „Malog ateljea“, u sklopu Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“, gde je od najranijeg detinjstva imala priliku da upoznaje različite vidove umetnosti i razvija svoje talente.
Teodora sa porodicom živi u Kosovskoj Mitrovici, gde pohađa dve škole i svakodnevno usklađuje obaveze koje bi mnogima predstavljale veliki izazov. Ipak, uz dobru organizaciju, podršku porodice, nastavnika i trenera, uspeva da pronađe vreme za sve ono što je ispunjava. Njena velika želja je da jednog dana proputuje svet, upozna različite kulture i stekne nova iskustva, a sve što sada uči i radi vidi kao deo puta ka ostvarenju svojih snova.
Klavir je bio pravi izbor
Ljubav prema muzici javila se još u ranom detinjstvu. Privlačili su je instrumenti, melodije i mogućnost da kroz muziku izrazi ono što rečima ponekad nije lako opisati. Sama je predložila roditeljima da upiše muzičku školu, a njihova podrška bila je važan korak na početku njenog muzičkog obrazovanja.
Ipak, izbor instrumenta nije bio jednostavan.
„Mojoj mami se ta ideja svidela, a ja sam se dugo dvoumila između tri omiljena instrumenta – klavira, gitare i violine. Na kraju sam se nekako odlučila i nisam se pokajala“, priča Teodora.
Klavir je vremenom postao mnogo više od instrumenta na kojem uči note i uvežbava kompozicije. Postao je prostor u kojem razvija strpljenje, koncentraciju i osećaj za umetnost, ali i prilika da iznova pomera sopstvene granice.
Muzičko obrazovanje na Kosovu i Metohiji organizovano je odvojeno od redovne nastave, što učenicima poput Teodore donosi dodatne obaveze. Za razliku od sredina u kojima se opšte i muzičko obrazovanje mogu organizovati u okviru istog školskog sistema, ona svakodnevno mora da uskladi raspored u dve škole.
Uprkos tome, odlazak u muzičku školu za nju nije samo još jedna obaveza, već posebno zadovoljstvo. Ističe da ima dobre uslove za rad i da joj mnogo znači posvećenost nastavnika, naročito nastavnice klavira Sanje Gvozdić.
„Imamo dobre uslove. Klaviri su u odličnom stanju, kao i ostali instrumenti. Iz ličnog iskustva mogu da pohvalim nastavnicu Sanju, koja predaje klavir. Radimo sve polako i postupno. Ostali nastavnici u muzičkoj školi su veoma kulturni i uvek su tu kada zatreba pomoć“, kaže Teodora.
Vežbanje je važan deo njenog svakodnevnog života. Kod kuće nema koncertni klavir, ali poseduje profesionalni električni pianino na kojem najčešće uvežbava kompozicije. Ipak, kada joj obaveze dozvole, odlazi i u školu kako bi svirala na koncertnom klaviru.
„Kod kuće najčešće vežbam na svom pianinu, ali ponekad odem u školu, jer je drugačiji osećaj dirki na koncertnom klaviru“, objašnjava ona.
Redovni javni nastupi deo su njenog muzičkog sazrevanja, a priliku da pokaže stečeno znanje imala je i na takmičenjima. Među dosadašnjim uspesima posebno izdvaja dva nastupa.
„Izdvojila bih dva značajna takmičenja. Jedno je međunarodno, odnosno festival u Šapcu 2024. godine, gde sam sa 88 od 100 poena osvojila drugu nagradu. Drugo mi je mnogo draže – takmičenje održano u maju ove godine u Vrnjačkoj Banji, na kojem sam osvojila prvu nagradu“, ponosno ističe Teodora.
Ovi rezultati potvrda su njenog rada i posvećenosti, ali i podstrek da nastavi da usavršava svoje muzičko znanje.
