Protkelih pola godine donele su značajne promene na globalnoj, ali i ovdašnjoj političkoj sceni. Među važnim političkim događajima na svetskom nivou izdvajaju se povratak Donalda Trampa na vlast u SAD-u, izbori u Evropskom parlamentu i odlazak petogodišnjeg izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, koga je zamenio danski diplomata Peter Sorensen.
I na ovdašnjoj sceni je bilo prilično burno. Nakon tragične pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, poslednje mesece obeležavaju studentski protesti kojima su se pridružili građani širom Srbije, a ostavku je podneo premijer srpske vlade Miloš Vučević. Kosovo je imalo prve redovne parlamentarne izbore i očekuje se formiranje nove vlade, a kojoj brojni politički analitičari ne predviđaju trajanje..
U periodu savršene političke stabilnosti, Srbi na Kosovu su dovedeni u stanje dosad najveće egzistencijalne nestabilnosti. Postavlja se pitanje kako aktuelni veliki preskoci na amplitudi političke savremene makro i mikro istorije, mogu da utiču na život u srpskim sredinama na Kosovu u narednom periodu.
Vašington se ubrzava dok EU slabi
Istoričar dr Miloš Damjanović, smatra da nema razloga da sve ove promene unose dodatnu zabrinutost među srpsko stanovništvo na Kosovu jer su se najveća oštećenja ustrojstva srpskog korpusa na ovom prostoru već desila.
Primećuje da se uloge na svetskoj političkoj sceni ipak menjaju, da uticaj evropskih i evroatlantskih struktura značajno slabi, odnosno da se centri moći polako izmeštaju u neke druge delove sveta i da je u tome moguće pronaći tračak nade.
„Imajući u vidu, da barem dva od tri člana budućeg Koncerta Velikih sila (Moskva, Peking) pružaju punu spoljnopolitičku podršku srpskoj strani, i da se sa novom administracijom u Vašingtonu može izgraditi konstruktivan odnos upravo putem dogovora i saradnje pomenutog tria, možemo se nadati da ćemo uživati plodove novog iscrtavanja političke karte sveta i podele zona uticaja“ kaže Damjanović.
Od velikih promena u svetu, uvek imamo neku vrstu očekivanja, kaže Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“ i kao najveću promenu izdvaja slabljenje političkog uticaja EU, što je više posledica političke smene u Americi, nego u samoj EU. Logično je da će se u narednom periodu ona sigurno više baviti sobom nego eksternim pitanjima kakvo jeste dijalog Beograda i Prištine kome posreduje.
„Slabi fokus i slabi moć EU pa se ona neće baviti nama u narednom periodu na način na koji se bavila tokom procesa donošenja Briselskog sporazuma“ smatra Milenković.
Situacija u EU, prema Milenkovićevom mišljenju, na građane srpskih sredina na Kosovu više utiče u ekonomskom smislu, što je osetno u poslednje dve do tri godine.
Kada je reč o novoj američkoj administraciji, ona je u ovaj mandat krenula snažno, a koraci koje je preduzela su bili u najmanju ruku neočekivani za mnoge političke aktere, među kojima Milenković EU vidi kao najpogođeniju. Usled tako velikih promena, prirodno je da se pažnja faktora političke moći osipa i slabo dopire do malih zajednica kakva je srpska na Kosovu, iako je u velikoj meri odgovorna za način na koji životi pripadnika tih zajednica izgledaju danas.
„Usled ovakvih globanlnih prilika,u ovim novim procesima i novom poretku, EU je sve isključenija kao politički igrač i čini se da je to glavna namera nove američke administracije“ kaže Milenković.
EU je u očima nove-stare političke garniture na vrhu SAD, glavni krivac za loše stanje u Evropi. Sve se više isključuje iz aktuelnih političko-vojnih sukoba kakav su sukobi na Bliskom Istoku ili u Ukrajini i logično je pitanje da li takva sudbina očekuje EU i na poziciji glavnog posrednika u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?
„Postoje mišljenja da bi do toga moglo doći, pogotovo ako uzmemo u obzir da smo tokom prošlog mandata Donalda Trampa imali Vašingtonski sporazum koji je takođe isključio EU po svakom pitanju tog sporazuma“, kaže Milenković.
Ukoliko bi se tako nešto desilo, da se SAD aktivnije uključe u dijalog i da i iz tog procesa ponovo potisnu EU, sudeći prema dosadašnjem iskustvu sa Trampovim načinom rešavanja problema, sve bi išlo prilično brzo.
„Da li bi to bilo pozitivno ili negativno za nas, teško je reći“ smatra Milenković.
