Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, 21. mart, je globalni dan svesti, koji Ujedinjene nacije zvanično obeležavaju od 2012. godine.
Na današnji dan, ljudi sa Daunovim sindromom i oni koji žive i rade sa njima širom sveta organizuju i učestvuju u aktivnostima i događajima u cilju podizanja svesti javnosti i stvaranja jedinstvenog globalnog glasa koji se zalaže za prava, inkluziju i dobrobit osoba sa ovim sindromom.
„Centar za samostalni život“, koji radi u selu Vitomirica, takođe pruža usluge za 9 korisnika različitih uzrasta sa Daunovim sindromom.
Direktorka ove organizacije Fitore Cena Hadži-Hasani rekla je za Radio Peć da su ovi ljudi veoma posebni i da ih svi vole.
Ovi ljudi, prema rečima direktorke Cena-Hadžihasani, suočavaju se sa nekoliko izazova kao što su obrazovanje, pružanje socijalnih usluga i zapošljavanje.
Cena-Hadžihasani ističe da o ovim ljudima ne treba misliti i raditi samo u obeleženim danima kao što je danas, već svakog dana u godini.
Inače, Daunov sindrom je genetsko stanje. Ljudsko telo se sastoji od ćelija. Svaka ćelija u ljudskom telu ima 46 hromozoma, 23 hromozoma nasleđena od jednog roditelja i 23 nasledna od drugog roditelja. U slučaju Daunovog sindroma, dodatni hromozom je vezan za 21. par kao rezultat abnormalne deobe ćelija, i kao rezultat pojedinac ima 47 hromozoma u svakoj ćeliji ili delu ćelija svog tela.
Daunov sindrom je prvi put opisao u akademskom radu dr. Longdon Daun, 1886. godine, u čiju čast je i dobio ime.
Daunov sindrom nije bolest i stoga ne postoji medicinski lek za njega.
Daunov sindrom je najčešći sindrom na svetu, 1 od 691 rođenih. Prema podacima Kosovskog udruženja za Daunov sindrom, na Kosovu se godišnje rodi oko 35-40 beba sa Daunovim sindromom, dok je ukupan broj osoba sa Daunovim sindromom na Kosovu preko 1.000.
Ovu temu realizovao je Radio Peć, u saradnji sa Radio Goraždevcem i NVO „Mladi Volonteri“