Umetnost ne poznaje granice
Teodorin umetnički razvoj nije vezan samo za učionicu i muzičku školu. Važno mesto u njenom odrastanju zauzima „Mali atelje“, gde je još kao devojčica imala priliku da se upozna sa slikarstvom, književnošću, muzikom i drugim oblicima stvaralaštva.
U tom prostoru deca dobijaju priliku da istražuju svoja interesovanja, upoznaju umetničke vrednosti i kroz različite radionice otkrivaju talente. Susreti sa umetnicima iz zemlje i inostranstva, kao i prisustvo koncertima, književnim večerima i izložbama, predstavljaju dodatno iskustvo koje obogaćuje njihov pogled na svet.
Teodora posebno ističe ulogu svoje učiteljice Miljane Dunđerin, koja je među prvima prepoznala njene sklonosti i podstakla je da ih razvija.
„U ‘Mali atelje’ sam krenula kao veoma mala i sve moje talente prva je otkrila moja učiteljica Miljana Dunđerin, jer zaista ima iskustva u različitim oblastima. Pored slikarstva, kojim se bavi, povezana je i sa drugim umetnostima – muzikom, fotografijom i raznim snimanjima. Generalno, ‘Mali atelje’ je mesto za decu koja žele da steknu osnovna znanja iz slikarstva, ali tu mogu da se otkriju i mnogi drugi talenti“, kaže Teodora.
Njeno iskustvo pokazuje koliko je važno da deca imaju prostor u kojem mogu slobodno da istražuju svoja interesovanja, bez pritiska da se odmah opredele za samo jednu oblast. Umetnost, osim što razvija kreativnost, podstiče radoznalost, samopouzdanje i otvorenost prema novim iskustvima.
Upravo zato Teodora pažljivo bira aktivnosti kojima će se posvetiti, svesna da je za svaki ozbiljniji rezultat potrebno vreme i istrajnost.
Petice, takmičenja i košarkaški izazovi
Kada se pogledaju sve njene aktivnosti, nameće se pitanje kako uspeva da postigne sve što je sebi zacrtala. Pored redovne nastave u dve škole, tu su vežbanje klavira, treninzi, umetničke radionice i takmičenja iz različitih školskih predmeta.
Teodora priznaje da je posebno zahtevno drugo polugodište, kada se obaveze dodatno intenziviraju zbog priprema za takmičenja. Ipak, dobra organizacija i spremnost da uloži dodatni trud pomažu joj da odgovori na sve izazove.
„Takmičenja su napredni nivo, pored učenja za ocenu. Išla sam na takmičenja iz hemije, fizike, srpskog jezika, biologije… Na takmičenjima iz matematike učestvujem još od trećeg razreda i ostvarila sam zapažene rezultate. Pored toga, deo sam školskog sportskog tima, pa sam nastupala i na republičkom košarkaškom takmičenju“, nabraja Teodora.
Iza ovakvog rasporeda ne stoje samo talenat i dobre ocene već i disciplina, upornost i sposobnost da se obaveze rasporede prema prioritetima. Svaka oblast zahteva drugačiji pristup, a Teodora kroz njih uči da istraje i onda kada rezultati ne dolaze odmah.
Košarka – druga velika ljubav
Iako je muzika važan deo njenog života, košarka zauzima posebno mesto. Kao članica Ženskog košarkaškog kluba „Trepča“, Teodora redovno trenira i usvaja sportske veštine pod vođstvom licenciranih trenera. Klub, koji ima dugu tradiciju, za nju je mnogo više od mesta na kojem se uči igra – to je prostor za druženje, zajedništvo i sticanje iskustava koja ostaju za ceo život.
Posebnu vrednost imaju košarkaški kampovi, na kojima mladi sportisti imaju priliku da unaprede svoje znanje, upoznaju vršnjake i steknu nova prijateljstva.
Teodora je pre dve godine učestvovala na kampu „Srbija te zove“, koji okuplja decu iz različitih krajeva sveta, uključujući i mlade pripadnike srpske dijaspore. Program obuhvata više sportova, pa učesnici, pored košarke, imaju priliku da se upoznaju i sa odbojkom, fudbalom, rukometom i tenisom.
