Nakon lokalnih izbora koji su nedavno održani na Kosovu, u srpskim opštinama na severu, vratiće se gradonačelnici iz redova Srpske liste, a u odborničkim klupama će veći broj mesta ponovo zauzeti odbornici iz srpske zajednice. O izborima održanim 12. oktobra, u kampanji se pričalo kao o danu D, kada jedino što je srpska zajednica trebalo da uradi, jeste da iskoristi svoje biračko pravo i povrati vlast u ovim opštinama bez koje je ostala nakon napuštanja institucija novembra 2022. a onda i bojkotovanja lokalnih izbora 2023. godine.
Od tada do danas, albanski gradonačelnici potpomognuti izvanrednom agilnošću centralne vlasti, sproveli su čitav niz promena na terenu, koje su svakodnevicu građana u ovim opštinama učinile neprepoznatljivom i značajno težom. Od zatvaranja institucija, konfiskacije zemljišta, preinačavanja poljoprivrednog u građevinko zemljište, furioznog aktiviranja sanitarnih službi koje su u mesec dana desetkovale broj ugostiteljskih radnji, do preuzimanja sportskih objekata koji više ne služe grđanima, izgradnje novih infrastrukturnih objekata – mostova, škola za građane albanske nacionalnosti. Takođe, prethodni saziv je veliku energiju uložio u uklanjanje nacionalnih i kulturnih obeležja poput motiva trobojke, grafita, murala, pokušaja promene urbanonima, uklanjanja ćirilične instalacije, postavljanja latinične i još mnogo toga.
Šta povratak lokalne vlasti na severu Kosova znači za građane? Da li će novi saziv moći da poništi odluke starog i na koji način? Da li su odluke na lokalnom nivou koje je verifikovala vlada u tehničkom mandatu, pravosnažne, ili se mogu oboriti? Sva ova pitanja se nameću kako se preuzmanje vlasti u opštinama približava.
Kakav god stav da zauzmu, građani bi, prema oceni analitičara, morali da znaju da ništa neće ići ni brzo ni lako, pa se mora računati na ogromno strpljenje i veliku umerenosti u iščekivanjima pozitivnih ishoda. Jer, kako ocenjuju, za neke odluke postoji pravni osnov da budu oborene, a neke će, iz trenutne perspektive, još dugo biti aktuelne.
Otežavajuće okolnosti za nove gradonačelnike
Za početak, gradonačelnici koji će preuzeti opštine, među saradnicima će imati gotovo pa isključivo Albance, jer je administrativno osoblje u svim opštinama, nakon što su Srbi dali otkaze u kosovskim institucijama, zamenjeno građanima albanske nacionalnosti. Da će to značajno otežati rad gradonačelnicima, saglasan je Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.
Među prvim pitanjima koje građani postavljaju, nalazi se pitanje o mogućem povratku srpkih službenika na poslove u opštinskoj administraciji. Tu mesta za nadu nema baš mnogo. Mijačić kaže da i ako bude povratka, to će se dešavati sporadično, na nivou pojedinca.
” Te njihove ostavke su već ratifikovane u Prištini. Osim ako ne postoji jedna politička volja u Prištini za koju znamo da je nema, ili veliki pritisak međunarodne zajednice, za koji takođe znamo da ga nema, odluke o kolektivnom vraćanju na stara radna mesta, nažalost neće biti”.
Pored značajnih promena u profilu osoblja, valja računati na još jednu otežavajuću okolnost koja će potencijalno kočiti rad novim gradonačelnicima. To je bezbednosni okvir .
Izvršni direktor NVO “Aktiv” Miodrag Milićević ukazuje na to da je nakon povlačenja Srba iz institucija 2022. godine, funkcionisanje Kosovske policije na severu postalo u potpunosti centralizovano. Raspoređivanje specijalnih jedinica početkom 2022, bez vanrednog stanja i bez javno dostupne odluke Vlade, erodiralo je poverenje građana, pa danas policiju mnogi vide pre kao instrument političke kontrole nego kao servis zajednice.
“U takvom okruženju, mogućnost da lokalne vlasti vode suštinski razgovor o bezbednosti i javnom redu praktično je svedena na minimum, a to je loša vest i za građane i za institucije” kaže Milićević.
Poništavanje odluka – jedno su želje, drugo mogućnosti
Nova rukovodstva će veći deo energije trošiti na reviziju i poništavanje spornih akata, nego na komunalne usluge, lokalnu ekonomiju i infrastrukturu I to je prvo racionalno očekivanje koje građani treba da imaju.