Damjanović prepoznajući slabljenje političke moći EU, u njoj vidi priliku za pozitivan epilog.
„Sve izvesnija politička smrt ,,ujedinjene Evrope“ dodatno će umanjiti pritisak na srpsku stranu koja u budućoj raspodeli sveta može da očekuje pozitivan epilog. Fokusiranost onoga što bih nazvao ,,Trijumviratom 21. veka“ na sopstvene zalogaje, ostaviće Srbima čist manevarski prostor za uređenje sopstvenog dvorišta“ kaže Damjanović ali uz napomenu da govorimo o dugoročnim, postepenim promenama kojima je potrebno vreme.
Politička nestabilnost u Beogradu i Prištini usloviće mirniji period, moguća brza reakcija Vašingtona
Beograd je u fazi sastavljanja nove vlade i ta vlada će, imajući iskustvo pređašnje, prema Milenkovićevom mišljenju daleko pažljivije donositi odluke konsultujući u većoj meri javnost koja već četiri mesac najotvorenije pokazuje veliko nezadovoljstvo funkcionisanjem institucija.
To će sve usporiti, smatra, a ništa se bolje u ovom političkom vakuumu neće snaći ni Priština.
„U tom političkom i pravnom vakuumu, verovatno će se ceo proces odužiti, gde ćemo imati najverovatnije polufunkcionalne institucije i ne nazire se da će se uskoro pokrenuti neka dešavanja oko dijaloga. U svim tim procesima izgubićemo godinu ako ne i više dana“.
Naredni period prema prognozama, neće biti turbulentan jer su svi procesi koji predstoje, a u koje je uključeno više političkih faktora, teški, neizvesni i svi faktori će delovati pažljivo i sporo.
Svi sem jednog…
„Ne očekujem da imamo potrebnu angažovanost iz Beograda i Prištine, već najpre može da dođe do nametanja sporazuma od američke administracije i u tom slučaju mogli bi da imamo neku promenu na terenu. Od ovdašnjih aktera ne očekujem inicijativu u smislu poboljšanja odnosa ili poziva na dijalog. Eskalatorne radnje su moguće, ali pozitivne inicijative ne očekujem“ dodaje Milenković.
Prirodno je i očekivano da dešavanja u Beogradu koji je politička i administrativna matica Srba i u Srbiji ali i celom regionu, utiču i na položaj Srba na Kosovu. I ta prirodna datost Beograda kao oslonca i bedema zaštite, prema Damjanovićevom mišljenju, nezavisna je od uticaja i moći stranih faktora.
„Od jačine i stabilnosti Beograda zavisiće i položaj Srba u zaleđu. Esencijalno bitno za sve ugrožene Srbe na svim nasilno otuđenim prostorima je da Beograd bude superioran, na svim poljima“ kaže Damjanović.
Rečenje vidi u beskompromisnoj suverenosti Beograda po svim nacionalnim pitanjima i njegovoj apsolutnoj posvećenosti rešavanju svih „neuralgičnih pitanja na jedino prihvatljiv reintegrišući način“.
„Defetizam i kompromisi u tretiranju nacionalnog pitanja posledično dovode do slabljenja i svestranih poraza ne samo na rubnim područjima srpskog nacionalnog bića nego ostavljaju trajne atrofije na celokupan organizam. Novo vreme može biti po tom pitanju izazovno i stimulisati vaskrs Srbije koji neminovno mora doći posle svih ovih silnih kalvarija“ umereno je optimističan Damjanović.
Dijalog Beograda i Prištine je već izvesno vreme u zastoju. Kriza u dijalogu naročito eskalira nakon dešavanja u Banjskoj, septembra 2023. godine. Od Ohridskog sporazuma, nizali su se sastanci na kojima sem međusobnih optužbi, pomaka nije bilo. Jedini napredak napravljen je u decembru 2024. kada je u Briselu dogovoreno formiranje zajedničke Komisije za nestala lica, što je sa odobravanjem dočekano u evropskim diplomatskim krugovima. Ipak do prvog susreta zakazanog za 15. januar ove godine nije došlo, jer je srpski pregovarač Petar Petković odustao od sastanka zbog upada kosovske policije u srpske institucije.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, izjavila je pre par dana da je Unija zainteresovana za normalizaciju odnosa, bilo kroz dijalog ili neki drugi instrument. Ona nije precizirala koji su to alternativni instrumenti, ali je navela da će svi koraci biti preduzeti u dogovoru sa novim izaslanikom za dijalog Peterom Sorensenom.
