Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Peter Sorensen izjavio je da se pronalaženje ljudskih ostataka kod Zubinog Potoka pre svega tiče porodica koje mogu da dobiju odgovor nakon decenija neizvesnosti i da je njima važan napredak po tom pitanju, a ne samo jedna poseta. On je naveo i da je pitanje nestalih humanitarna obaveza i nije, niti može biti sredstvo za trgovinu u dijalogu, prenosi Kosova pres.
Početkom meseca, glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Agron Bajrami saopštio je da je od EU zatražio da osigura da Srbija u potpunosti sprovede svoje obaveze iz Deklaracije o nestalim osobama, ali Sorensen nije potvrdio ni da li je na to pismo odgovorio.
„Pronalaženje ljudskih ostataka u Zubinom Potoku tiče se, pre svega, porodica koje konačno mogu dobiti odgovor nakon decenija neizvesnosti i neznanja. Pomno pratimo proces iskopavanja i hapšenja koja su s tim povezana. Svima sam jasno stavio do znanja da tempo mora biti ubrzan i da relevantne informacije moraju biti razmenjene bez odlaganja. Ovo pitanje pokrećem u Prištini i Beogradu kad god mi se za to pruži prilika“, naveo je Sorensen u pisanom intervjuu za Kosovo pres.
Naveo je da za porodice „nije važna samo jedna poseta, već kontinuirani napredak“.
„To je ono što dijalog o normalizaciji duguje onima koji još čekaju“, dodao je Sorensen.
On je kazao i da je pitanje nestalih, zbog humanitarnog značaja bilo prioritet otkako je preuzeo funkciju.
„To nije, niti može biti, sredstvo za trgovinu u dijalogu. To je humanitarna obaveza i ja je procenjujem prema samo jednom kriterijumu: da li porodice konačno dobijaju odgovore. Moć da se ti odgovori daju pripada stranama. Mi smo spremni da olakšamo taj proces“, ukazao je Sorensen.
Podsetio je na obaveze koje su strane preuzele potpisivanjem Deklaracije o nestalim osobama, koja je, kaže jasna – obe strane su se obavezale da sarađuju na identifikaciji lokacija grobnica i da razmene sve relevantne informacije – uključujući poverljivi materijal – neophodne za pronalaženje i identifikaciju osoba nestalih između 1998. i 2000. godine.
Poručio je da EU očekuje da se te obaveze u potpunosti ispune.
„Zajednička komisija je osnovana u januaru ove godine i prvi put se sastala u Briselu u aprilu. Spremni smo da organizujemo naredni sastanak čim strane budu spremne“, dodao je Sorensen.
Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine često se ocenjuje kroz datume, fotografije i naslove u medijima, ali bi trebalo da bude drugačije.
„Ja ga procenjujem prema samo jednom kriterijumu: da li donosi rezultate ljudima kojima treba da služi. Taj standard prožima sve – od pitanja nestalih osoba do Ohridskog sporazuma i samog tempa dijaloga“, rekao je Sorensen.
On je naveo i da obe strane imaju obavezu da sprovedu Ohridski sporazum, iako ga Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić nisu potpisali.
„Dozvolite mi da budem precizan u jednoj tački, jer se ona često pogrešno tumači: Ohridski sporazum iz 2023. godine pravno je obavezujući prema međunarodnom pravu, sa potpisima ili bez njih. Saglasnost da se postane strana u sporazumu ne zahteva nužno potpis – ona može biti izražena i na druge načine, a u ovom slučaju se upravo tako dogodilo“, rekao je Sorensen.
Dodao je da su se obe strane saglasile sa tekstom u Ohridu i nisu iznele nikakav prigovor kada je EU utvrdila način na koji će njihova saglasnost biti zabeležena.
Pored toga, podseća da je i „visoki predstavnik pisanim putem potvrdio obavezujuću prirodu Sporazuma 18. marta 2023. godine i to je stav EU od tada“.
Istovremeno, priznaje da „njegova primena i dalje nije na nivou na kojem bi trebalo da bude“ i da je to javno i više puta rekao i Beogradu i Prištini, ali i Evropskoj komisiji i članicama EU.
„Ono što nedostaje nisu potpisi, već primena. Upravo na to treba usmeriti energiju“, napisao je Sorensen i dodao da je saslušao zabrinutost Kosova i razmotrio načine za dodatno učvršćivanje tog sporazuma, ali da to treba da služi „kao podsticaj za primenu, a ne kao njegova zamena“.
Na pitanje postoji li datum za naredni susret Vučića i Kurtija u okviru dijaloga, odgovorio je da je visoka predstavnica EU spremna da ga organizuje „kada kada oba lidera budu spremna da postignu konkretne rezultate“
„On (sastanak) nije ni nagrada ni prilika za fotografisanje. Saziva se kada može pomoći u postizanju rezultata, a visoka predstavnica je spremna da ga sazove kada oba lidera budu spremna da postignu konkretne rezultate“, rekao je Sorensen.
Na pitanje ima li Unija ima vremenski rok ili cilj za završetak procesa dijaloga između Kosova i Srbije, odgovorio je da tog roka nema, kao i da nema datuma koji bi mogao da saopšti u vezi sa narednim sastankom glavnih pregovarača.
„Pripreme se nastavljaju i u redovnom sam kontaktu sa obe delegacije kako bismo utvrdili kada sastanak može doneti rezultate. Takođe, neću postavljati vremenski rok za završetak dijaloga u celini, ono što je važno jeste da obe strane sprovedu ono o čemu su se već dogovorile. Napredak, a ne kalendar, moj je kriterijum za procenu“, rekao je Sorensen.
On podseća da sastanak na visokom nivou služi za političko angažovanje u procesu normalizacije, zbog čega „odsustvo premijera ne bi unapredilo proces pozivanja na odgovornost“, a u vezi sa Kurtijim stavom da je jedan od njegovih uslova za učešće na sastanku na visokom nivou izručenje Milana Radoičića.
„Pozivanje na odgovornost za događaje u Banjskoj od suštinskog je značaja. Poziv EU bio je jasan i kontinuiran, i mi ga ponavljamo u svakoj komunikaciji sa srpskim vlastima, očekujemo da Beograd uhapsi i izvede pred lice pravde počinioce napada iz 2023. godine“, dodao je Sorensen.
