U najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava za 2024. godinu, američki Stejt department potvrđuje da na Kosovu nisu zabeležene dramatične promene kada je u pitanju stanje ljudskih prava, ali i da brojni problemi ostaju: nerešeni ratni zločini, pritisci na medije, slaba zaštita radnika i ranjivih grupa, te prisutne etničke tenzije.
Specijalistička veća u Hagu nastavila su suđenja za ratne zločine iz perioda 1998–2000. godine.
Proces protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija i još trojice bivših visokih zvaničnika zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina i dalje traje.
Pjeter Šalja je osuđen na 18 godina zatvora, dok je kazna Saljihu Mustafi smanjena na 15 godina.
Lokalna suđenja za ratne zločine
Osuđena su četvorica bivših pripadnika srpskih snaga, ali i pojedinci drugih nacionalnosti, za zločine nad civilima.
Kosovski Fond za humanitarno pravo upozorava da rešavanje zločina otežavaju nedostatak resursa i regionalne saradnje, kao i tendencija da se odgovornost pojedinaca pripisuje celim grupama, što stvara percepciju kolektivne krivice.
Predstavnici zajednice kosovskih Srba kritikovali su hapšenja zbog ratnih zločina, dovodili u pitanje osnovanost optužbi i tvrdili da su neka hapšenja povezana sa imovinskim sporovima.
Sloboda medija pod pritiskom
Iako zakon garantuje slobodu izražavanja, novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, pretnjama, kampanjama blaćenja i političkim pritiscima.
Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 53 slučaja napada i pretnji u 2024. godini. Novi zakon o Nezavisnoj komisiji za medije kritikovan je zbog mogućnosti političkog uticaja i trenutno je pod ustavnom proverom. Zabeleženi su i slučajevi autocenzure, povlačenja oglasa iz medija koji kritički izveštavaju, te pokušaji kupovine naklonosti novinara.
Predstavnici zajednice kosovskih Srba tvrdili su da su vlasti proizvoljno primenile zakon. Osnovni sud u Peći je 26. novembra odredio jednomesečni pritvor za trojicu crnogorskih državljana koji su uhapšeni zbog navodnog zločina iz mržnje 24. novembra, jer su imali držač registarskih tablica na kojem je na srpskom jeziku pisalo „Kosovo je Srbija“. Trojica muškaraca su uhapšena u blizini manastira Visoki Dečani nakon verske proslave.
Radnička prava i uslovi rada
Zakon formalno štiti pravo na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje i štrajk, ali se, prema oceni sindikata, ne sprovodi efikasno.
Poslodavci, naročito u privatnom sektoru, ignorišu radna prava, a inspekcijske službe nemaju dovoljno kapaciteta.
Uočeni su rad na crno, neplaćeni prekovremeni sati i kršenja bezbednosnih standarda, posebno u građevinarstvu.
Žene u proseku zarađuju manje od muškaraca za isti posao.
Zlostavljanje i prekoračenje ovlašćenja
Ombudsman je zabeležio verodostojne pritužbe na preteranu upotrebu sile od strane policije, naročito u severnim opštinama. U jednom slučaju dvojica policajaca su suspendovana zbog navodnog zlostavljanja privedenog građanina.
Predstavnici zajednice kosovskih Srba, uključujući civilno društvo i političke grupe, izrazili su zabrinutost zbog ponašanja policije tokom godine, posebno u četiri severne opštine. Dana 30. oktobra dva policajca suspendovana su nakon navoda o nedoličnom ponašanju i prekomernoj upotrebi sile protiv kosovskog Srbina u policijskoj stanici u Severnoj Mitrovici. Osoba, koju je policija uhapsila 26. oktobra zbog navodnog oštećenja imovine, prijavila je da je fizički i verbalno uznemiravana dok je bila u pritvoru.
Dugotrajan pritvor bez optužnice
Dugotrajan pritvor pre suđenja, u proseku šest meseci i pre i tokom sudskog postupka, ostao je problem. Zakon je zahtevao ubrzanje rešavanja slučajeva u kojima je okrivljeni bio u pritvoru; međutim, nije bilo vremenskih ograničenja za pritvor nakon podizanja optužnice.
Sudije za prethodni postupak su periodično procenjivale neophodnost i srazmernost produžetka pritvora. Posmatrači su primetili da je dugotrajan pritvor pre suđenja delimično posledica neefikasnosti sudstva.
Zaštita ranjivih grupa
Komisija za prepoznavanje žrtava seksualnog nasilja produžila je mandat do 2025, ali je tempo rešavanja predmeta spor — od procenjenih 20.000 žrtava, kompenzaciju je dobilo 1.671 osoba.
Dečji brakovi, iako zabranjeni, i dalje se sporadično javljaju, posebno u romskim, aškalijskim i bošnjačkim zajednicama.
U registru nestalih osoba vodi se 1.607 imena iz rata i posleratnog perioda.
Kompletan izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na engleskom jeziku mođete pogledati OVDE.
Izvor: Kim