Mišljenje Mijačića je da bi uprkos pomenutoj otežavajućoj okolnosti, novo lokalno rukovodstvo moralo da pokuša da povuče za početak odluke koje se tiču identitetskih pitanja.
“Znamo da su se promenili nazivi ulica, grbovi, znamo da su se promenile neke stvari za urbano planiranje… Te neke odluke potrebno je povući i staviti ih van snage i to svakako neće biti jednostavno u narednom periodu, imajući u vidu da će za takve odluke biti potrebna verifikacija nadležnog ministrstva u Prištini” kaže Mijačić.
Preporuka za nove gradonačelnike je da se pri pokušaju obaranja odluka, jako oslone na njihovu pravnu neutemeljenost, za šta bi valjalo najpre formirati jak pravni tim, a onda postaviti upitnost zakonitosti i ustavnosti tih odluka i kod nadležnih institucija pokušati da se one storniraju.
“Jako je puno odluka doneto, mnoge od njih suštinski utiču na život Srba na Kosovu i potrebno je stručno znanje i ogromna energija da bi se te odluke povukle” kaže Mijačić.
Istog je mišlljenja i Milićević, i tu neutemeljenost pre svega pronalazi u činjenici da je vlada u tehničkom mandatu koji znači isključivo obavljanje tekućih poslova, nastupala kao politička vlast te ulazila u infrastrukturne, imovinsko-pravne i kadrovske odluke sa dugoročnim posledicama, što se kosi sa zakonima i Ustavom.
Sever Kosova između tehničkog mandata Vlade i tehničkog haosa
Sudeći prema mišljenjima analitičara i pravnih stručnjaka koja se mogu čuti ovh dana u javnom diskursu, smena lokalne vlasti otvoriće više pravnih i bezbednosnih pitanja nego što će ih zatvoriti. Sve što se dešava na lokalu, mora se posmatrati u odnosu na osmomesečnu parlamentarnu krizu u Prištini.
Podsetimo, u širem kontekstu, tehnička vlada je ignorisala obaveze iz Briselskog sporazuma i sprovodila jednostrane poteze, poput centralizacije odlučivanja, infrastrukturnih zahvata bez javnih konsultacija, spornih odluka o prenameni zemljišta i upravljanju resursima poput Mokre Gore i Gazivoda. Te odluke, donete bez punog političkog legitimiteta, prema Milićevićevom mišljenju pravni su presedan koji će neminovno stići pred sudove i nadzorne institucije čim se formira nova vlada.
“Istovremeno, zastoj u dijalogu, uprkos naporima novog posrednika i susretima u junu i oktobru, već proizvodi spoljnopolitičke posledice: pogoršanje odnosa sa partnerima, usporavanje evropskih integracija i reputacijski trošak koji plaćaju svi građani” kaže Milićević.
Šta nas realno čeka?
U narednim mesecima, sudeći prema svemu rečenom, sever Kosova bi pre trebalo da očekuje neku vrstu političko – pravnog i administrativnog kriznog perioda koja će prethoditi eventualnom veoma sporom napretku.
Zaključak koji se nakon svega, sam nameće bi mogao da bude da sever Kosova ne trpi tehnička rešenja za suštinske političke probleme. A za političe probleme trebalo bi naći politička rešenja. To nas dovodi do Brisela.
“Povratak u Brisel sa konkretnim mapama puta – Zajednica srpskih opština, bezbednosni protokoli na severu, i mehanizmi za rešavanje imovinsko-pravnih sporova” kaže Milićević.
Paralelno sa tim, potrebna je i brza politička verifikacija odluka donetih u tehničkom mandatu, sa jasnim kriterijumima šta ostaje na snazi a šta se poništava, a istovremeno i uspostavljanje institucionalnog kanala policija–opštine, uz posredovanje Euleksa, kako bi se obezbedila operativna komunikacija i izbegle ad-hoc intervencije.
“Bez toga, sever će ostati prostor hronične tenzije, sa svim pratećim posledicama: pravnom nesigurnošću, odlivom stanovništva, zaustavljenim razvojem i stalnom pretnjom eskalacije” dodaje Milićević.
Sever Kosova i nakon povratka Srba na vlast u četiri opštine, ostaje na tromeđi problema lokalnog ranga, centralizovanih političkih prilika i međunarodnih instanci koje su okupirane nekim drugim problemima. Građanima ne ostaje ništa drugo do da budu strpljivi I racionalni u očekivanjima željenih promena.
