Evropska unija je jasno naznačila kroz statut Zajednice srpskih opština da želi da obrazovanje i zdravstvo budu od vitalnog značaja za srpsku zajednicu, da imaju svoj poseban autonomni status i da tek ono što je prihvatljivo za srpsku zajednicu može da bude i neka vrsta integracije, izjavio je Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
O neophodnosti početka procesa integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema koje će se sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti je obavestio ambasadore akreditovane na Kosovu pre dve nedelje, a Surlić, međutim, kaže da je sprovođenje integracije u koordinaciji sa EU samo floskula.
„Naravno da je Zajednica srpskih opština u okviru kosovskog sistema i da će morati da postoji određena vrsta koordinacije, ali to nikako ne podrazumava jednostrane aktivnosti koje bi značile potpuno gušenje veza obrazovnog i zdravstvenog sistema sa institucijama Republike Srbije i Beograda“, ističe Surlić u izjavi za Kosovo onlajn.
Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, on kaže da bi to unelo još veću nesigurnost među srpskom zajednicom.
„Ono što imamo kao poslednje istraživanje je da su Srbi koji i dalje žive na Kosovu voljni da ostanu tu samo ukoliko im je obezbeđena izvesnost pre svega u zdravstvu i obrazovanju. Ukoliko tu dođe do nesigurnosti, ukoliko i tu postoji veliki stepen neizvesnosti, to će i te kako uticati na perspektivu srpske zajednice na Kosovu i zato mislim da međunarodni akteri ne mogu nikako da dozvole da dođe do razvoja takvog scenarija jer bi to u stvari značilo kraj dijaloga Beograda i Prištine i potpunu neizvesnost za srpsku zajednicu na Kosovu“, navodi Surlić.
Na pitanje da li bi pokušaj jednostrane integracije ova dva sistema doveo do nove konfrontacije Prištine sa međunarodnom zajednicom, naš sagovornik kaže da se ni do sada nisu videle jasne i čvrste sankcije međunarodnih aktera jer među njima nema konsenzusa.
„Oni imaju jedinstvenu poruku da je potrebno imati dijalog, da i Beograd i Priština treba da prave određene ustupke, ali nismo do sada čuli da je Priština ta koja zapravo koči proces, da mora da ga otkoči i da mora da dozvoli pre svega formiranje Zajednice srpskih opština i da ne sme da preduzima jednostrane akcije“, ukazuje on.
Ne vide se, dodaje, nikakve naznake da bi mogle da budu uvedene neke oštrije sankcije.
„Čak se i ove blage, koje su bile uvedene, ukidaju. Tako da, nažalost, nema neke čvršće poruke, osim nade da bi možda Vašington bio angažovaniji. Za sada ne primećujemo to da su Sjedinjene Američke Države posebno zainteresone da izvrše ključan pritisak na Prišinu da promeni politiku i omogući nastavak dijaloga“, zaključuje Surlić.