„Pre dve godine sam bila na košarkaškom kampu ‘Srbija te zove’. To je veoma dobro organizovan kamp, na koji dolaze deca iz celog sveta, Srbi iz Amerike, Francuske i drugih zemalja. Zastupljeno je pet sportova, ne samo košarka već i odbojka, fudbal, rukomet i tenis. Tada smo upoznali mnogo prijatelja i druge sportove“, priseća se Teodora.
Još jedno značajno iskustvo za nju je kamp „Kasta“, održan ove godine u Ivanjici, na kojem su učestvovali klubovi i deca sa severa Kosova. Teodora je deo ove sportske priče već duže vreme – na kampu je boravila četiri puta, a sa svakog dolaska ponela je lepe uspomene i nova poznanstva.
„Nosim prelepe uspomene, upoznala sam mnogo prijatelja i to je lepši deo sporta“, kaže ona.
Za mladu košarkašicu, sport nije samo takmičenje i rezultat. To su i timski duh, međusobna podrška, putovanja i susreti sa vršnjacima koji dele ista interesovanja. Na terenu se, baš kao i za klavirom, uče odgovornost, strpljenje i upornost, a svaki trening donosi novu priliku za napredak.
Između dve ljubavi – pred njom je još mnogo mogućnosti
Muzika i košarka za Teodoru nisu samo dve aktivnosti kojima ispunjava slobodno vreme. One su važan deo njenog odrastanja, oblikovanja karaktera i otkrivanja sopstvenih mogućnosti. Jedna je uči da kroz melodiju izrazi emocije, da pažljivo sluša i strpljivo gradi svaki ton. Druga je podseća na značaj timskog rada, discipline i zajedničkog cilja.
Iako je svesna da će u nekom trenutku morati da donese odluke o daljem školovanju i profesionalnom usmerenju, Teodora još ne želi da se odrekne nijedne od svojih velikih ljubavi. Pred njom je period u kojem će imati priliku da još bolje upozna sebe, svoje mogućnosti i ono čemu želi da posveti najveći deo svog vremena.
Zato njena priča nije samo priča o odličnoj učenici koja osvaja nagrade, uspešnoj mladoj pijanistkinji ili devojčici koja sa mnogo energije trenira košarku. To je i priča o detetu koje ima pravo da sanja, istražuje i razvija se u različitim pravcima, uz podršku porodice, nastavnika i trenera koji veruju u njen potencijal.
U vremenu kada se od mladih često očekuje da se rano opredele za jedan put, Teodorin primer podseća da svestranost nije prepreka, već bogatstvo. Različita interesovanja mogu da se dopunjuju, a iskustva stečena u jednoj oblasti često pomažu u drugoj. Upravo joj kombinacija muzike, sporta i obrazovanja pruža priliku da razvija i kreativnost i disciplinu, i samostalnost i osećaj za zajedništvo.
Njena želja da proputuje svet možda će jednog dana biti ostvarena kroz muziku, sport, buduće obrazovanje ili neki sasvim drugačiji životni poziv. Koji god put izabrala, znanje, radne navike i iskustva koja sada stiče biće njena važna prednost.
Za sada, Teodora nastavlja da vredno uči, vežba klavir, trenira košarku i osvaja nova iskustva. Ne mora još da zna da li će je budućnost više vezati za koncertnu salu ili košarkaški teren. Važno je da ima priliku da raste, da ne izgubi radoznalost i da sačuva ljubav prema onome što radi.
Jer najveći uspeh u njenim godinama nije samo osvojena nagrada ili odlična ocena, već spoznaja da trud ima smisla, da snovi zaslužuju šansu i da se budućnost ne mora izabrati odjednom. Teodorina krila tek se šire, a na odraslima je da joj pomognu da ih sačuva dovoljno snažnim za sve puteve kojima će poželeti da krene.
